U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li otvaranje poglavlja 23 i 24, koja obavezuju Srbiju da gradi pravnu državu, znači da će biti ograničena moć Aleksandra Vučića. Sagovornici su Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta na beogradskom univerzitetu Union, i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda.
Omer Karabeg: Kakvo je danas pravosuđe u Srbiji? Da li je ono nezavisno ili sluša naloge vlasti?
Bogoljub Milosavljević: O nezavisnosti pravosuđa u Srbiji, nažalost, može da se govori samo uslovno. To je velika rak rana srpskog društva i problem koji jako dugo traje. To građani Srbije osećaju u svakom susretu sa pravosudnim institucijama.
Milan Antonijević: Pravosuđe u Srbiji ima elemente nezavisnosti. Međutim, kada su u pitanju politički osetljivi slučajevi - tu nema rezultata. Mnogi postupci se praktično vode u medijima, što omogućava političarima da utiču na rad tužilaca i sudija.
Omer Karabeg: Eklatantan je slučaj uglednog sudije Vladimira Vučinića koji je bio predsednik Posebnog odjeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Vučinić je uspešno vodio najteže slučajeve, međutim, kada je doneo odluku koja se nije svidela vlastima, on je bio smenjen sa tog mesta. Nakon toga je bio izložen raznim pritiscima i napadima režimskih medija, pa je na kraju dao ostavku i otišao u advokaturu.
Bogoljub Milosavljević: Taj slučaj dobro ilustruje stanje u pravosuđu. Oni koji su sposobni, profesionalni, stručni i predani svojoj profesiji i koji dele pravdu onako kako bi to trebalo - nailaze na prepreke kada se njihovi postupci ne sviđaju ljudima iz vlasti. Bilo je primera da ministar pravde i drugi funkcioneri sugerišu sudijama kako bi trebalo da sude, a o pritiscima na tužilaštvo da i ne govorimo. Da bi izbegli te pritiske tužioci i sudije često osluškuju želje vlasti, pa se u skladu sa tim i ponašaju.
Milan Antonijević: Slučaj Vučinić pokazuje da u pravosuđu ima ljudi koji su i sposobni, i hrabri, i spremni da donose odluke koje se neće svideti vlastima. Taj čovek je morao da ode, a mi, nažalost, nismo ništa učinili da to sprečimo.
Sramna odluka Tužilaštva
Omer Karabeg: Imali smo i slučaj pada vojnog helikoptera, u kome je poginulo sedam ljudi, a Tužilaštvo ni nakon više od godinu dana nije podiglo optužnicu, jer bi moralo da optuži i ponekog ministra.
Bogoljub Milosavljević: Tužilaštvo je čak nedavno saopštilo da nema osnova za pokretanje bilo kakvog postupka, odnosno da niko ne snosi odgovornost za pad helikoptera. To je bila čudna odluka, jer je pre toga Vojni disciplinski sud utvrdio odgovornost pojedinih visokih vojnih starešina za pad helikoptera. Posle tog saopštenja i Vojni disciplinski sud je poništio svoju odluku.
Omer Karabeg: Slučaj nezakonitog rušenja objekata u beogradskoj Savamali još jednom je pokazao da pravosuđe nije na strani građana, već na strani vlasti. Policija, a ni Tužilaštvo do sada ništa nisu učinili da pronađu odgovorne za nasilje u Savamali, a odmah su priveli jednog od učesnika protesta protiv bezakonja u Savamali, koga je gradonačelnik Beograda Siniša Mali optužio da ga je povredio. Pri tome Tužilaštvu ne pada na pamet da ispita ulogu Siniše Malog u događajima u Savamali.
Milan Antonijević: Očigledna je potpuna inertnost Ministarstva unutrašnjih poslova, koje nije reagovalo na pozive građana da ih zaštite od ljudi pod fantomkama koji su rušili kuće u Savamali. Slično se ponaša i Tužilaštvo koje ne reaguje na ceo slučaj. S druge strane, imamo privođenje jednog od učesnika protesta koji je, koliko znam, pozvan u policiju da da iskaz, ali ne kao osumnjičeni. Međutim, tokom davanja iskaza njegov status je promenjen i protiv njega je pokrenut postupak. To stvara pravnu nesigurnost i govori koliko smo daleko od pravne države.
Bogoljub Milosavljević: Veoma je problematično ponašanje nadležnih organa u slučaju Savamala. Više od tri meseca se čeka na preduzimanje istražnih radnji koje je Tužilaštvo navodno poverilo policiji, a policija nikako da utvrdi činjenično stanje kako bi se krenulo u dalji postupak - da se vidi ko su bili ljudi pod fantomkama, ko je izdao nalog da se na taj način ruše objekti u Savamali i ima li krivične odgovornosti. Karakteristično je da nema ni bilo kakve političke odgovornosti, iako je bilo takvih najava. Jedino što ohrabruje je reakcija građana, odnosno protest protiv Beograda na vodi i nezakonitog rušenja u Savamali, što govori da ipak postoji građanska svest, da ljudi reaguju na nepravdu. Međutim, kada ljudi krenu da protestuju, onda se preduzimaju represivne mere.
Jedan čovek odlučuje o svemu
Omer Karabeg: Izgleda da Vučić želi da uspostavi model vlasti u kome on direktno komunicira sa narodom, zaobilazeći parlament i institucije sistema. On manje-više o svemu presuđuje, a institucije, uglavnom, sprovode ono što on kaže.
Milan Antonijević: Sve ono što se dešava u poslednjih nekoliko godina stvara privid da se o svemu odlučuje na jednom mestu. S druge strane, ni instutucije se ne bore za nezavisnost i samostalnost, tako da deo odgovornosti pada i na njih. Prihvatajući da se o svemu odlučuje na jednom mestu - ministri, državne institucije i javna preduzeća sa sebe praktično skidaju odgovornost.
Bogoljub Milosavljević: Zaobilaženje institucija je nešto što je vrlo očevidno, nešto što je belodano i jako vidljivo. Neguje se model vlasti koji nije adekvatan demokratskom društvu. Taj model podrazumeva da neko ko je osvojio vlast na izborima može tokom svog mandata da čini sve što želi, a kada mu istekne mandat, birači će se na novim izorima izjasniti da li i dalje imaju poverenje u njega. To je tip demokratije koja se svodi na čin izbora, a građani se pretvaraju u pasivne subjekte. Jedan američki teoretičar je tu vrstu demokratije definisao kao pravo građana da svake četiri godine umesto jednih nevaljalaca izaberu druge. U istinskoj demokratiji institucije moraju da funkcionišu i odluke moraju da se donose unutar institucija.
Omer Karabeg: U Vučićevom modelu vlasti posebnu ulogu je dobila konferencija za štampu. On svakodnevno drži konferencije za štampu i na njima saopštava svoje odluke, a onda vlada, ministarstva i državne institucije to spovode. Ponekad najavljuje i ko će biti uhapšen i kome će biti suđeno.
Milan Antonijević: Slažem se da su premijerove konferencije za štampu postale itekako značajne za politički život u Srbiji. Ipak, podsetiću da je na samom početku Vučićeve vladavine bilo mnogo više najava hapšenja i pritisaka na sud. Čini mi se da se je, nakon reakcije javnosti, s takvom praksom prestalo ili da je ima sve manje. To pokazuje da postoji mogućnost da se kroz javni diskurs, kroz medije, kroz civilno društvo vrši pritisak da se donošenje odluka vrati u institucije.
Bogoljub Milosavljević: Te svakodnevne konferencije za štampu pojačavaju utisak da o svemu odlučuje jedan čovek. Na njima se govori o gotovo svakom pitanju - i ne samo da se govori, nego se i odlučuje i presuđuje. To stvara utisak da sve odluke donosi samo jedan čovek. Gospodin Vučić bi morao da povede računa da na tim konferencija isključivo govori sa pozicije premijera. I još nešto. Njegove izjave na tim konferencija za štampu često karakteriše veoma oštar ton. To smeta građanima, barem onima koji imaju demokratsku orijentaciju. Nije svaki put prijatno slušati na koji način premijer razgovara sa novinarima i kako odgovara na njihova pitanja.
Ko stigne do premijera - rešiće svoj problem
Omer Karabeg: Odnedavno gospodin Vučić primenjuje poseban oblik komunikacije sa narodom. Uveo je dan kada prima građane, koji od njega traže pomoć. Već prilikom prvog takvog susreta - to je bilo 8. jula - on je, kako pišu njemu bliski mediji, rešio 35 problema koje su pred njega izneli građani. Znači, nisu važne institucije, važan je samo Vučić, njega treba moliti i on će da vam reši problem. To će sigurno doprineti njegovoj popularnosti, ali na račun institucija, jer ako Vučić sam rešava probleme građana, onda institucije nisu ni potrebne.
Bogoljub Milosavljević: Dan za prijem građana, ili dan otvorenih vrata, je nešto što je stara praksa i što je postojalo i u nekim ranijim sistemima vladavine. Nije loše da se nosilac vlasti povremeno susreće sa građanima i osluškuje njihove probleme. Naravno, to će, kao što ste rekli, pojačati utisak kod građana da svoje probleme mogu rešiti samo ako se obrate jednom čoveku, a to nije dobro i kvari imidž Srbije kao demokratskog društva.
Milan Antonijević: Ukoliko se ova praksa prenese i na druge organe vlasti i ukoliko građani dobiju mogućnost da se direktno obraćaju državnim institucijama i narodnim poslanicima, ukoliko se to spusti i na lokalne samouprave, onda bi takva praksa mogla da ima i pozitivne efekte. Ukoliko se to završi samo na tome da predsednik vlade jedini prima građane i rešava njihove probleme, onda takva praksa može da ima potpuno suprotan efekat - a to je da građani steknu utisak da se sve odlučuje na jednom mestu i da mogu da reše svoje probleme jedino ako ostvare direktan kontakt sa premijerom, što nikako nije dobro. Prvog dana Vučićevog susreta sa građanima 35 ljudi je rešilo svoje probleme, ali šta ćemo sa hiljadama drugih koji su se obratili državim organima, a nisu dobili nikakav odgovor.
Omer Karabeg: I onda - oni koji uspeju da dođu do Vučića mogu da reše svoj problem, a mnogi drugi koji ne mogu i možda nikada neće doći do njega - jer on građane prima samo dva dana u mesecu - biće uskraćeni.
Milan Antonijević: Da, zasigurno je tako. Uostalom, Vučić kao predsednik vlade ima mogućnost da obilazi čitavu Srbiju i da na taj način ostvaruje kontakt sa građanima, a dan otvorenih vrata, koji je on uveo, može biti koristan samo ukoliko postane praksa većeg broja institucija.
Omer Karabeg: Evropska unija postavlja pravila, ali do sada nije bila mnogo zainteresovana za njihovo sprovođenje. Kada su Majkla Devenporta, šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, zamolili da komentariše slučaj Savamala, on je rekao da Evropska unija ne komentariše pojedine slučajeve. Slično je bilo i sa smenom urednika u Radio Televiziji Vojvodine, koja je javni servis, pa bi i Evropsku uniju trebalo da interesuje šta se tamo dešava, ali Brisel je prešao preko toga.
Bogoljub Milosavljević: Vlast u Srbiji smatra da samo treba uskladiti zakone sa zahtevima Evropske unije i doneti nove propise, a da njihovo sprovođenje Evropsku uniju mnogo ne zanima. Treba samo Briselu pokazati te nove lepe papire, osnovati institucije, doneti razne planove i programe i time će, kako oni misle, biti ispunjeni uslovi za pristupanje Evropskoj uniji. Mislim da tako ne bi smelo da bude, a mislim da i sama Evropska unija u poslednje vreme daje do znanja da se uslovi ne ispunjavaju gomilanjem novih zakona, nego promenom prakse. Inače, mislim da je nerealno očekivati da ćemo kroz proces pridruživanja Evropskoj uniji automatski stvoriti društvo u kome dominiraju demokratija i vladavina prava. Kada pogledate uslove koje Evropska unija postavlja, tu se radi samo o elementima i putokazu koji nas usmerava u kom pravcu treba da idemo, a tu složenu, ozbiljnu i lepu tvorevinu, koja se zove vladavina prava, moramo pre svega sami da gradimo. Evropska unija je tu samo da nam u tom procesu pruži pomoć.
Milan Antonijević: Mislim da je prošao medeni mesec, kada smo mogli samo donošenjem zakona ispuniti očekivanja Brisela. Otvaranjem poglavlja 23 i 24 ušli smo u novu fazu, gde će - ne samo Evropska unija nego mnogo više strukovna udruženja, civilno društvo i mediji - pomno pratiti da li se primenjuje ono što bude zapisano u zakonima. Spomenuli ste da Evropska unija nije komentarisala pojedine slučajeve. Ona to radi u svojim godišnjim izveštajima. Verujem da će se i Radio Televizija Vojvodine i Savamala i neki drugi slučajevi zasigurno naći u godišnjem izvještaju Evropske komisije o Srbiji.
Kako ograničiti Vučićevu moć
Omer Karabeg: U zaključku, da li će sprovođenje zadataka iz poglavlja 23 i 24 nužno ograničiti Vučićevu vlast, odnosno - da li će on sam morati da ograniči svoju vlast jer, kako sada izgleda, nema snage u Srbiji koja bi to mogla da učini.
Bogoljub Milosavljević: Odgovor nije tako jednostavan, ali mislim da bi uspostavljanje vladavine prava, po prirodi stvari, trebalo da vodi ograničavanju autokratskih težnji. Neko je davno rekao da je cilj vladavine prava da diktatorima oteža posao. Vladavina prava jeste nešto što ne dopušta zloupotrebu moći, pod uslovom da se zakoni provode i da državne institucije rade svoj posao. Tako gledano moglo bi se reći da će neki posednik vlasti - sadašnji ili budući - imati manje prostora za zloupotrebu političke moći kada uvedemo ono što nam traži Evropska unija. Ali, kao što sam malopre rekao, moramo i mi sami na tome dosta da radimo. Bez toga nam Evropska unija neće mnogo pomoći.
Milan Antonijević: S obzirom da imamo veoma česte izbore, ne znam da li to treba vezivati za određena imena, ali sigurno je da će izgradnjom pravne države i jakih institucija oni koji su na čelu države biti pod snažnom kontrolom javnosti. Pri tome treba imati u vidu da u poslednje vreme i u nekim državama Evropske unije imamo pojave uzurpiranja vlasti od strane pojedinaca, pa bi naša vlast mogla svoje postupke da pravda time što nešto slično postoji i u Evropskoj uniji. Ali to su trenutni padovi, kriza je velika, ne samo u Evropskoj uniji, nego i na drugim prostorima i zbog toga ne treba odustati od sistema vladavine prava, jer se on do sada pokazao kao najbolji.
Facebook Forum