Srbija o Kosovu: Tajna Platforma jednoglasno usvojena

Vlada Srbije jednoglasno je usvojila Platformu o Kosovu koju je predložio predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Rezoluciju koju će uputiti Skupštini na usvajanje. Na konferenciji za novinare nakon zajedničke sednice Vlade i predsednika, premijer Ivica Dačić je saopštio da tekst Platforme za političke razgovore sa, kako se izrazio, predstavnicima privremenih institucija u Prištini neće biti objavljen pre nego što bude predstavljen onima sa kojima se pregovara – zvaničnicima Prištine.

Rečeno je, međutim, da Vlada iznosi svoj predlog za rešavanje pitanja paralelizma vlasti u srpskim zonama na Kosovu, kao i da su iz dokumenta čiji je prvobitni tekst procurio u javnost uklonjeni detalji kojima je uslovljavana saradnja sa Evropskom unijom.

Onaj koji je inicirao kontroverznu prvu verziju dokumenta posle susreta sa članovima Vlade uključujući i premijera, sa kojim je po medijskim spekulacijama zaoštrio odnose, javnosti je saopštio da je „delimično smiren“.

Tomislav Nikolić dodaje da odluku koja je doneta treba posmatrati uz saznanje da je ona minimum onoga što je moglo da se uradi pre nekoliko godina. Te zbog toga još zaključuje:

„Jedna moja velika obaveza, jedan veliki teret koji sam nosio mnogo godina, danas sam ispunio. Želim potpuno da pomognem Vladi Srbije. Kako god da tu pomoć zatraže, imaće je“.

U to ime gledao je i da se povuče pred novinarskim pitanjima prepuštajući premijeru Ivici Dačiću da iznosi detalje.

On koji bi 17. januara trebalo da se po četvrti put u Briselu sastane sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, insistra da je dokumente Vlada jednoglasno usvojila. Granice u pregovorima određuje preambula srpskog Ustava što bi značilo da se ponavlja da Srbija neće priznati Kosovo. Ništa međutim, nastavlja Dačić, ne može dovesti u pitanje srpske evroinegracije.

“Nama je cilj da dobijemo datum za otpočinjanja pregovra sa Evropskom unijom. Ne možemo se uspešno boriti ako smo van procesa. Lično nikada neću prihvatiti da za dvadeset godina naša deca kada idu u zemlje regiona, uključujući i Albaniju, govore da idu u Evropsku uniju. A da se mi istovremeno ponosimo time što nećemo da uđemo u Evrpsku uniju. Pazite u čemu postoji problem. Svima je jasno da postoji pitanje da li mi uopšte možemo da postanemo članica Evropske unije. Ali ovde i sada dobijamo jednu drugu vrstu šizofrenije koja govori o tome da mi nećemo uopšte da budemo članovi Evropske unije. Da se razumemo, koji kao svoj politički kredo i motiv ima Evropsku uniju. Ali zdrav razum nam govori da je to ekonomski i opšti interes Srbije”, istakao je Dačić.

Interesi bez ljubavi

U tom procesu Srbija će u buduće istupati sa sopstvenim predlozima uključujući i onaj za, kako se Dačić izrazio, rešavanje problema paralelizma institucija na Kosovu. Pri tome nije otkrio kakvi su konkretni srpski predlozi.

Već u četvrtak nastavlja se tehnički dijalog između ostalog i o tome gde će se slivati sredstva sa prelaza na severu Kosova (ukoliko se dogovori njihova naplata), odnosno kako rešiti pitanje kosovskog državljanstva za tamošnje Srbe, kao eventualni uslov za dobijanja kosovskih ličnih karti i vozačkih dozvola.

Govoreći, pak, o nespremnosti da se tekst usvojene Platforme objavi, Dačić je potegao primer odnosa u regionu.

“Naša braća Slovenci i Hrvati su pedeset, šezedeset, sedamdeset godina jedno pričali, a drugo radili. A nikada nisu objavili šta im je platforma”, rekao je on.

Pitali smo ga da li izjavama poput ove misli da može uticati na otopljavanje odnosa u regionu (zaoštrenih nakon letošnje promene vlasti u Srbiji), tojest resetovanje odnosa sa Hrvatskom, kako je nedavno i sam rekao.

“Ja nisam upotrebio ništa loše. To je bio njihov cilj od početka. Da imaju svoju nezavisnu državu. Što bi se oni time uvredili. Čak su oni i javno govorili da je Jugoslavija raga koju treba iskoristiti za dobijanje nezavisne države. To su Slovenci govorili. Ali nemojte da brinete vi o odnosima u regionu. Što se toga tiče ja veoma aktivno radim na njihovoj normalizaciji. Mi svi zajedno treba da utvrdimo tačke oko kojih imamo zajedničke interese”, kazao je Dačić.

S tim u vezi i zaključak:

“Nema ovde više ljubavi. Ima samo interesa. Jer gde je bilo ljubavi, loše smo prošli. Očigledno. Jer je ta ljubav bila jednostrana”.

Test političkog dijaloga

Suvi i otvoreni pragmatizam uz stavljanje po strani tereta prošlosti, kontekst je politike na kojoj često insistira Dačić. Slično je postupio i predsednik Nikolić koji je potvrdio izmene u ranijem tekstu Platforme koji je procurio u javnost. Usledilo je to nakon što je, objasnio je Nikolić, oslušnuo međunarodne i reakcije političkih partija u Srbiji. Suština dokumenta je ista, ali ima:

“Ublažavanja ivica. Tako bih rekao. Naravno neki delovi su tumačeni kao prestanak pregovora odmah. Kao prestanak našeg ispunjavanja uslova Evropske unije za otpočinjanje pregovara sa njom. Takve sumnje su morale da budu otklonjene i jesu otklonjene”.

To ne znači, insitira Nikolić, dovođenje u pitanje politike nepriznavanja kosovske nezavisnosti.

“Svi pregovori proizvešće zakon o Kosovu i Metohiji na koji smo obavezani. Narodna Skupština je obavezna da ga donese na osnovu člana 122 Ustava. Dakle, ja Kosovo i Metohiju ne vidim kao nezavisnu državu. Vlada Republike Srbije ga ne vidi kao nezavisnu državu. Današnja opozicija ga tako ne vidi. Tako da oko toga mislim da u celoj Srbiji nema dileme”, naglasio je Nikolić.

S obzirom na rečeno, ima li šta novo u srpskom stavu? Kako ocenjuje prištinski analitičar Iljir Deda na usvojene deokumente trebalo bi gledati kao na pokušaj Vlade Srbije da ispoštuje zaključke Evrpskog saveta od 12. decembra prošle godine. To su: normalizacija odnosa sa Kosovom, napredak u tehničkom dijalogu i napredak u postepenom uključivanju severa u institucionalni okvir Kosova.

“Srbija će se držati linije da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali to niti traži bilo koja strana. Traži se da dođe do normalizacije. Prvi test političkog dijaloga će biti sastanak dva premijera 17. januara. Tada će se otvoriti nove teme koje do sada nisu bile otvorene. Tada bi sigurno trebalo da dođe do napretka u planu za rasformiranje bezbednosnih snaga Srbije na ‘severu’, transparentnom finansiranju zdravstva, obrazovanja i ostalih davanja Srbije kosovskim Srbima, te takođe napredak u dogovoru u energetici i telekomunikacijama”.

Kao ključno ostaje pitanje severnokosovskog paralelizma vlasti. Dačić ne iznosi detalje srpskog plana, zbog čega se o njemu i dalje pretpostavlja. Beogradski analitičar Ognjen Pribićević iznosi:

“To bi mogao da bude neki dvojni, uslovno rečeno, suverenitet. Paralelni suverenitet. Gde bi i Beograd i Priština imali deo svojih nadležnosti. Naravno, u ovom trenutku, to je za albansku stranu nezamislivo”.

Premijer Dačić je, međutim, izjavio da je Srbija spremna na ustupke kako bi prevazišla postojeće stanje odnosa između srpskog i albanskog naroda. Možda baš na ovom polju?