Srbija bez suštinskih društvenih reformi

RSE: Slavite 21. godinu 15. maja. Taj rođendan govori i o vremenu kada je bilo opasno biti u B92 jer ste se zalagali za antiratnu politiku, za građansku Srbiju lišenu nacionalizma. Šta ćete da kažete ljudima kada se skupite na rođendanu?

Matić: Pokušaću da kažem da ćemo preživeti ove godine. Vreme u kome radimo je veoma teško, kada je reč o samom medijskom biznisu, ali i biznisu uopšte. Medijski biznis je nekako bio prvi na udaru. Marketinški budžeti kod kompanija, koje su ulazile u štednju, su bili prvi na udaru. Gotovo sve kompanije su morale da naprave neke planove štednje. Taj proces se nastavio i on traje i dalje. Svakog meseca možemo da vidimo i osetimo da se i dalje smanjuju marketinški obimi. Mislim da je jako važno da pokušamo i ovu godinu da preživimo i da ove godine postavimo temelje za neki dugoročniji razvoj. Ova kriza je toliko supstancijalna i toliko dubinska da moramo menjati skoro sve strategije i način na koji smo do sada radili. B92 nije klasičan komercijalni medij, pa ima samo jednu strategiju – da zaradi što je više moguće para.

RSE: Ali radili ste i Velikog brata?

Matić: B92 je kombinovan medij. Kada bi smo radili samo takve programe, onda bi bilo jednostavno voditi kompaniju. Pokušaj sa Velikim bratom je bio pokušaj da napravimo balans između komercijalnog i nekomercijalnog programa i ozbiljnog novinarstva. Delimično je uspeo samo u prvoj sezoni. Druga sezona je već bila obuhvaćena krizom, kao i treća sezona. Taj eksperiment nije uspeo, ali nije bilo ni šanse da uspe i da se napravi taj balans, kao što je to napravljen u Velikoj Britaniji.

U isto vreme radimo u zemlji u kojoj se nas tera da budemo komercijalna televizija. Ne postoji nikakvo subvencionisanje onog dela programa koji liči na javni servis, koji je deo javnog servisa. U takvim uslovima morate da platite skupu cenu svoje prirode. Mi ne možemo da izađemo iz naše prirode tek tako.

RSE: Imali ste kredibilitet i mislim da ste ga zadržali i sada. To je dosta počivalo i na tome što niste morali da pravite kompromise jer ste u vreme Miloševića imali i donacije koje su stizale iz inostranstva. Podržavali su vas svi koji su bili za jednu normalnu Srbiju. Sada toga više nema?

Matić: Jednostavnije je bilo funkcionisati – imali ste samo jednog protivnika koji je bio jako čitljiv. Znali ste da može samo da vas ubije ili izoluje u zatvor. To je bilo sve. Postojao je jedan ozbiljan međunarodni respekt i kod privatnih donatora i kod međunarodnih organizacija. Uspevali smo da sklopimo konstrukciju razvoja, ne samo B92, nego čitave asocijacije nezavisnih elektronskih medija. To je skoro preko 50 medija na ovim prostorima.

Posle promena 5. oktobra sve naše elite su preuzele stare sisteme vlasti. Ovih dana vidimo revitalizovanu špicu iz devedesetih na dnevniku RTS-a, koja nas podseća na ta vremena. Ona je samo malo modernizovana. Svima nama je ta špica urezana za onaj period kada je to bio simbol jedne propagande, užasne mržnje prema svima koji nisu Srbi i prema onim Srbima koji ne razmišljaju na isti način kao predstavnici familije Milošević u to vreme.

U onim našim savezničkim krugovima nije bilo dovoljno senzibiliteta za upravo taj kapital koji je postojao u ogromnom broju nezavisnih medija koji je proizveden tih 90-tih godina na ovim prostorima. Taj kapital je mogao da bude iskorišćen fenomenalno kao podrška reformama, kao podrška promenama koje su neophodne jednom društvu da bi ono ozdravilo i da bi ono počelo da živi jednim životom modernog društva. Umesto toga, preuzete su stare poluge vlasti koje nisu reformisane. Već deset godina se mi gušimo u tom procesu u kojem svako pokušava da spase život i glavu, a da se ne primećuju veliki pomaci u društvenim promenama, koji bi trebali da budu suštinski.

RSE: RTS se žali da jako loše stoji, mada ima pretplatu koja nije mala?

Matić: RTS se žali i uvek će se žaliti jer puno troše. On nije reformisao svoj sistem rada, veliki broj zaposlenih koji ne rade, koji su teret. S druge strane, RTS jako skupo plaća program jer želi da se ponaša kao komercijalna televizija, a ne kao javni servis. Uloga javnog servisa nije da se takmiči sa komercijalnim televizijama u programima koje emituju komercijalne televizije. Ne postoji niti jedan razlog zbog čega bi se Liga šampiona emitovala na RTS, ako su ljudi donedavno mogli da je gledaju besplatno. Sada ljudi kroz pretplatu to plaćaju i to visoku cenu. To je nečiji hir.

Umesto tog programa je mogao da bude emitovan nekakav edukativni ili dramski program, kakav smo ranije imali, verovatno za iste ili manje pare, ali možda ne sa tolikom gledanošću. Javnom servisu nije potrebna neka suluda gledanost samo zbog gledanosti. Uloga javnog servisa je nešto sasvim drugo. Oni su privilegovani. Pored pretplate imaju reklame, šest minuta na sat. Oni su prošle godine dobili milijardu dinara pomoći od države. To je apsolutno nelojalna konkurencija bilo kome.

RSE: Da li je to razlog što su Gorica i Dragan, koji su bili popularni u vašem jutarnjom programu, otišli tamo?

Matić: Ne znam. Pretpostavljam da to nije bio jedini razlog.

RSE: Kako vidite ovu kuću za pet godina?

Matić: Kao kuću koja je oslonjena na nove medije. Mi godinama razvijamo naš WEB deo. Ceo taj sektor je kompatibilan sa svim ozbiljnim svetskim trendovima. Mislim da će emitovanje kroz pet godina biti mnogo više vezano za WEB, nego za klasično emitovanje. Do tada mora malo da se inicijalizuje dosadašnja infrastruktura, i kada je reč o televiziji i o radiju. To je jedan kompatibilan proces.

RSE: Poznati ste po tome da se, uz sve te medijske delatnosti, bavite i humanitarnim radom. Sve je počelo od sigurnih ženskih kuća i davaoca krvi. Onda je bio mamograf. Pa ste onda u odeći, obući i hrani pomagali siromašnim Srbima u enklavama. Sada imate novi projekt koji se zove "Hrana za sve". Pretpostavljam da je to pomoć narodnim kuhinjama za sirotinju?

Matić: "Hrana za sve" je prvenstveno pomoć narodnim kuhinjama. Pošto narodnih kuhinja u Srbiji ima oko 70, veoma često prestaju sa radom zbog nedostatka dovoljne količine hrane. Najčešće nedostaje brašno. Zemlja koja je poljoprivredna i u situaciji u kojoj je brašno veoma jeftino, je ozbiljan problem kada je reč o radu narodne kuhinje. Znajući da će kriza da se produbljuje, samim tim će biti veće potrebe za narodnim kuhinjama, mi smo prošle godine odlučili da pokrenemo akciju "Hrana za sve". U proteklih godinu dana prikupili smo hrane u vrednosti od milion i 200.000 evra. Tu pomoć dobijamo u hrani od različitih kompanija. Sada se pridružila i Vlada Srbije prije nekoliko dana, mada sam mislio da će se to dogoditi mnogo ranije.

Napravili smo dobar model u Vojvodini sa pokrajinskom Vladom. Oni su na vreme razumeli šta mi želimo da uradimo. To je da stabilizujemo snadbevanje narodnih kuhinja i da onda proširujemo i pravimo različite oblike pomoći. Seosko stanovništvo je posebno pogođeno jer na selu nema narodnih kuhinja. Jako je važna distribucija lanč paketa, koji za jedan vremenski period mogu nekome da pomognu, sve do stvaranja nekih socijalnih preduzeća koje će služiti da ljudi sami počnu da zarađuju za onoliko koliko im je dovoljno da prežive da. To ide bolje u Vojvodini. Sada je Vojvodina odlučila da malo pomaže i na jugu Srbije. Mislim da će se tu neke stvari dešavati, da će biti bolje i dinamičnije u nekom narednom periodu.

RSE: Sami organizujete ili uz pomoć Vlade vršite distribuciju? Treba imati kamione.

Matić: Distribucija je jako skupa i sve to poskupljuje proces. Zamolili smo donatore da sami učestvuju u distribuciji. Najveći broj donatora je to uradio. To je bio dodatni izdatak za same donatore i na tome smo im jako zahvalni. Jedan deo ćemo sami distribuirati preko sredstava koje prikupljamo od SMS poruka, od SMS donacija koje građani daju i od onih donacija koje uspemo da prikupimo od preduzeća koja doniraju u novcu.

RSE: Bez obzira što mi nismo bogata država, kako to da nema novca za najsiromašnije, da mora jedan medij to da organizuje?

Matić: Mi smo radili i mnogo ozbiljnije projekte, koji su deo još više državne politike, a to je prevencija vezana za rak dojke.

RSE: Vaša novinarska Brankica Stanković, koja je odličan istraživač, danas se nalazi kao u zatvoru jer ima stalno obezbeđene. Njen privatni život je na neki način jako destimulisan. Kakva je to poruka novinarima?

Matić: Mi smo kao zajednica u B92 dosta šokirani činjenicom da ne postoji dovoljno razumevanja, čak i u našoj profesiji, pa i u društvu, da se ovakve situacije ne smeju događati i da se sve mora učiniti da se eliminišu uzroci takve situacije. Ne samo da nisu eliminisani uzroci, već je poslata poruka da je sasvim normalno nekoga proganjati, pretiti mu i ugrožavati nečiji život, a da društvo misli da je time, što je stavilo nekoliko dobrih momaka da štite nečiji život, napravila nešto veliko.

Velika je sramota za jedno društvo da imamo takvu situaciju koja je, čini mi se, dosta bezizlazna. Ne vidim ni jedan pokušaj da se izađe iz ove situacije. Mislim na žalost da će Brankica morati još dosta dugo da se kreće sa obezbeđenjem, samim tim da bude zarobljena, praktično da bude potpuno izolovana od medija i od onoga što je njen osnovni posao. To je užasna poruka novinarstvu i novinarima.

RSE: Ali nju to nije omelo i ona dalje nastavlja sa tim?

Matić: Naravno da je nije omelo. Teško je praviti emisije kada sa vama idu ljudi koji rade u policiji. Nastojaćemo da, sve ono što je ona do sada uspela da uradi, da nastavimo da radimo kroz malu školu istraživačkog novinarstva, koju će ona voditi unutar B92, gde će se praktično raditi istraživanje, ne vežbati, nego raditi na konkretnim primerima. Nastojaćemo da to implementiramo u naš program.

RSE: Tokom protekle nedelje su još petorica optuženih zbog napada na nju pušteni iz pritvora.

Matić: Poruke su bile veoma jasne. Ovde ne sme da postoji tolerancija prema nasilnicima. Treba da se uvede nulti stepen tolerancije za to. Moraju se raspustiti navijačke grupe i ne sme se nedoličnim dopustiti pristup terenima. Mi smo otkrili jako veliki broj takvih grupa i pojedinaca. Klubovi se moraju odreći tih navijačkih grupa. Ako hoćete da navijate za neki klub, zašto je potrebno da se udružujete u neke grupe koje veoma brzo postaju gengovi?

RSE: Da li ste možda tražili sastanak sa ministrom policije tim povodom, da mu izložite svoje stavove i preporuke šta bi mogao da uradi kao ministar?

Matić: Javno sam saopštio sve ove stavove i mislim da se jako veliki broj njih zgrozio. Načelno su klimali glavom. Naročito je bilo puno nerazumevanja kada sam predložio da državna preduzeća, koja su veliki sponzori velikih klubova, prestanu da sponzorišu klubove jer klubovi od toga žive. Ne žive od nekog racionalnog oglašavanja. Jedini Telekom je tada dao neku vrstu podrške i obećanja da će prestati sa sponzorisanjem klubova, ako se sami klubovi ne odreknu takvih navijača.

Pošto postoji miks između sporta i politike, a s druge strane navijača veoma često kriminalnog miljea, onda je teško uticati na donošenje bitnih političkih odluka. Samim tim to je poruka i sudovima i tužiocima da ne moraju da budu striktni kada je reč o proganjanju tih zlikovaca.