Uskrs i sporazum iz Ženeve privremeno prekinuli operacije

Dva dana nakon dogovora u Ženevi ukrajinske vlasti su obećale da će biti sprovedene ustavne reforme koje će omogućiti decentralizaciju zemlje, kao i da će ruski jezik u Ukrajini imati "specijalni status". To su, u zajedničkom saopštenju, izjavili premijer Arsenij Jacenjuk i vršilac dužnosti predsednika Oleksandrom Turčinov.

"Rusija je bila primorana da potpiše sporazum i osudi ekstremizam koji je u praksi bio podržan upravo od Ruske federacije", kazao je Jacnjenuk govoreći o ženevskom dogovoru.

Kroz dogovor sa međunarodnom zajednicom, stvari će se vratiti na staro.

"Krim je naš, Jalta je naša, to je naše more, naša teritorija. Zajedno sa međunarodnom zajednicom, korak po korak, borićemo se da povratimo Krim političkim i diplomatskim putem", uverava Jacanjuk.

Na terenu, na istoku Ukrajine, za sada se, stanje bitno ne menja. Denis Pušilin, samooproglašeni lider u Donjecku, pojasnio je da je napuštanje okupiranih zgrada moguće kada to učine i predsatavnici privremenih vlasti u Kijevu.

"Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nije potpisao sporazum u naše ime, potpisao ga je u ime Ruske Federacije", istakao je Pušilin ne obazirujući se na slovo iz Ženeve.

Vašington, pak, ostaje pri ranijim stavovima.

"Verujemo da Rusija ima značajan uticaj nad onima koji su angažovani na destabilizaciji situacije u istočnoj Ukrajini", izjavila je Suzan Rajs, savetnica američkog predsednika za nacionalnu bezbednost.

Dogovor u Ženevi vratio je u prvi plan i pitanje antisemitizma prisutnog u Ukrajini.

Jehuda Kelerman, predstavnik jevrejske zajednice u Donjecku, za RSE o antijevrejskim letcima, koji su se pojavili u gradu, sa potpisima lidera tokozvane Narodne republike Donjeck je kazao:

"Zaista jesu tako potpisani. Ali ne znamo ko ih je odštampao ili distribuirao. Lokalni lideri kažu da nisu, a niko drugi nije preuzeo odgovornost."

Specijalne operacije u istočnoj Ukrajini se nastavljaju, ali su sada u "neaktivnoj fazi", u skladu sa sporazumom iz Ženeve i zbog Uskrsa, saopštila je u subotu sekretarka za štampu specijalnih snaga Marina Ostapenko.

"U skladu sa Uskrsom i sporazumom iz Ženeve operacije su sada u neaktivnoj fazi. Štab radi i promena plana je u toku", rekla je ona.

Dodatna vojska uz granicu

Nedaleko od granice sa Ukrajinom raspoređene su dodatne ruske snage kao odgovor na nestabilnost u toj zemlji, rekao je u subotu portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Imamo snage u regionu na granici sa Ukrajinom. Određene snage tamo su trajno raspoređene, a neke su došle kao pojačanje zbog dešavanja u Ukrajini. U toj zemlji je izvršen vojni puč, tako da je normalno da će biti preduzete mere predostrožnosti", naglasio je Peskov.

Prema njegovim rečima, Rusija kao suverena država može slobodno da raspoređuje vojnike na svojoj teritoriji bez ikakvih restrikcija.

On je negirao da se ruska vojska meša u dešavanja unutar teritorije Ukrajine.

"Te procene su u potpunosti pogrešne", naglasio je Peskov.

Brodovi plove ka Odesi

Većina ukrajinskih brodova, koji su bili usidreni na jezeru Donuzlav na Krimu, istakli su nacionalne zastave i krenuli su ka luci Odesa u Crnom moru, javili su u subotu ruski mediji.
Odlazak ukrajinskih brodova omogućen je nakon što su pomoćni brodovi ruske Crnomorske flote radili na deblokadi izlaska sa jezera Donuzlav. Prema dogovoru postignutom između ministara odbrane Ukrajine i Rusije, dozvoljen je odlazak šest brodova.

Na jezeru Donuzlav na Krimu nalazi se Južna pomorska baza ukrajinske mornarice. Rusija je saopštila da će vratiti ukrajinska vojna vozila, brodove i opremu, ali je prenos odgođen usled strahovanja da bi ta sredstva mogla biti upotrebljena protiv profederalnih demonstranata na istoku Ukrajine.

Prema prethodnim izveštajima, 389 komada vojne opreme, među kojima su osam helikoptera i tri vojna broda, već su vraćena Ukrajini.