Lideri zapadnobalkanske šestorke obavezali su se na video samitu 29. jula da će olakšati i promovisati konkretne korake ka regionalnom ekonomskom razvoju kako bi se podstakao oporavak nakon krize izazvane pandemijom CODVID-19, objavljeno je na sajtu vašingtonskog Atlanskog saveta koji je organizovao samit.
Lideri su se dogovorili da će ubrzati slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi u regionu, da će raditi na identifikaciji investicionih projekata kako bi sredstva za oporavak od pandemije mogla da budu brzo raspoređena, i da će pratiti sprovođenje mera.
Kako se navodi u zaključcima na sajtu Atlanskog saveta, lideri su se obavezali i da poboljšaju političku saradnju i odnose, te da teže rešavanju bilateralnih pitanja u regionu.
Na samitu posvećenom konkretnim potezima za unapređenje ekonomske saradnje u svetlu pandemije COVID-19, učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Avdulah Hoti, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
Džim O'Brajen (Jim O'Brien) iz Atlanskog saveta rekao je da su se lideri složili da je važno raditi na infrastrukturnim projektima koji će doneti vidljivu korist građanima, da se razgovaralo o tome da "zeleni koridori" ostanu stalni, te da su se lideri saglasili da će podržati regionalne bilateralne sporazume.
Predstavnici EU i SAD pozdravili su na video samitu odlučnost zapadnobalkanskih lidera da sarađuju. Otvorenom delu samita prethodio je zatvoren sastanak lidera država Zapadnog Balkana.
Rama: Mali Šengen sada još značajni
Premijer Albanije Edi Rama inicirao je da se lideri Zapadnog Balkana u cilju unapređenja saradnje sastaju svakog meseca.
Rama u obraćanju učesnicima na video samitu rekao da je inicijativa "mali Šengen" nakon pandemije mnogo važnija nego ranije i da svako ko komplikuje proces regionalne saradnje to čini iz političkih razloga.
"Pandemija nam je dokazala da je neophodno ono što pokušavamo da uradimo već šest godina kada je počeo Berlinski proces. Region Zapadnog Balkana će biti najviše pogođen, svako od nas će biti pogođen na različite načine. To možemo da kompenzujemo većom i bržom saradnjom", rekao je Rama.
On je dodao da će za brzu implementaciju inicijative za ekonomsku integraciju regiona biti potreban bolji monitoring lidera i partnera koji "moraju brže da ispunjavaju ono što su obećali".
"Razvoj regiona Zapadnog Balkana kroz mir i saradnju sada je važniji nego ikada", naveo je Rama.
Hoti: Postoji volja za uklanjanjem barijera
Premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da se mnogo radilo na integraciji regiona, ali da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen kada je reč o ekonomskoj integraciji.
"I dalje postoje birokratske barijere i veliki broj pitanja koje treba rešiti, posebno kad je reč o zakonodavstvu, ali i infrastrukturi i drugim tehničkim barijerama. Nemamo infrastrukturne veze među našim glavnim gradovima i zemljama, region je podeljen", rekao je Hoti.
On je naglasio da postoji volja među liderima u regionu da rade zajedno da se barijere odmah uklone i da se angažuju na velikim projektima koji će povezati glavne gradove i zemlje.
Hoti je naveo da bi isti uslovi koji postoje između zemalja koje imaju bilateralne sporazume trebalo da postoje i za druge i da bi to pomoglo da se uklone birokratske barijere.
"Mislim da je ovo jedini način za nas da dopunjavamo jedni druge, jer su naše ekonomije individualno male. Ako bismo radili zajedno, možemo da dopunimo jedni druge", kazao je Hoti.
Vučić: Ne potcenjujmo sopstvene snage
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da potcenjuju sopstvenu snagu, već da treba da učine sve što mogu da izgrade istinsko poverenje u regionu.
"Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija. Edi (Rama) i ja smo, uz Stevu Pendarovskog, najoptmističniji u pogledu ove saradnje i nadam se da će svi ostali tako misliti vrlo brzo. Čak i ako se priključimo EU pre nekih zemlja, saradnja u regionu će ostati prioritet Srbije", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao da je tržište Zapadnog Balkana najvažnije tržište za Srbiju posle EU i da "svi treba da daju sve od sebe da ojačaju međusobno poverenje".
"Razumem sve političke razlike, postoji najmanje jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona, tu je i poznat politički sukob Beograda i Prištine i moramo da damo sve od sebe da ga rešimo, mada nisam potpuni optimista po tom pitanju", rekao je Vučić na onlajn samitu.
Tegeltija: Investirati u putnu infrastrukturu
Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija ocenio je da situacija po pitanju transporta na Zapadnom Balkanu nije dobra i da građani BiH čekaju dugo na prelazima, te da su potreba konkretna rešenja da se ubrza prelaz granice.
"Potrebna su nam univerzalna rešenja radi smanjenja broja ljudi na granici i da se poboljša naš pristup granicama EU. Rešenje je da zemlje Zapadnog Balkana postavnu punopravne članice EU i svestan sam da to u ovom trenutku nije rešenje i da mnogo više entuzijazma postoji u našim zemljama nego u EU", rekao je Tegeltija.
On je naveo da je zato potrebno investirati u infrastruktu, granične prelaze, ali i da se omogući da ponovo radi železnički saobraćaj.
Sekulić: Ubrzati EU integracije
Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić rekla je da kada se govori o saradnji u regionu to treba raditi tako da ona ubrzava sve što zemlje rade u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
"Sve regionalne inicijative vidimo kao šansu. Ako sarađujemo regionalno, hajde da to radimo tako da ubrzamo naše evropske integracije", rekla je Sekulić.
Ona je ocenila da su najveći potencijali Zapadnog Balkana zelena i digitalna ekonomija.
Pendarovski: Prespanski sporazum primer saradnje
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da je trgovinska razmena Grčke i Severne Makedonije porasla posle potpisivanja Prespanskog sporazuma i da je taj sporazum bio i katalizator panevropske trgovine koja ide preko Severne Makedonije.
Pendarevski je naveo da sporazum nije rešio samo sporna pitanja između dve zemlje, već je konkretizovao saradnju u brojnim oblastima poput trgovinske razmene, saradnje u oblasti energetike.
Pendarovski je naglasio da je Severna Makedonija tim sporazumom dobila i slobodan pristup Solunskoj luci što je, kako je naveo, važno za ceo region Zapadnog Balkana.
Palmer: Budućnost Zapadnog Balkana u povezivanju
Specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew Palmer) izjavio je na samitu da SAD i EU imaju istu viziju budućnosti zemalja Zapadnog Balkana kao članica Evropske unije koje su sprovele neophodne reforme, te da SAD rade na tome u partnerstvu sa EU.
Palmer je rekao da SAD učestvuju u brojnim procesima na Zapadnom Balkanu, navodeći primer pretpristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije, kao i podršku dijalogu Srbije i Kosova.
"Možemo da podržimo zemlje u regionu da se udruže, da stave ideje na sto i imamo kooperativan pristup", rekao je Palmer.
On je naveo da je posebno zainteresovan za ideju širenja "zelenih koridora" koji, osim što uključuje prevoz različite robe, može da se proširi na ceo Zapadni Balkan i EU.
Palmer je rekao i da je da je pored promocije inicijativa i povezivanja regiona, neophodno sprovođenje unutrašnjih reformi u svim zemljama, što će im pomoći da ubrzaju put ka Evropskoj uniji, a ohrabriće i američke investicije.
Palmer je naveo i da je normalno da u regionu postoje i kineske, ruske, i investicije iz EU.
"Mislim da je sjajno da balkanske zemlje budu otvorene za sve investicije koje dolaze, bez stega, transparentno, da je sve bazirano na vladavini prava, da se ne oslanja na korupciju. Sve takve investicije treba da budu dobrodošle", rekao je Palmer.
Podrška Evropske komisije
Direktorka Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju pri Evropskoj komisiji Genoveva Ruiz-Kalavera (Genoveva Ruiz-Calavera) rekla je da je najvažniji deo samita to što lideri Zapadnog Balkana sami vide benefite saradnje, i da "Evropska komisija to može samo da podrži".
"Ovo je vrlo moćna poruka, lideri pokazuju veoma veliku odlučnost. Mi smo ovde da pomognemo koliko možemo i EU stoji iza ideje stvaranja regionalne ekonomske unije, koji je veoma ambiciozan projekat", rekla je Ruiz-Kalavera.
U najavi video samita, Atlanski savet naveo je da očekivane ekonomske i socijalne posledice pandemije COVID-19 na Balkanu zahtevaju hitne regionalne akcije kako bi se izbegla trajna ekonomska stagnacija i potencijalna nestabilnost koja dolazi sa njom.
"Opipljive mere dogovorene na Samitu, povezane i uklopljene u postojeće regionalne inicijative i dijaloge, poslaće važnu političku poruku o evroatlantskoj budućnosti Zapadnog Balkana u trenutku pojačane neizvesnosti", navedeno je na sajtu Atlantskog saveta.
