Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije usvojio je u utorak predlog odgovora na Upitnik Evropske unije koji se tiče rada parlamenta.
Odgovori na 21pitanje biće prosleđeni Vladi Srbije koja bi, do kraja januara, u konačnoj formi, trebalo da ih podnese Evropskoj komisiji.
Još uvek, međutim, nije jasno kako će Srbija odgovoriti na jedno ključnih pitanja - "Da li i kada planirate da revidirate ili ukinite postojeće blanko ostavke?"
Konačane odgovore na pitanja Evropske komisije, iz domena rada parlamenta, Odbor za evropske integracije daće na sledećoj sednici, do kada bi trebalo da stigne stav Vlade o pitanju blanko ostavki.
O ovom spornom pitanju članovi Odbora nisu mnogo polemisali, već su, kako je to objasnio predsedavajući Laslo Varga, jednostavno konstatovali da institut blanko ostavki nije primenjivan od decembra 2008. godine.
“Mi smo opisali postojeće stanje. Dakle, naveli smo da postoji ta, dobro poznata, ustavna odredba koja je okvrna, da Zakon o izboru narodnih poslanika nije izmenjen i nije usklađen sa tom odredbom, da se ona u jednom slučaju primenjivala u ovom sazivu parlamenta – 2008., i da se od tog trenutka ne primenjuje. To su činjenice i opis stanja. Siguran sam da će Vlada, u delu odgovora koji se odnosi na ovo pitanje, decidno napisati šta ćemo raditi u narednom periodu i kako ćemo ovo pitanje rešavati”, kaže Varga.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima ovakvu vrstu posrednih izbora i otud ne čudi što Evropska unija insistira na revidiranju, ili ukidanju instituta “blanko ostavki”.
“Blanko ostavka praktično znači da vi - činom ulaska u parlament na posrednim parlamentarnim izborima, gde recimo, oni koji su prvi na spisku mogu ostati izvan parlamenta zavisno od volje partijske oligarhije – potpisujete ostavku, a šef poslaničkog kluba i partijska oligarhija vam upisuje datum kad će to aktivirati, tj. kad niste dovoljno dobri, odnosno kad postajete prečesto zločesti prema partijskoj liniji. To govori o izborima kao posrednim izborima, a moglo bi se, čak, reći da parlament onda nije klasičan parlament, nego promenjiva delegacija partijskih rukovodstava”, tumači ovaj fenomen profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković.
Pitanje nije nerešivo
Očigledno je, da će Srbija morati da ukine ovu vrstu prakse.
Toga su prilično svesni u i vladajućoj koaliciji.
“Bez rešavanja ovog pitanja, sigurno nije moguće da mišljenje Evropske komisije o našoj kandidaturi bude pozitivno”, ocenjuje Laslo Varga.
Još nije jasno na koji način će Vlada premostiti ovaj problem, jer kako tvrde protivnici evropskih integracija, prevnstveno iz Srpske radikalne stranke, ukidanje blanko ostavki nije moguće bez promene Ustava, budući da su one, kako tvrde - "ustavna kategorija".
Zoran Stoiljković, ipak, veruje da ovo pitanje nije nerešivo.
“Mislim da se može proći bez trenutnih ustavnih izmena, zato što je član Ustava koji to definiše krajnje fleksibilan, elastičan i govori prosto o tome da, pod određenim okolnostima, poslanik može da stavi na raspolaganje svoj mandat. Znači, niti se utvrđuju te okolnosti, niti se govori da mora da da, tako da mislim da se jednom elastičnom formulacijom ili tumačenjem te odredbe Ustava uz dogovor sa Ustavnim sudom, može izaći iz toga. Mada, ni ta ustavna norma nije najsrećnije definisana”, smatra Stoiljković.
Nekad nije loše biti pod pritiskom
Sem blanko ostavki, za većinski stav Odbora u drugim pitanjima nije bilo spornih trenutaka.
Sednica parlamenta Srbije - iz arhiveJedino je opoziciona Liberalnodemokratska partija insistirala da se iz odgovora briše statistički podatak o broju zakona usvojenih po hitnom postupku (37 odsto), budući da taj broj obuhvata i ratifikovane sporazume.
“To je bila naša jedina primedba. Dakle, da se izbaci ta statistika, zato što je ona za Srbiju porazna. Nije dobro da stoji tu, a uostalom, nije ni detaljno tražena”, kazao je Ivan Andrić iz LDP-a.
Zanimljivo je da su samo dva pitanja usvojena jednoglasno – spisak partija u Skupštini i jezička prava manjina.
Sve ostalo za predstavnike Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke bilo je sporno.
“Stranke koje su evropski orijentisane su učestvovale konstruktivno, a s druge strane, razumem politički stav stranaka koje su protiv ulaska u Evropsku uniju, da u svakoj situaciji kada je to moguće, ali na parlamentarn način, izraze taj svoj stav”, rekao je Andrić.
Uprkos razlikama u stavovima, činjenica je da su parlamentarci u relativno kratkom roku odgovorili na pitanja koje je pred njih stavila Evropska komisija, što profesor Stoiljković tumači ovako:
“Da budemo cinični. Neke stvari bi se pomerile i promenile samo uz ovakve pritiske, i neki put nije loše da budemo pod pritiskom.”
Odgovori na 21pitanje biće prosleđeni Vladi Srbije koja bi, do kraja januara, u konačnoj formi, trebalo da ih podnese Evropskoj komisiji.
Još uvek, međutim, nije jasno kako će Srbija odgovoriti na jedno ključnih pitanja - "Da li i kada planirate da revidirate ili ukinite postojeće blanko ostavke?"
Konačane odgovore na pitanja Evropske komisije, iz domena rada parlamenta, Odbor za evropske integracije daće na sledećoj sednici, do kada bi trebalo da stigne stav Vlade o pitanju blanko ostavki.
O ovom spornom pitanju članovi Odbora nisu mnogo polemisali, već su, kako je to objasnio predsedavajući Laslo Varga, jednostavno konstatovali da institut blanko ostavki nije primenjivan od decembra 2008. godine.
Stoiljković o blanko ostavkama: Parlament onda nije klasičan parlament, nego promenjiva delegacija partijskih rukovodstava.
“Mi smo opisali postojeće stanje. Dakle, naveli smo da postoji ta, dobro poznata, ustavna odredba koja je okvrna, da Zakon o izboru narodnih poslanika nije izmenjen i nije usklađen sa tom odredbom, da se ona u jednom slučaju primenjivala u ovom sazivu parlamenta – 2008., i da se od tog trenutka ne primenjuje. To su činjenice i opis stanja. Siguran sam da će Vlada, u delu odgovora koji se odnosi na ovo pitanje, decidno napisati šta ćemo raditi u narednom periodu i kako ćemo ovo pitanje rešavati”, kaže Varga.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima ovakvu vrstu posrednih izbora i otud ne čudi što Evropska unija insistira na revidiranju, ili ukidanju instituta “blanko ostavki”.
“Blanko ostavka praktično znači da vi - činom ulaska u parlament na posrednim parlamentarnim izborima, gde recimo, oni koji su prvi na spisku mogu ostati izvan parlamenta zavisno od volje partijske oligarhije – potpisujete ostavku, a šef poslaničkog kluba i partijska oligarhija vam upisuje datum kad će to aktivirati, tj. kad niste dovoljno dobri, odnosno kad postajete prečesto zločesti prema partijskoj liniji. To govori o izborima kao posrednim izborima, a moglo bi se, čak, reći da parlament onda nije klasičan parlament, nego promenjiva delegacija partijskih rukovodstava”, tumači ovaj fenomen profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković.
Pitanje nije nerešivo
Očigledno je, da će Srbija morati da ukine ovu vrstu prakse.
Toga su prilično svesni u i vladajućoj koaliciji.
“Bez rešavanja ovog pitanja, sigurno nije moguće da mišljenje Evropske komisije o našoj kandidaturi bude pozitivno”, ocenjuje Laslo Varga.
Varga: Bez rešavanja ovog pitanja, sigurno nije moguće da mišljenje Evropske komisije o našoj kandidaturi bude pozitivno.
Još nije jasno na koji način će Vlada premostiti ovaj problem, jer kako tvrde protivnici evropskih integracija, prevnstveno iz Srpske radikalne stranke, ukidanje blanko ostavki nije moguće bez promene Ustava, budući da su one, kako tvrde - "ustavna kategorija".
Zoran Stoiljković, ipak, veruje da ovo pitanje nije nerešivo.
“Mislim da se može proći bez trenutnih ustavnih izmena, zato što je član Ustava koji to definiše krajnje fleksibilan, elastičan i govori prosto o tome da, pod određenim okolnostima, poslanik može da stavi na raspolaganje svoj mandat. Znači, niti se utvrđuju te okolnosti, niti se govori da mora da da, tako da mislim da se jednom elastičnom formulacijom ili tumačenjem te odredbe Ustava uz dogovor sa Ustavnim sudom, može izaći iz toga. Mada, ni ta ustavna norma nije najsrećnije definisana”, smatra Stoiljković.
Nekad nije loše biti pod pritiskom
Sem blanko ostavki, za većinski stav Odbora u drugim pitanjima nije bilo spornih trenutaka.
“To je bila naša jedina primedba. Dakle, da se izbaci ta statistika, zato što je ona za Srbiju porazna. Nije dobro da stoji tu, a uostalom, nije ni detaljno tražena”, kazao je Ivan Andrić iz LDP-a.
Zanimljivo je da su samo dva pitanja usvojena jednoglasno – spisak partija u Skupštini i jezička prava manjina.
Sve ostalo za predstavnike Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke bilo je sporno.
“Stranke koje su evropski orijentisane su učestvovale konstruktivno, a s druge strane, razumem politički stav stranaka koje su protiv ulaska u Evropsku uniju, da u svakoj situaciji kada je to moguće, ali na parlamentarn način, izraze taj svoj stav”, rekao je Andrić.
Uprkos razlikama u stavovima, činjenica je da su parlamentarci u relativno kratkom roku odgovorili na pitanja koje je pred njih stavila Evropska komisija, što profesor Stoiljković tumači ovako:
“Da budemo cinični. Neke stvari bi se pomerile i promenile samo uz ovakve pritiske, i neki put nije loše da budemo pod pritiskom.”
