Dok se uveliko seje marketing o novom oružju Vojske Srbije, koje stiže iz Rusije, pripadnici srpskih odbrambenih snaga imaju najmanja primanja u regionu. Da se to ponižavajuće stanje promeni, nisu pomogli ni protesti vojnih sindikata krajem prošle godine.
Iako su se godinama zalagali, vojni sindikati nisu uspeli da pridobiju Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije da svi zaposleni budu osigurani od nesrećnog slučaja, uprkos tome što to zakon propisuje.
Osim toga, zaposleni ne dobijaju realne naknade za troškove prevoza. Zbog toga su pripadnici Četvrte brigade kopnene vojske, sa boravom u Nišu, čijih je 14 članova povređeno 23. februara u saobraćajnoj nesreći kod Vladičinog hana, bilo prinuđeno da kod privatnog prevoznika „Kavim jedinstvo“ koji je davao popust kupe mesečnu kartu na relaciji Niš-Vranje-Niš jer im mesečna nadoknada od oko 12.000 dinara ne pokriva realne troškove prevoza.
Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da neki od povređenih vojnika nisu ni osigurani za slučaj nesreće i da će imati problem da pokriju troškove povreda i dobiju naknadu za štetu.
„Mi smo jedini državni organ koji nema kolektivno osiguranje, koje je poslodavac po Zakonu o radu obavezan da plaća. Svaki poslodavac je dužan, po Zakonu o radu, da osigura svog zaposlenog, u periodu od kada krene na posao, tokom rada i dok se ne vrati sa posla kući.
Mi takvo osiguranje nemamo, nego je svaki pripadnik Vojske koji se usled rada povredi, a povredom na radu se smatra svaka povreda od momenta kada krenete na posao do momenta dok se ne vratite s posla, prinuđen da tuži poslodavca – u ovom slučaju je to Republika Srbija – i da u postupku parnice ostvarite naknadu štete. Pri tome ste u međuvremenu možda bili podvrgnuti nekim operacijama ili ste morali plaćati participaciju koja je veća od vaše plate“, kaže Antić.
Za Ministarstvo odbrane bi bilo višestruko ekonomičnije da ovako osigura svoje zaposlene nego da im plaća naknadnu na ime štete posle sudskih postupaka.
Novica Antić u tom kontekstu ukazuje na podatak da je prethodnih godina Ministarstvo za naknadu štete i sudske troškove po tužbama zaposlenih plaćalo više od sedamdeset miliona dinara. Sindikat je osigurao od slučaja nesreće sve svoje članove i na mesečnom nivou je za takvu polisu osiguranja to zanemarljiv trošak od oko sto dinara po zaposlenom.
O stanju zaposlenih u Vojsci Srbije rečito svedoči podatak da 81 odsto njih ima platu manju od prosečne u Srbiji, pri čemu je zarada običnog vojnika tek neznatno više od 30.000 dinara.
Stanje u Vojsci je depresivno i nezadovoljstvo je mnogo veće nego što sindikati uspevaju da saopšte na protestima, ocenjuje za RSE publicista i vojnopolitički komentator Ljubodrag Stojadinović.
„Slika o Vojsci koja postoji u našem društvu ima dve strane: jedna strana je onaj marketinški deo koji u svojim izjavama emituje premijer, kupovinom razne polovne tehnike i olupina po otpadima bivšeg Sovjetskog Saveza, a na drugoj strani imamo status vojnika – ne samo običnih vojnika nego i oficira koji brinu o njima – koji se zaista nalaze na donjoj granici socijalnog opstanka, koji zaista nisu u stanju da svojim primanjima regulišu osnovna mesečna potraživanja za preživljavanje porodice, a kamoli nešto drugo iznad toga.
Mislim da je stanje u Vojsci depresivno, da postoji mnogo veće nezadovoljstvo nego što sindikati uspevaju da saopšte na protestima; mnogi ljudi su potpuno demotivisani ili fizički ili na druge načine sprečeni da na te proteste dođu jer je vlast sklona da te proteste proglasi neprijateljskim i izdajničkim. Ja u stvari mislim da se vlast ponaša kao neko ko je sopstvenu vojsku izdao“, ocenjuje Stojadinović.
Krajem prošle godine vojni sindikat je i protestima ukazivao na loš položaj pripadnika Vojske Srbije, poručujući da je vojnik najugroženija kategorija u Srbiji, ali je premijer Srbije Aleksandar Vučić na to lakonski odgovorio - mogu da protestuju koliko hoće, ali da para za ispunjavanje njihovih zahteva nema.
Facebook Forum