"Vučić s jedne strane priprema javnost na to da je u pitanju jedan vrlo težak problem, da će biti gore ukoliko se to ne riješi", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tena Prelec, saradnica Londonske škole ekonomije (London School of Economics), komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da domaća javnost mora da ima u vidu i "albanske interese" kada razmatra rešenje kosovskog problema.
Međutim, sagovornica RSE podvlači da nisu u pitanju odluke koje bi mogle ukazati ka kom cilju se usmerila vlast u Srbiji.
"Međutim, prema mom mišljenju, vrlo je neizvjesno da li zapravo to srpsko vođstvo želi da dođe do dogovora. Mislim da računaju na to da je vjerojatnije da neće niti doći do rješenja. Status quo kakav god da jeste dosta služi srpskom vođstvu u ovom trenutku", smatra Tena Prelec.
Aleksandar Vučić je 28. januara izjavio da u traženju rešenja za pitanje Kosova javnost u Srbiji mora da razume i albanske interese.
"Ja znam da niko ne voli ovu rečenicu da čuje, ali moramo da razumemo da oni imaju svoje želje. Svet ima svoje želje. Naravno da mi imamo svoje, i zahteve i potrebe i na pravu zasnovano ono što tražimo. Ali je suština da moramo da gledamo i tuđe interese i da pokušamo da postignemo kompromis", rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj konferenciji za medije sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom.
Izjava predsednika Srbije nije precizna, jer nije objasnio na šta misli pod albanskim interesima, kao što nije jasno ni da li Vučić i dalje sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem razmatra opciju promene granica, o kojoj su dvojica predsednika u javnosti govorila prošle godine na konferenciji u austrijskom gradu Alpbahu.
"To kompromisno rešenje po njihovom viđenju podrazumeva promenu granice na Kosovu, što je neprihvatljivo za one ljude koji smatraju da je nezavisnost Kosova bila poslednja faza raspada Jugoslavije. Svako dalje deljenje u ovom slučaju Kosova može značiti u budućnosti i fragmentaciju same Srbije. Postoje tu razni teritorijalni zahtevi", kaže Sonja Biserko.
- Može vas interesovati: Balkanske političke podvale
Međutim, poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) u parlamentu Srbije Dragan Šormaz kaže da je predsednik Srbije govorio o značaju kompromisa sa kosovskim Albancima još otkako je potpisan Briselski sporazum 2013. godine.
Šormaz dodaje da ne može da tumači šta bi bili "albanski interesi", uz napomenu da je i na Kosovu politička situacija veoma složena.
"Ja znam šta bi Albanci najviše voleli, ali to ne možete da dobijete. E, sad, 'ajmo dalje. Šta će biti, videćemo kad se završe pregovori, pa ćemo o tome i kao društvo da raspravljamo", kaže Šormaz.
Interes kosovskih Albanaca je priznanje nezavisnosti Kosova i prijem u Ujedinjene nacije, ali tamošnji politički imaju različite predloge kako se može do toga doći, kaže Tena Prelec.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je 28. januara uslovio ukidanje taksi od 100 posto, koje je Priština krajem novembra uvela na robu iz Srbije i BiH, time što bi Sjedinjene Države i Evropska unija organizovale održavanje međunarodne konferencije na kojoj bi bio postignut sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine, koji bi, između ostalog, podrazumevao uzajamno priznanje i garantovao stolicu Prištini u EU.
Pismo sa tim zahtevima Haradinaj je uputio ambasadorima Kvinte i šefici Kancelarije EU u Prištini.
S druge strane, predsednik Kosova Hašim Tači ranije je pozvao Haradinaja da ukine takse i da poštuju savet Vašingtona koji je pozvao Prištinu na obustavljanje ovih mera.
"S jedne strane, priznanje i deblokiranje članstva ka EU su važna motivacija kosovskih zvaničnika, a sa druge treba gledati te osobne interese političkih elita. Naravno, to je možda uvjerenje tih aktera, ali isto tako i politički stav. Naravno da Haradinaj zna da uz taj jako striktan stav on dobiva i političke bodove od strane biračkog tijela", ocenjuje Tena Prelec.
U takvoj političkoj situaciji teško tražiti pravo rešenje, kakvo je pitanje Kosova, kaže Dragan Šormaz i dodaje da se lično uzda u posredovanje međunarodnih faktora.
"Upravo su nam u celoj toj situaciji, jer smo takvi kakvi smo na ovom prostoru, potrebni posrednici. I Sjedinjene Američke Države, i Rusija, i Evropska unija, i Savet bezbednosti – potrebno je da nam pomogne ko god može da dođemo do krajnjeg ishoda", navodi Šormaz.
Kada je 17. januara ruski predsednik Vladimir Putin posetio Srbiju, njegov srpski kolega je rekao da će se pre svakog rešenja o Kosovu konsultovati sa Putinom. Nedelju dana kasnije prvi čovek Srbije sastao se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Davosu, gde je jedna od glavnih tema bilo Kosovo, ali je javnost ostala uskraćena za detalje.
Sonja Biserko podseća da se Berlin i jedan broj članica Evropske unije čvrsto protive menjanju granica kao rešenju kosovskog problema.
"Prema tome, ovde se računa na dogovor između Amerike i Rusije. Mislim da to nije dobar put za Srbiju, s obzirom na njenu oficijalnu opredeljenost za članstvo u EU", kaže Biserko.
Iako se 2018. godine u evropskim krugovima kao mogući rok za zatvaranje kosovskog poglavlja govorilo o proleću 2019. godine, taj scenario je, prema mišljenju poznavalaca prilika, sve manje izvestan.
Ionako spori i nedovoljno efikasni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u Briselu potpuno su obustavljeni nakon što je Vlada Kosova 21. novembra uvela takse od 100 posto. Njihovo uklanjanje je sada prvi uslov Beograda za obnavljanje razgovora.
Facebook Forum