Opozicioni stranački lideri i analitičari ocenjuju da će poziv predsednika Srbije na unutrašnji politički dijalog o Kosovu biti teško ostvariv, s obzirom na to da ni sam Aleksandar Vučić ne otkriva šta je njegova strategija za Kosovo.
Povodom autorskog teksta Aleksandra Vučića u dnevniku „Blic“, u kojem poziva na vađenje glave iz peska i otvaranje racionalnog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, čelnik opozicione Nove stranke Zoran Živković kaže da bi najpre Vučić sam trebalo da zauzme stav o Kosovu, koji je menjao i u poslednjih petnaest godina i u poslednjih petnaest dana.
„Ono što je sigurno tačno, a što je i sam Vučić rekao, to je da ne treba da nabijamo glavu u pesak kao nojevi nego da gledamo šta je dobro za budućnost Srbije, a to prvo treba Vučić da počne da radi sam – da izvadi glavu iz peska, da se pomeri od ogledala i da počne da radi ono što je posao predsednika, ako je uopšte izabran za predsednika“, poručuje Živković.
Upitan da li će Vučić biti spreman da pred ulazak Srbije u Evropsku uniju potpiše sa Kosovom pravno obavezujući sporazum da neće blokirati Prištinu, Živković kaže:
„Ne mogu da procenim šta će učiniti Vučić, ali da je spreman da proda veru za večeru, i kuma i prijatelja, i Srbiju, naravno, pa i Kosovo, za račun svoje koristi i svoje lične vlasti i moći – to je više nego sigurno.“
Lider „Levice Srbije“ Borisav Stefanović o mogućim dometima unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, ako ga bude, ovako razmišlja:
„Najdalja tačka bi bila pristanak Beograda na uključenje Prištine u međunarodne organizacije, dakle – deblokada ulaska Kosova. Druga stvar eventualno bi bila da se u zamenu za to precizira pitanje Zajednice srpskih opština i sve što je dogovoreno u Briselu, a nije implementirano. Dakle, u suštini mislim da Aleksandar Vučić kroz ovo iznenadno prosvetljenje u stvari pokušava da dobije alibi za naredne korake. Ne vidim o čemu bi se tu razgovaralo, osim da on posle izađe i kaže – dobio sam podršku da prihvatim ono što se pred nas stavlja.“
Uz primedbu da niko od onih koje Vučić poziva na dijalog zapravo ne zna šta se to traži i na sto stavlja i šta je on od 2012. do danas obećao, Stefanović dodaje:
„Dakle, mi uopšte nemamo pojma o čemu su oni razgovarali i dokle je to stiglo. Mi ne možemo da pričamo o nečemu što samo on zna šta je.“
Stefanović odgovara i na pitanje veruje li da bi Vučić pred ulazak Srbije u članstvo Evropske unije bio spreman da prizna Kosovo:
„Pa, nisam siguran. Najpre zato što je ulazak Srbije u EU sve dalji zato što Brisel ne želi širenje, ali ako se to jednog dana ispostavi kao zahtev, siguran sam da Vučić, koliko god stvari uradio kao koncesije Kosovu, neće priznati Kosovo sve dok ne dobije opštu podršku za to u našem društvu, a to je teško očekivati.“
Vučić očigledno sada mora da ide na ispunjavanje svega onoga što je potpisano i svega onoga što spada u Okvirni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom iz 2013. godine, što je i razlog njegovog poziva na unutrašnji dijalog o Kosovu, ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. On objašnjava koje sve prepreke Srbija treba da ukloni:
„Treba otkloniti sve barijere poslovanju, ukinuti sve paralelne institucije na Kosovu koje su ponovno obnovljene; to dalje znači prihvatiti postojanje vojske Kosova; prihvatiti bez ikakvih ucena činjenicu da kosovski Srbi učestvuju u institucijama Kosova; to znači da nema više akcija kakve su bile protiv članstva Kosova u raznim međunarodnim organizacijama – u UNESCO, u Interpolu i drugima, to, dakle, znači da se time Srbija obavezuje da ne vodi aktivnu kampanju ni protiv ulaska Kosova u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.“
Janjić, međutim, u Vučićevom tekstu vidi i važne nedostatke.
„Tu još uvek nedostaju dve važne stvari: da se vidi šta je njegova platforma za Kosovo i, drugo, da se stvori atmosfera dijaloga. Mi trenutno imamo, zahvaljujući i Vučiću - naravno, nije on jedini krivac – jednu medijsku harangu protiv svakoga ko kaže išta što nije u skladu sa izjavama Vučića. Dakle, mislim da je nešto drugo potrebno Vučiću i njegov tekst upravo ide u tom pravcu: kako stvoriti jednu simulaciju dijaloga i imati jedan novi alibi za podelu odgovornosti za odluke koje su već donete“, ocenjuje Janjić.
Jovan Komšić, sociolog politike i profesor Ekonomskog fakulteta Novosadskog univerziteta, ocenjuje da se ne samo nema šta zameriti nego se mora i pohvaliti činjenica što je najmoćniji čovek u državi, nakon polovine svoje političke karijere, često temeljene na politizaciji emocija, pozvao na vrlo racionalan i mudar potez otvaranja unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.
Komšić Vučićev tekst doživljava kao oprezan predlog i smatra da je „značajan jer je decidirano protiv militarističkog rešavanja problema Kosova ne samo u današnjem momentu već i u istorijskoj bližoj ili daljoj perspektivi., Uz to navodi da je ideja da se preko ovakvog dijaloga razreše svi sukobi među ključnim političkim akterima u Srbiji teško ostvariva:
„U relaciji sa onim delom opozicije koji je građanski, proevropski, nastrojen, ali je ranjen u teškim političkim okršajima proteklih godina – mislim, pre svih, na Sašu Jankovića, pa i Vuka Jeremića – nisam siguran da će vrlo rado prihvatiti tu vrstu medijski pružene ruke koja ide ovim tekstom u 'Blicu'. Vučić kao predsednik najmoćnije partije i kao predsednik države mora obezbediti pretpostavke za postizanje tog konsenzusa sa ličnostima koje figuriraju kao parlamentarni politički akteri, a tu nastupa nevolja. Sa tog stanovišta nisam veliki optimista da je moguće ostvariti tip dijaloga koji bi bio neophodan za rešavanje tako snažnog problema kao što je problem Kosova“, kaže Komšić.
Aleksandar Vučić u autorskom tekstu u „Blicu“ piše da je građane Srbije pozvao na unutrašnji dijalog o Kosovu kako ne bi taj teret ostavili potomcima i zato što je potrebno da svi zajedno pronađu odgovor koji će biti trajan i isključiti sukob kao opciju:
"Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili."
Rešenje, ističe Vučić, ne leži sa jedne strane u našim mitovima i sukobima ali sa druge "ne leži ni u odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa."
Protivnici dijaloga o Kosovu sa Prištinom, smatra on, jesu i oni kojima je svaki gubitak pobeda, i koji se tuđoj nesreći raduju kao svom uspehu, pošto za drugi uspeh ne znaju.
"Njihov razlog za ovakvu vrstu nečinjenja, koja jeste svojevrsni istorijski zločin s obzirom na težinu pitanja koje ište odgovor leži u pukoj nadi da će neko, nekome, na kraju 'dati Kosovo' i za to, na njihovu radost snositi posledice", navodi.
A nešto dalje Vučić poručuje:
„Pronalaženje rešenja zahteva glavu vruću od stalnog razmišljanja, srce koje je hladno na preterane emocije i ruke uprljane kompromisima. I naše i albanske.“
Facebook Forum