Među izgrednicima u Britaniji nisu samo siromašni, nezaposleni i imigranti, već ima i zaposlenih i bogatih. Jedan od uzroka nereda u kolevci moderne demokratije je slabljenje društvenih veza koje već duže vreme traje, kaže izvršni direktor Radija Slobodna Evropa Džon Saliven (John O’Sullivan), inače savetnik nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer. On smatra da je nužno preispitivanje nekih od ključnih društvenih vrednosti.
Saliven: Ne može se dati u potpunosti odgovor na to pitanje dok sudovi ne budu procesuirali sve osumnjičene za izazivanje nereda. Samo u Londonu je optuženo 1.100 za izgrede. Generalno, slika je veoma šarolika. Među demonstranima su i oni koji imaju posao, i to veoma dobar i odgovoran, uključujući i učitelje. Ima i bogatih lica. Naravno, među izgrednicima je i dosta siromašnih i nezaposlenih.
Međutim, besposleni nisu dominatna grupacija, kao što su pojedini komentatori u početku procenjivali. Najteža krivična dela su počinile kriminalne grupe. Naravno, u ovako haotičnoj situaciji, neki koriste priliku za pljačku, što inače ne bi činili u normalnim okolnostima. Tu su i imigranti. Međutim, veoma je upečatljivo da su se pojedine imigrantske zajednice samoorganizovale u cilju zaštite svoje imovine. Tako su Kurdi koristili čak bejzbol palice da bi se odbranili.
Saliven: Ne mislim da je smanjenje javne potrošnje koje je uvela Kameronova vlada uzrok ovih nereda, jer, između ostalog, još nije ni počela primena tih mera. Takođe, ne mislim da imaju bilo kakve veze sa globalizacijom, odnosno njenim negativnim efektima na pojedine grupacije. Mislim da su posredi drugi uzroci koji već duže vreme postoje. Jedan je postepeno slabljenje društvenih veza u Britaniji, što je proces koji je poodavno započeo. Tome je doprinela i imigracija. Istraživanja su pokazala da u sredinama gde postoji veća različitost, manje je međusobno poverenje između etničkih i drugih grupa. Zajednica na taj način gubi koheziju. Zanimljivo je da se u delovima Londona u kojima žive imigranti,
na primer, u turskom delu, više poštuje zakon i postoji veći osećaj za odgovornost kao i međusobna lojalnost.
Treba pomenuti i slabosti vlasti. U poslednjih 10-20 godine, vladini zvaničnici, policija i ostale institucije – stvarali su utisak da nisu spremni da primenjuju zakon, da nisu spremni da kažnjavaju kriminalce, već da više vole da usmeravaju ponašanje običnih ljudi kao način za rešavanje društvenih problema. Stoga, umesto da kažnjavaju ljude zbog nasilja i pijanstva na javnim mestima, vlasti su bile sklonije merama u cilju smanjenja konzumiranja alkohola. To je birokratski pristup koji se preneo i na stanovništvo koje oseća prezir prema vlastima i smatra da neće biti kažnjeno za nezakonite postupke. Bojim se da će taj utisak biti osnažen u narednih nekoliko dana, jer su sudovi u prvih nekoliko slučajeva izrekli blage kazne počiniocima veoma ozbiljnih kriminalnih dela. Ljudi stiču utisak da mogu proći nekažnjeno i zato pokušavaju da izvrše nezakonita dela.
Saliven: U poslednjih nekoliko godina o mnogim pitanjima, kao što su imigracija, članstvo u Evropskoj uniji, deo britanskog društva smatra da nijedna od tri velike partije ne izražava njegovo gledište. Zato jačaju partije drugačijeg tipa. Na poslednjim izborima, independistička partija je osvojila 3.5 odsto glasova. To na prvi pogled ne izgleda mnogo, ali je to velika cifra ako se ima u vidu tradicija britanske politike u kojoj su se male partije suočavale sa problemom da uopšte imaju predstavnike u parlamentu. Liberali su takođe profitirali od nezadovoljstva ovih slojeva stanovništva, sve dok nisu postali deo vlasti. U SAD se pojavila „Čajanka partija“. Dakle, tačno je da je deo ljudi nezadovoljan i glasa za male i nove partije, ili ne učestvuje na izborima. Činjenica da sadašnja (britanska) vlada ima sličan stav o ključnim pitanjima kao i prethodne, može da podstakne buntovništvo na društvenim marginama. Međutim, takva vrsta nezadovoljstva u Britaniji može da se iskaže kroz medije, zatim na izborima. Zato ne smatram da je to bio glavni pokretački motiv za ove nerede. Naprotiv, to generalno nezadovoljstvo, koje traje već duže vreme, osetiće se nakon ovih nereda u zahtevu za strožijim kažnjavanjem izgrednika, uspostavljanjem zakonitosti, promeni društvenog morala, širenju osećanja porodične i građanske odgovornosti među mladima u školama.
Saliven: Ljudi su očigledno zabrinuti za svoje porodice. Sveprisutan je strah s obzirom na masovnost nereda. Za nedelju ili dve, roditelji verovatno
neće biti previše spremni da puste decu da izlaze uveče. Čak će se i odrasli pribojavati da izlaze uveče napolje. U pojedinim delovmia, već strahuju da izlaze, jer je rizično. Dugoročno gledano, mnogi ljudi će duboko razmisliti o vrednostima i vezama koje drže društvo na okupu, o potrebi da se grade snažnije porodice, red i zakonitost koji će se više poštovati i, u izvesnom smislu, veći patriotizam. Starosedeoci ali i imigranti su nekada pokazivali patriotizam, koji se sada sve manje oseća što brine sve veći broj ljudi.
Saliven: Kada ljudi govore o promenama, često se misli na stvaranje novog društva koje će biti tolerantnije, opuštenije, sklonije multikulturalizmu, sa mediteranskom kuhinjom i čak lepšom klimom. Međutim, mislim da se većina ipak pita šta je to krenulo loše. Bili smo bolje društvo, koje poštuje zakon, socjalno najmirnije u Evropi iako su ljudi bili siromašniji. Ne mislim da je pri tom na delu nostalgija za prošlim vremenima nego racionalno razmišljanje kako obnoviti ono što smo imali.
To se već jedno desilo u britanskoj istoriji, otrpilike između 1800. i 1870. godine, kada je veoma turbulentno, haotično društvo postepeno transformisano u miroljubivo društvo koje poštuje zakon, u kome sam ja odrastao. To je urađeno, između ostalog, uz pomoć religije tako što su ljudi stekli dobre navike. Naravno, to ne sada neće desiti na isti način, ali je slična potreba za promenom na dnevnom redu.
RSE: Ko su ljudi koji izazivaju nerede u Britaniji. Da li su to samo huligani, kako ih opisuju pojedini mediji, ili se mogu uopšteno podvesti pod nižu klasu koja ima manje šansi da napreduje u društvu. Da li je reč o uglavnom o imigrantima?
Saliven: Ne može se dati u potpunosti odgovor na to pitanje dok sudovi ne budu procesuirali sve osumnjičene za izazivanje nereda. Samo u Londonu je optuženo 1.100 za izgrede. Generalno, slika je veoma šarolika. Među demonstranima su i oni koji imaju posao, i to veoma dobar i odgovoran, uključujući i učitelje. Ima i bogatih lica. Naravno, među izgrednicima je i dosta siromašnih i nezaposlenih.
Međutim, besposleni nisu dominatna grupacija, kao što su pojedini komentatori u početku procenjivali. Najteža krivična dela su počinile kriminalne grupe. Naravno, u ovako haotičnoj situaciji, neki koriste priliku za pljačku, što inače ne bi činili u normalnim okolnostima. Tu su i imigranti. Međutim, veoma je upečatljivo da su se pojedine imigrantske zajednice samoorganizovale u cilju zaštite svoje imovine. Tako su Kurdi koristili čak bejzbol palice da bi se odbranili.
RSE: Okidač za ove nerede bilo je ubistvo jednog mladića u Totenhemu. Međutim, osim huliganizma, šta je, u širem kontekstu govoreći, uzrok ovog izliva frustracija? Da li su u pitanju žestoke mere štednje koje je uvela britanska vlada? Ili nezadovoljstvo takozvanom visokom politikom koju vode velike partije koje ne omogućavaju kanale za iražavanje interesa običnih ljudi, koji se osećaju uskraćenima u procesima globalizacije, neoliberalne privrede, naročito sada u vreme globalne ekonomske krize?
Saliven: Ne mislim da je smanjenje javne potrošnje koje je uvela Kameronova vlada uzrok ovih nereda, jer, između ostalog, još nije ni počela primena tih mera. Takođe, ne mislim da imaju bilo kakve veze sa globalizacijom, odnosno njenim negativnim efektima na pojedine grupacije. Mislim da su posredi drugi uzroci koji već duže vreme postoje. Jedan je postepeno slabljenje društvenih veza u Britaniji, što je proces koji je poodavno započeo. Tome je doprinela i imigracija. Istraživanja su pokazala da u sredinama gde postoji veća različitost, manje je međusobno poverenje između etničkih i drugih grupa. Zajednica na taj način gubi koheziju. Zanimljivo je da se u delovima Londona u kojima žive imigranti,
Zanimljivo je da se u delovima Londona u kojima žive imigranti, na primer, u turskom delu, više poštuje zakon.
na primer, u turskom delu, više poštuje zakon i postoji veći osećaj za odgovornost kao i međusobna lojalnost.
Treba pomenuti i slabosti vlasti. U poslednjih 10-20 godine, vladini zvaničnici, policija i ostale institucije – stvarali su utisak da nisu spremni da primenjuju zakon, da nisu spremni da kažnjavaju kriminalce, već da više vole da usmeravaju ponašanje običnih ljudi kao način za rešavanje društvenih problema. Stoga, umesto da kažnjavaju ljude zbog nasilja i pijanstva na javnim mestima, vlasti su bile sklonije merama u cilju smanjenja konzumiranja alkohola. To je birokratski pristup koji se preneo i na stanovništvo koje oseća prezir prema vlastima i smatra da neće biti kažnjeno za nezakonite postupke. Bojim se da će taj utisak biti osnažen u narednih nekoliko dana, jer su sudovi u prvih nekoliko slučajeva izrekli blage kazne počiniocima veoma ozbiljnih kriminalnih dela. Ljudi stiču utisak da mogu proći nekažnjeno i zato pokušavaju da izvrše nezakonita dela.
RSE: Takozvana visoka politika kao uzrok. U Britaniji postoje dve, odnosno tri velike partije, u SAD se kao izraz nezadovoljstva dela stanovništva politikom Republikanaca i Demokrata, pojavila „Čajanka partija“. U Izraelu po prvi put štrajkuju pripadnici srednje klase zbog sve nepodnošljivijeg položaja. U Češkoj republici dve ključne partije su na prošlim izborima osvojile svega 40 odsto glasova. Obični ljudi osećaju da su političari zaboravili na njih, da ne mogu kroz institucije da izraze svoje interese i zato posežu za radikalnim potezima, uključujući i anarhističke.
Saliven: U poslednjih nekoliko godina o mnogim pitanjima, kao što su imigracija, članstvo u Evropskoj uniji, deo britanskog društva smatra da nijedna od tri velike partije ne izražava njegovo gledište. Zato jačaju partije drugačijeg tipa. Na poslednjim izborima, independistička partija je osvojila 3.5 odsto glasova. To na prvi pogled ne izgleda mnogo, ali je to velika cifra ako se ima u vidu tradicija britanske politike u kojoj su se male partije suočavale sa problemom da uopšte imaju predstavnike u parlamentu. Liberali su takođe profitirali od nezadovoljstva ovih slojeva stanovništva, sve dok nisu postali deo vlasti. U SAD se pojavila „Čajanka partija“. Dakle, tačno je da je deo ljudi nezadovoljan i glasa za male i nove partije, ili ne učestvuje na izborima. Činjenica da sadašnja (britanska) vlada ima sličan stav o ključnim pitanjima kao i prethodne, može da podstakne buntovništvo na društvenim marginama. Međutim, takva vrsta nezadovoljstva u Britaniji može da se iskaže kroz medije, zatim na izborima. Zato ne smatram da je to bio glavni pokretački motiv za ove nerede. Naprotiv, to generalno nezadovoljstvo, koje traje već duže vreme, osetiće se nakon ovih nereda u zahtevu za strožijim kažnjavanjem izgrednika, uspostavljanjem zakonitosti, promeni društvenog morala, širenju osećanja porodične i građanske odgovornosti među mladima u školama.
RSE: Pomenuli ste da se ljudi samoorganizuju da bi se odbranili od huligana. Da li je reč samo o zaštiti i brizi za sopstvenu porodicu i imovinu ili i društvo u celini, njegove vrednosti?
Saliven: Ljudi su očigledno zabrinuti za svoje porodice. Sveprisutan je strah s obzirom na masovnost nereda. Za nedelju ili dve, roditelji verovatno
Dugoročno gledano, mnogi ljudi će duboko razmisliti o vrednostima i vezama koje drže društvo na okupu.
neće biti previše spremni da puste decu da izlaze uveče. Čak će se i odrasli pribojavati da izlaze uveče napolje. U pojedinim delovmia, već strahuju da izlaze, jer je rizično. Dugoročno gledano, mnogi ljudi će duboko razmisliti o vrednostima i vezama koje drže društvo na okupu, o potrebi da se grade snažnije porodice, red i zakonitost koji će se više poštovati i, u izvesnom smislu, veći patriotizam. Starosedeoci ali i imigranti su nekada pokazivali patriotizam, koji se sada sve manje oseća što brine sve veći broj ljudi.
RSE: Kakve će biti posledice ovih nereda. Neki analitičari smatraju da britansko društvo više nikada neće biti isto kao pre. Da li ovi izgredi mogu da ohrabre slične izlive i drugde, imajući u vidu i globalnu ekonomsku krizu a i krizu vrednosti.
Saliven: Kada ljudi govore o promenama, često se misli na stvaranje novog društva koje će biti tolerantnije, opuštenije, sklonije multikulturalizmu, sa mediteranskom kuhinjom i čak lepšom klimom. Međutim, mislim da se većina ipak pita šta je to krenulo loše. Bili smo bolje društvo, koje poštuje zakon, socjalno najmirnije u Evropi iako su ljudi bili siromašniji. Ne mislim da je pri tom na delu nostalgija za prošlim vremenima nego racionalno razmišljanje kako obnoviti ono što smo imali.
To se već jedno desilo u britanskoj istoriji, otrpilike između 1800. i 1870. godine, kada je veoma turbulentno, haotično društvo postepeno transformisano u miroljubivo društvo koje poštuje zakon, u kome sam ja odrastao. To je urađeno, između ostalog, uz pomoć religije tako što su ljudi stekli dobre navike. Naravno, to ne sada neće desiti na isti način, ali je slična potreba za promenom na dnevnom redu.
