Izraelski ombudsman, nezavisno telo koje sprovodi reviziju rada Vlade i drugih institucija, upozorio je polovinom maja 2026. godine da se država, koja je u ratu od oktobra 2023. godine, suočava sa nestašicom municije.
Kobi Majkl (Michael), sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, kaže da je manjak bio uočljiv odmah po početku rata protiv Hamasa u Gazi, kada je, kako navodi, Izrael naučio važne lekcije.
"Prva je da vratimo proizvodnju u sopstvenu, domaću industriju, jer smo ugasili velike delove odbrambene industrije koju smo nekada imali. Mislim na industriju koja proizvodi osnovnu municiju, kao i na potrebu da izgradimo kapacitete kako bismo mogli sami sebe da snabdevamo", kaže Majkl u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Već u prvoj fazi rata, navodi ovaj sagovornik, "pomoć" je stigla iz Srbije. Događaji koji su usledili učinili su uvoz oružja iz ove balkanske države posebno važnim, a veze između Jerusalima i Beograda čvršćim, možda više nego ikada ranije.
Savezništvo u oružju
Najveći snabdevač Izraela oružjem tradicionalno su Sjedinjene Američke Države.
Savezništvo se poljuljalo u maju 2024. godine, kada je administracija prethodnog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) zaustavila isporuku dela ofanzivnog naoružanja, kako je objašnjeno, zbog mogućnosti da bi ono moglo biti upotrebljeno protiv civila u Gazi.
U ratu protiv Hamasa u Gazi, koji je usledio nakon napada na jug Izraela, ubistva više od hiljadu ljudi i otmice oko 250 Izraelaca, Izrael se suočio sa optužbama za teška kršenja ljudskih prava Palestinaca u toj oblasti, u kojoj je živelo više od dva miliona ljudi.
U izraelskoj vojnoj intervenciji, prema procenama Ujedinjenih nacija, stradalo je desetine hiljada ljudi. Međunarodni krivični sud je u novembru 2024. izdao nalog za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua zbog sumnje da je odgovoran za ratne zločine.
Međunarodne okolnosti su se u međuvremenu potpuno promenile, a Izrael gradi nova savezništva, između ostalog i na Balkanu. Ključno je ono sa Beogradom, koje je Srbiju učinilo važnim partnerom Jerusalima, navodi Kobi Majkl, jednako kao i Indija, od koje je Izrael takođe nabavlja municiju.
"To jeste posao, ali nije samo posao. Rekao bih da je to buduća strategija. To je svojevrsna rezervna pozicija koju Izrael gradi za slučaj da tokom rata dođe do problema sa kontinuiranim snabdevanjem", kaže Majkl.
Nema zvaničnih podataka o tome koliko je Srbija oružja izvezla u Izrael. U martu 2026. godine, devet meseci nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio moratorijum na izvoz oružja, RSE je objavio saznanja o letovima teretnih aviona između Beograda i Tel Aviva.
Zvanične podatke o izvozu oružja Ministarstvo odbrane Srbije ne objavljuje od 2022. godine.
Po mišljenju Duška Lopandića, potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, usmerenost ka Izraelu treba posmatrati i kroz prizmu odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Mislim da kada srpski rukovodioci posmatraju Izrael, jednim okom gledaju i na SAD. U stvari, postoji neka mentalna veza između ta dva odnosa", kaže Lopandić.
Biti blizak i Izraelu i SAD
Vedran Obućina, predsednik Centra za međureligijski dijalog iz Rijeke, smatra da je teško predvideti kako će se razvijati budući odnosi Izraela sa drugim državama, s obzirom na, kako navodi, "neracionalno" funkcionisanje te države.
To vidi u nespremnosti tamošnje vlade da prihvati bilo koji oblik smirivanja stanja na Bliskom istoku, gde su se sukobi, osim u Gazi, proširili i na Liban, na čijoj teritoriji Izrael interveniše, kao i na Iran, gde to čini u savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama:
"Sa druge strane, naravno, Izrael itekako ima pravo da se brani i okružen je ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Ali isto tako mislim da trenutno postoji potpuno neracionalna politika koja će imati svoje posledice i na Balkanu. U posljednjih nekoliko tjedana vidimo mnoge ministre, pa i samoga premijera Izraela, da otvoreno govore o tome kako će napasti Tursku, dakle članicu NATO-a."
Na isto ukazuje i Roland Bimo, nekadašnji ambasador Albanije u SAD. On podseća da su za tu balkansku državu odnosi sa Turskom tradicionalno značajni, što se ne podudara u potpunosti sa bliskošću koju je Albanija ostvarila sa Izraelom. Ipak, naglašava ovaj sagovornik, pozicija Albanije definisaće se pre svega u odnosu na veze koje ta država ima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"To je toliko izraženo da se, sećam se, početkom devedesetih, kada sam preuzeo dužnost ambasadora Albanije u SAD, govorilo u šali da je moj zadatak da volim svoju zemlju onoliko koliko Albanci vole Ameriku. To je kontekst u kojem su se razvijali albansko-izraelski odnosi. Mislim da se tu pre svega radi o lojalnosti albanskih lidera prema Sjedinjenim Državama, koja se potom ispoljava kroz odnose sa Izraelom, a ne toliko o Izraelu kao zasebnom političkom akteru", kaže Bimo.
Odnosi su utoliko čvršći što je jasniji albanski otklon od Irana, pogotovo nakon masovnog sajber napada na državnu onlajn infrastrukturu 2022. godine, za koji je istraga, sprovedena uz američku pomoć, pokazala da je delo iranskih službi.
Odnosi Tirane i Teherana posebno su se zaoštrili u periodu od 2013. do 2016. godine, kada je Albanija primila oko 3.000 pripadnika iranske opozicione grupe Mudžahedin-e Halk.
Tekuće "Flamingo proteste", pokrenute ekološkim zahtevima, premijer Edi Rama takođe je označio kao deo kampanje koju povezuje sa Iranom.
Za razliku od Albanije, čija su savezništva jasna, Srbija istrajava na politici balansa, do te mere da je imala svog predstavnika na sahrani iranskog verskog lidera Alija Hamneija 4. jula u Teheranu. Uz Belorusiju, predstavnik Srbije bio je jedini evropski zvaničnik koji je prisustvovao tom događaju.
"Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće igrati na toliko stolica kada su odnosi tako zategnuti", navodi Duško Lopandić.
Željka Cvijanović u Jerusalimu
Samo gest ili stav Izraela, koji je Bosnu i Hercegovinu (BiH) priznao 1992. godine?
To pitanje nametnulo se nakon što je u junu ove godine Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH, u Jerusalimu dočekana zastavama entiteta Republika Srpska (RS), a ne državnim zastavama BiH.
"To su, da tako kažem, više folklorni elementi nego što su suštinski. Ono što je bitno jesu pitanja povezivanja u tehnološkom i energetskom sektoru, kao i saradnja odbrambenih službi. Srbija je, pritom, u specifičnoj situaciji – nije članica nijednog bloka i stalno igra tu igru na više stolica. I sa zemljama Zaliva imala je relativno korektne odnose, kao i sa Iranom", pojašnjava Lopandić.
Zastava Republike Srpske u Jerusalimu, prema mišljenju Vedrana Obućine, nosi određenu poruku Sarajevu, ali nije znak ozbiljnijih političkih poteza.
Takođe, igranje na secesionističke sentimente u BiH, navodi Obućina, nije nešto što Izrael nije radio i u drugim delovima sveta.
"Vidjeli smo da je Izrael napravio slično i u Africi. Nedavno je priznao Somaliland (oblast na severu Somalije koji funkcioniše samostalno, ali uglavnom ne uživa međunarodno priznanje, prim.red.). To ne znači apsolutno nikakvu konkretnu pomoć za bilo što se Izraela tiče, ali definitivno pokazuje da imaju jednu određenu strategiju u kojoj će izraelska gesta napraviti određene pomake ili promjene", navodi Obućina.
Može li uticaj Izraela biti štetan?
Deo javnosti u Sloveniji trenutno veruje da može. Naime, u toj članici Evropske unije u toku je istraga o ulozi koju je izraelska privatna obaveštajna kompanija "Black Cube" imala u izbornom procesu krajem prošle i početkom ove godine.
Operativci te agencije boravili su u Sloveniji u decembru 2025. godine, a povezuju se sa navodima o tajnim snimanjima, korišćenju lažnih identiteta i kampanjama u korist pojedinih političara.
Slovenačka vlada optužuje "Black Cube" da je pokušao da utiče na parlamentarne izbore tajnim snimanjima, lažnim identitetima i kampanjom kompromitovanja političkih protivnika, što opisuje kao strano mešanje u izborni proces.
Slovenačka obaveštajna služba (SOVA) potvrdila je prisustvo operativaca "Black Cube" u zemlji i pokrenuta je istraga, ali optužbe o njihovoj konkretnoj ulozi u manipulaciji izborima i dalje su predmet istrage, dok kompanija i opozicija negiraju bilo kakvo nezakonito delovanje.
Da je reč o nečemu više od pukih navoda, veruje Luka Lisjak Gabrijelčič, istoričar i politički analitičar iz Ljubljane.
Izraelske motive pronalazi u činjenici da je prethodna slovenačka vlada bila među šest država Evropske unije koje su, nakon oktobra 2023. godine, priznale državu Palestinu, čime je broj članica Unije koje su to učinile porastao na 15 od ukupno 27.
U koaliciji sa strankama desnice, izbore je dobio i vladu formirao desni populista, blizak Izraelu, Janez Janša, koji danas najavljuje povlačenje priznanja Palestine.
"Iskreno, ne mislim da je taj veliki skandal zaista promenio ishod izbora. Na kraju su ljudi glasali gotovo tačno onako kako su predizborne ankete predviđale još pre izbijanja afere. Međutim, skandal je značajno povećao izlaznost birača. Tako je dodatno polarizovao društvo koje je već bilo duboko podeljeno. I danas je to jedno od ključnih političkih pitanja u Sloveniji. Trenutno se vodi velika politička polemika oko formiranja parlamentarne komisije koja bi upravo trebalo da istraži te navode", navodi Lisjak Gabrijelčič.
'Neobične kombinacije'
Balkanske države izložene su različitim spoljnim uticajima u globalnom okruženju koje se poslednjih godina značajno promenilo.
Duško Lopandić ne isključuje mogućnost da bi uticaj Izraela mogao imati i problematične posledice, ali odgovornost za to vidi pre svega na lokalnim političarima koji prihvataju "neobične kombinacije" i, kako kaže, "suviše se mešaju u nešto što nije naša tema".
"Podsećam, na primer, da je predsednik Izraela Isak Hercog bio u Beogradu usred rata u Gazi, kada nije mogao, da tako kažem, da ode ni u jednu drugu zemlju. To su gestovi koji su možda pretirani. S druge strane, setimo se Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, koji se odnosio na Srbiju i Kosovo. Taj sporazum imao je jednu vrlo bizarnu komponentu koja se ticala Izraela – Srbija se obavezala da će premestiti ambasadu u Jerusalim", podseća Lopandić i zaključuje da bi međunarodna politika morala da bude zasnovana na strateškim i etičkim principima.
"Uvid" Radija Slobodna Evropa pogledajte na YouTube-u.