„Zaključak skupa – i to je bilo na naše insistiranje – jeste da se do kraja avgusta završe sva četiri panela kako bi, ukoliko se postigne neki dogovor, predstavnici vlasti to mogli da implementiraju tokom septembra“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miroslav Aleksić, poslanik opozicione Narodne stranke, članice Saveza za Srbiju, koji je bio učesnik prvog sastanka predstavnika vlasti i opozicije, 30. jula na Fakultetu političkih nauka, povodom dijaloga o izbornim uslovima.
I Fond za otvoreno društvo i Fakultet političkih nauka (FPN) u Beogradu, koji su i inicijatori i organizatori tog panela, najavili su da će nastaviti da organizuju sastanke predstavnika vlasti i opozicije, a da će teme narednih razgovora biti finansiranje kampanje, pristup medijima, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.
U saopštenju, koje su potpisali Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo i dekan FPN Dragan Simić, stoji i ocena da je prvi sastanak bio žustar, ali konstruktivan.
Savez za Srbiju (SzS) i pojedini predstavnici vlasti, poput poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića, tvrde da na prvom panelu nije bilo pregovora vlasti i opozicije, već da je opozicioni blok samo izneo svoje zahteve u skladu za zaključcima Stručnog tima antivladinih protesta „‚1 od 5 miliona“.
Ovaj tim napisao je ranije 42 preporuke u oblastima kako medija, tako i izbornog procesa, koje bi ih, kako smatraju, načinile fer, slobodnim i poštenim.
Brnabić: Menjaju što su sami usvojili
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da se na sastanku predstavnika vlasti i opozicije razgovaralo o izmenama izbornog zakona koji je usvojila „aktuelna opozicija“. Bilo je, kaže, reči o promeni skupštinskog poslovnika koji su „oni doneli“. Poslovnik im se, dodaje, „danas ne sviđa zbog toga što ne daje prostora opoziciji“.
Brnabić je za lokalne medije još navela i da nije bilo pritisaka na vladajuću Srpsku naprednu stranku da se održi sastanak sa opozicijom.
„Ukoliko ne bude dogovora, nema šta ni da se implementira – mi u bojkot, oni na izbore. Mi ćemo u septembru doneti definitivnu odluku u vezi sa bojkotom izbora“, kaže za RSE Miroslav Aleksić.
On dodaje da nema prevelika očekivanja od okruglog stola vlasti i opozicije.
„Iskren da budem, iznosim sada lični stav, ja nisam preterani optimista da će vlast biti spremna da napravi ne ustupke opoziciji već da stvori ambijent da građani Srbije mogu da slobodno odlučuju ko će da upravlja državom.“
CeSID i CRTA predlažu rešenja
„Predstavnici Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) predložili su set pitanja u izbornom procesu koja mogu da se reše u kratkom roku, do sledećih izbora, kao i probleme koji zahtevaju velike sistemske zahvate i dolaze na dnevni red nakon izbora“, navodi se, takođe, u saopštenju koje su potpisali izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević i dekan FPN Dragan Simić.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio je da će biti vremena da se do predstojećih izbora 2020. godine primene zaključci sa najavljenih sastanaka vlasti i opozicije, "ukoliko dijalog dovede do konkretnih rešenja".
On nije želeo da precizira konkretne stvari o kojima je na sastanku razgovarano, pozivajući se na dogovor koji je u tom smislu postignut, ali za RSE kaže da je mnogo stvari kad je reč o izbornoj problematici koje mogu da se unaprede i implementiraju pre izbora.
„Mi smo od beogradskih i predsedničkih izbora (2017. godine) predložili nekoliko preporuka – bilo da se radi o pitanjima koja se odnose na period izborne kampanje, kada je reč o radu Republičke izborne komisije i biračkih odbora. Postoji i niz stvari koje bi mogle da se poboljšaju i u oblasti finansiranja izborne kampanje. Poznato je, naravno, da bi bilo dobro da u nekom momentu na dnevnom redu budu i teme kako napraviti model da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ponudi javnosti monitoring medija, kako bismo mogli da vidimo da li oni mehanizmi koje zakon garantuje, a tiču se nediskriminatornog ponašanja prema izbornim učesnicima, mogu i da se ispune“, navodi Klačar.
Kome je dogovor u interesu?
„Vlast sigurno ima cilj da se dođe do dogovora zato što joj ne odgovara bojkot izbora, ma koliko uspešan ili neuspešan bio, i u tom smislu ona je sigurno spremna na neke ustupke, ali za sada nismo videli spremnost na neke značajnije ustupke. I to je, zapravo, ključ narednih nedelja – koliko opozicija može da izvuče od vlasti u ovim pregovorima i da li na osnovu toga može da poboljša svoju situaciju, ali i da čistog obraza izađe pred građane i pozove ih da učestvuju na izborima“, kaže za RSE Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka.
On smatra da smatra da je inicijalni sastanak predstavnika vlasti i opozicije važan jer je makar na kratko prekinuo spiralu antagonizacije i zatezanja.
„Činjenica je da je, bar gledano po izjavama, Savez za Srbiju dosta blizu te konačne odluke o bojkotu. Meni se, pak, čini da je prerano za tu odluku i da će tek uslediti veliki pritisak međunarodne zajednice na opoziciju da učestvuje na izborima, ali i na vlast da pomogne određenim ustupcima. Neki gestovi koji bi zaista pomogli da izbori budu ravnopravniji moraju da se dese što pre jer ustupak u februaru – mesec dana pred izbore – neće značiti puno“, ocenjuje Spasojević.
- Pančić: Srpska opozicija i sađenja tikava s desničarskim đavolom
- Pančić: Čudesni svet srpske opozicije
Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević odmah posle tročasovnog inicijalnog sastanka predstavnika vlasti i opozicije 30. jula, rekao je da će naredni panel uslediti vrlo brzo.
Facebook Forum