Da li će pozitivan ishod referenduma u Hrvatskoj pojačati entuzijazam u ostalim zemljama Zapadnog Balkana za evropske integracije, a koji je u naglom padu nakon izbijanja krize u evrozoni, za RSE komentarišu Hrant Kostanjan (Hrant Kostanyan) iz Centra za studije evropske politike (CEPS) u Briselu i Roza Balfor (Rosa Balfour), ekspert u Centru za evropsku politiku (EPC).
„Ne mislim da će ulazak Hrvatske u EU neposredno uticati na pregovore ostalih balkanskih zemalja ili uslove koji će im biti postavljeni“, ocenjuje Kostanjan.
Pesimisti smatraju da će nakon ulaska Hrvatske, na neki način biti spuštena „gvozdena zavesa“, odnosno da neće biti prijema novih zemalja za duže vreme.
O tome Roza Balfor kaže:
„Ulazak Hrvatske u principu ima pozitivan efekat po ostale balkanske zemlje. Međutim, postoje sumnje da EU želi da zaustavi proširenje nakon ulaska Hrvatske. Te sumnje nisu novijeg datuma, u poslednjih nekoliko meseci, već kolaju već nekoliko godina. To je posledica zamora od proširenja u
Evropskoj uniji. Ovde, naravno, govorimo o percepcijama. Tačno je da u stvarnosti postoji izvestan zamor od proširenja, da Evropska unija možda nije tako interesantna i privlačna za balkanske zemlje kao ranije, čime se mogu objasniti kolebanja javnog mnjenja, uključujući i pad podrške građana ulasku u EU. No, ako se analizira važniji, opipljiviji strateški izbor – kako balkanskih zemalja tako i EU – onda je generalni smer nastavak proširenja. Problem je, naravno, kako i kada. Što se tiče vremenske dinamike, može se očekivati usporavanje evropskih integracija u bliskoj budućnosti. Nisu u pitanju samo problemi sa kojima se suočavaju balkanske zemlje, a koje Hrvatska nije imala – na primer, teškoće u rešavanju statusa pojedinih teritorija, zatim borba protiv organizovanog kriminala, ili funkcionisanja državne administracije. Tome treba dodati da će Evropska unija mnogo pažljivije nadgledati stanje u pojedinim oblastima,
smatrajući da nije bila dovoljno obazriva u prošlosti kada je reč o zemljama koje su već primljene. Mislim pre svega na korupciju, vladavinu zakona, javnu administraciju, pravosudne reforme, opšte stanje ljudskih prava, odnosi sa susedima i, naravno, rešenje kosovskog pitanja. To ne znači da će Evropska Unija podići lestvicu, odnosno uvesti nove kriterijume, već će pooštriti kontrolu, tako da će ispunjavanje tih uslova biti teže.“
„Ako govorite o zamoru od proširenja u EU, to se ne odnosi na ulazak preostalih balkanskih zemalja. One su veoma male i Unija može lako da ih primi. Dakle, nije reč o zamoru od proširenja već, pre svega, o ispunjavanju neophodnih kriterijuma za ulazak u EU“, naglašava Hrant Kostanjan.
Roza Balfor smatra da će EU ostati privržena proširenju na Zapadni Balkan:
„Teško je predvideti kada će balkanske zemlje ući u Evropsku uniju. Kako sada stvari stoje, mislim da je raspoloženje među članicama da se Srbiji odobri status kandidata. Takođe, može se očekivati otvaranje pregovora sa
Referendum u Hrvatskoj, januar 2012.
Crnom Gorom. Međutim, nakon tih početnih koraka, veoma je nezahvalno predviđati kada će ove i ostale balkanske zemlje ući u EU. Proces će biti težak i neizvestan. Dugoročno gledano, balkanske zemlje nemaju mnogo opcija. Pominju se kao alternative jačanje veza sa Rusijom, Turskom i nekim drugim zemljama. Međutim, nijedna opcija ne omogućava nivo bezbednosti i stabilnosti kao Evropska unija. Takođe, ulazak u EU ne znači prekid njihovih odnosa sa Rusijom i Turskom. To nije ili-ili situacija. Balkan je okružen Evropskom unijom. Dakle, geografija nameće tu stratešku orijentaciju. Kada je reč o poziciji EU, bez obzira na sve teškoće sa kojima se sada suočava, pogotovo pojedine njene članice – ostaje privržena nastavku proširenja. Ona je to obećala, ako ne ispuni to će imati negativne posledice po njen kredibilitet. Dok god EU bude funkcionalna, biće privržena ispunjavanju tog cilja.“
Uticaj podrške hrišćansko-demokratskih partija
Hrvatska je postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji pre izbijanja globalne ekonomske krize, kada je bio mnogo veći entuzijazam među 27-orkom za proširenje. Da li je članstvo Hrvatske bilo olakšano i podrškom hrišćansko-demokratskih partija?
„Potrebna je jednoglasna podrška svih članica EU za prijem novih zemalja. Stoga, ne mislim da podrška jedne partija koja ima uticaj u nekim članicama Unije, može da bude presudna jer nije na vlasti u svim zemljama“, ocenjuje Hrant Kostanjan.
Spekuliše se takođe da bi Hrvatska umesto podrške ostalim zemljama mogla da zaoštri svoju poziciju oko nerešenih bilateralnih pitanja, kao što je to Slovenija činila pre nekoliko godina u sporu oko granice sa Hrvatskom:
„Predsednik Hrvatske je nedvosmisleno predočio da ostaje privržen pomirenju i regionalnoj saradnji, što Evropska unija pozdravlja. Naravno, zavisi i ko će pobediti na sledećim parlamentarnim izborima i formirati vladu. Vidimo negativne promene i u zemljama koje su članice EU od 2004. godine kojima se udaljavaju od evropskih vrednosti. To se čak dešava i u starim članicama evropskog bloka, pa je moguće i u Hrvatskoj. Međutim, EU vrši pritisak na Hrvatsku da nastavi pozitivan angažman u regionalnoj saradnji. Naravno, ako na sledećim izborima dođu na vlast nacionalisti, ona Zagreb može promeniti politiku prema Srbiji i Bosni. Treba pomenuti negativno
iskustvo sa slovenačkom blokadom hrvatskih pregovora sa EU. Međutim, kada je to pitanja stavljeno na referendum, slovenački građani su zapravo pokazali da je moguć i drugačiji pristup. To je bio interesantan ishod jer su ljudi a ne vlada promenili situaciju.“
„Teško je predvideti da li će nova članica čim uđe u Uniju početi da lobira za druge, ili da će iskoristi svoju poziciju za ucenjivanje drugih. Prerano je o tome govoriti i to bi bile rđave spekulacije“, smatra Hrant Kostanjan.
Nakon izbijanja dramatične ekonomske krize u evro-zoni, a pre svega susednoj Grčkoj, mnogi na Balkanu su počeli da gube veru da EU može da reši probleme njihovih zemalja. To osećanje razočarenja mogu iskoristiti nacionalističke i populističke snage koje se protive članstvu u Uniji.
„Ako ljudi na Balkanu ne gledaju na EU kao rešenje svih njihovih problema, to je, u stvari, pozitivan i zdrav pristup. Ako je rasprostranjena korupcija, to znači da domaće političke elite nisu u potpunosti preuzele odgovornost za svoje delovanje, da usvojene zakone ne primenjuju dosledno. Dakle, politički lideri na Balkanu snose odgovornost za stanje u svojim zemljama. Naravno, da je kriza sa kojom se sada suočava Evropska unija ozbiljan udar njenom imidžu. Istovremeno, to znači da vladajuće klase na Balkanu treba da preuzmu odgovornost za stanje svojih finansija, transparentnost i druga pitanja. To je, takođe deo jačanja njihovih demokratija. Dakle, balkanske zemlje se nalaze na putu koji je težak i dug, na kome treba da ispune uslove za ulazak u EU, čime, istovremeno, konsoliduju svoju demokratiju“, zaključuje Roza Balfor.
