Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je rekla da će se kandidovati za drugi mandat na čelo ove izvršne institucije Evropske unije.
Potvrdom koju je saopštila u ponedeljak na pres-konferenciji u Berlinu, ona je okončala višemesečne špekulacije u vezi sa njenim narednim političkim angažmanom.
Odlukom da se još jednom kandiduje, Von der Leyen ima sada primarnu poziciju da preuzme još jedan mandat na čelo Evropske komisije.
Ona se smatra najjačim liderom Evropske komisije od vremena Jacquesa Delorsa, koji je važio za giganta evropske politike.
Von der Leyen je u prvom mandatu vodila evropsku politiku u neočekivanim izazovima, poput pandemije COVID-a 19, energetske krize, te rata u Ukrajini.
Takođe, tokom njenog mandata je Evropska komisija preporučila i odobrila kandidatski status za Ukrajinu, kao i otvaranje pregovora o članstvu sa ovom zemljom.
Ursula von der Leyen je prvi lider Evropske komisije, koja u domaćoj političkoj biografiji nije vršila funkciju predsednika ili premijera u svojoj zemlji.
Bila je bliski saradnik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, a u sastavu njene vlade je vršila funkciju ministarke odbrane.
Šefa Evropske komisije, prema diskrecionom pravu, imenuju lideri država članica EU.
Tokom imenovanja uzimaju se u obzir rezultati evropskih izbora. To podrazumeva da na čelo Evropske komisije bude predstavnik partije koja je izašla prva na izborima.
U principu, šef ili šefica Evropske komisije dolazi iz najveće političke grupacije u Evropi, Evropskih narodnjaka.
Socijalisti, kao tradicionalno druga ili liberali treća politička grupacije, dobijaju preostale ključne funkcije u evropskim institucijama, odnosno lidera Evropskog saveta i šefa evropske diplomatije.
Izbori na nivo EU će biti održani u junu ove godine.
Posle izbornog procesa, na nivou lidera EU država će se raspravljati i odlučivati o političarima koji će preuzeti nove funkcije u institucijama Unije.
Ove godine se očekuje značajan rast ekstremne desnice na evropskim izborima.
