"Vlada Crne Gore je tražila da razmotrimo mogućnost refinansiranja ili drugih mogućnosti, ali nije na nama da plaćamo zajmove umjesto drugih", izjavio je Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje prilikom posjete Podgorici.
Odgovor je to na novinarsko pitanje da li Evropska unija razmatra modalitete reprogama kredita Crne Gore prema kineskoj EXIM banci za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare.
"To i nije ono što je Vlada tražila od nas, već da razmotrimo različite opcije. Još uvijek ne mogu reći da li to možemo da uradimo ili ne, razmatramo razne opcije i u komunikaciji smo sa Vladom", dodao je Varhelji.
Naime, Crna Gora je nedavno uputila zvaničan zahtjev Evropskoj komisiji kojom traži pomoć evropskih institucija za poravnanje kineskog duga od 809 miliona eura za gradnju prve dionice autoputa.
Za njegovu gradnju, koja treba da bude gotova do kraja novembra ove godine, Crna Gora je podigla kredit kod kineske EXIM banke.
Inače, Varhelji je u Podgorici kako bi uručio prvi kontigent vakcina Evropske unije ovoj zemlji. Radi se o 2.340 doza Pfizer/BioNTech vakcina, kao dio od ukupno 42 hiljade doza koje će stizati do kraja avgusta.
Crna Gora i SPC
Upitan o tome kada će javnosti biti poznat Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, koji je dočekao Varheljija, odgovorio je da će se to desiti kada se tekst usaglasi.
"Do sada se nikada nije postavljalo pitanje, pa ni ugovor sa kineskom stranom, vezano za autoput nije zaokupljivao toliku pažnju javnosti, koliko ovaj ugovor koji je najklasičniji ugovor i ne može da izađe izvan okvira Ustava i zakona", rekao je Krivokapić.
Javnosti su još nepoznate odredbe ugovora koji treba da definiše prava i obaveze između države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve.
Ranije je najavljeno da će Temeljni ugovor između Srpske pravoslavne crkve i Crne Gore potpisati patrijarh SPC Porfirije i premijer Zdravko Krivokapić nakon uskršnjih praznika početkom maja.
Crna Gora i Srbija
Evropskom komesaru Varheljiju je postavljeno pitanje da li je za njega i Evropsku komisiju prihvatljivo miješanje Srbije u unutrašnje stvari Crne Gore s obzirom da se njihovo ćutanje može protumačiti kao ohrabrenje takve politike Beograda.
“Nikad ne bih ohrabrivao neku zapadnobalkansku zemlju da se miješa u unutrašnje stvari druge zapadnobalkanske zemlje. Nijedan od mojih poteza se ne može tako protumačiti”, odgovorio je Varhelji.
Inače, iz crnogorske opozicije, prvenstveno Demokratske partije socijalista, su u više navrata optuživali zvanični Beograd da se miješa u unutrašnje stvari Crne Gore, pa i tokom lokalnih izbora.
Pred martovske izbore u Nikšiću, iz Crne Gore je protjerano osam državljana Srbije koji se dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom. Prema navodima policije, oni nisu imali dozvole za privremeni boravak i rad, ni potvrde o prijavi rada, a bili su radno angažovani kod političke partije Nova srpska demokratija.
Ta partija je dio Demokratskog fronta, najveće članice vladajuće koalicije u Crnoj Gori, nakon što je na avgustovskim parlamentarnim izborima promijenjena vlast u ovoj zemlji nakon tri decenije.
