Nakon zabrane organizacije “Nacionalni stroj”, pred Ustavnim sudom Srbije našla se i organizacija “Pokret 1389”, čije je delovanje u proteklom periodu, zajedno sa drugim ultra-desničarskim grupacijama, obeležilo nasilje, provokacije i napadi na one koji se drugačije ponašaju, misle ili imaju drugačiji politički, verski, rasni ili nacionalni predznak.
Da li će u odsustvu odgovarajućih reakcija policije i sudskih organa na njihov dosadašnji bilans, ustavna zabrana rada tih organizacija sprečiti, ili bar umanjiti to nasilje?
Ustavni sud Srbije, koji je započeo javnu raspravu o zabrani organizacije “Pokret 1389”, dao je stranama u postupku rok od osam dana da dostave činjenice kojima se potvrđuju radnje usmerene na nasilno rušenje ustavog poretka, odnosno činjenice kojima se navodi Tužilaštva osporavaju.
Tužilaštvo smatra, kako je navela zamenica republičkog tužioca Zorica Stajšić, da se organizacija “1389” u borbi za svoje ciljeve služi nasiljem, kroz ispoljavanje rasne, verske i nacionalne mržnje, netrpeljivosti i kroz kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava.
O njihovom nasilnom delovanju, kako je navela Stajšić, govore desetine pokrenutih prekršajnih, krivičnih prijava i postupaka.
Ustavni sud Srbije
"Prilikom održavanja javnog skupa u organizaciji nevladine organizacije “Žene u crnom”, uzvikivali su ratnohuškačke i nacionalističke parole – “Nož, žica, Srebrenica” i tom prilikom su bacili dimnu bombu na učesnike skupa. U predlogu se dalje navodi da su aktivisti “Pokreta 1389” učestvovali u napadu na jednog američkog državljanina i dve devojke tokom održavanja “Beograd gej festivala”, " navela je ona.
Ovo su samo neka od podsećanja na aktivnosti ekstremističkih organizacija, koje karakterišu nasilje, netolerancija, diskriminacija i podsticanje na međunacionalnu netrpeljivost, i koje u velikom broju slučajeva nisu ni procesuirane, ili su, pak, rezultirale minimalnim kaznama.
Aktivisti ovih organizacija, kao što je to sada slučaj sa članom “Pokreta 1389” Daroslavom Gužvićem u svojim postupcima na Paradi ponosa, ili nekim drugim akcijama mirovnjačkog karaktera, ne vide krivicu, niti razloge za zabranu njihove organizacije.
“Ne postoji nikakav dokaz o tome da smo mi violentno postupali na bilo koji način prilikom održavanja tih parada. Nosili smo ikone i pevali crkvene pesme. To je ono što smo dobili od otaca iz crkve kao preporuku – “to radite, jer je molitva jača od svake sile”. Ako je to zabranjeno, ili možda, treba da bude zabranjeno, onda neka se javno oglase, da znamo da se kupimo i idemo iz ove Srbije”, kazao je Gužvić.
Plan B
Razlog za zabranu ne vidi profesor Jovica Trkulja, pravni ekspert koji je pozvan na javnu raspravu. On kaže da nije dobro potezati Ustavni sud za rešavanje ovakvih pitanja, jer – kako se izrazio – “to liči na pucanje topom na komarce”.
“Iz dokumentacije koju je priložilo tužilaštvo, zapaža se da su prekršajne prijave protiv pripadnika “Pokreta 1389” uglavnom podnete zbog narušavanja javnog reda i mira i tih iz dokaza ne vidim vezu sa nasilnim rušenjem ustavnog poretka. Dokumenti nisu dokaz koji govori da se radi o kršenju zajamčenih ljudskih i manjinskih prava niti da je njihovo delovanje protivustavno", kaže Trkulja.
Neki drugi pravni eksperti, međutim, imaju drugačije mišljenje.
Goran Miletić, iz organizacije Branitelji građanskih prava, kaže da je u pravnom smislu teško povlačiti paralelu između nedavno zabranjenog “Nacionalnog stroja” i “Pokreta 1389”, jer ovi drugi poslednji nemaju neonacističku ideologiju, ali kaže da njihovo delovanje, kao i organizacije “Obraz”, daje dovoljno elemenata za zabranu.
Miletić, ipak, upozorava na iskustva pojedinih zemalja gde zabrane ovakvih organizacija nisu stavile tačku na delovanje njihovih pripadnika.
“Oni su, čak, posle toga vrlo dobro organizovani i pokušavaju da imaju plan B, dakle da naprave neku novu organizaciju koja će se zvati slično. Po mom mišljenju, želja da “1389” sada angažuje politički, možda je to njihov plan B. Naime, da se, ukoliko očekuju zabranu, preregistruju u političku partiju i tamo nastave delovanje. Mislim da se zabranom teško tome može stati na put. Činjenica da zabrana treba simbolički da pošalje poruku da nešto nije prihvatljivo, ali ona neće sprečiti te ljude da krše ljudska prava, a često ih neće ni sprečiti da koriste nasilje. Nažalost!” zaključuje Miletić.
Saša Gajin, iz Koalicije protiv diskriminacije, upozorava da država mora na veoma ozbiljan način da razume svoju ulogu u vezi sa garancijama ljudskih prava i sloboda.
On kaže da ustavna jemstva ljudskih prava i uloga države u zaštiti povređenih ljudskih prava – ne mogu ostati na nivou jednog iluzornog pravnog sredstva koje je samo upisano u tekst Ustava ili konvencija.
“Država bi morala, nasuprot jednom takvom neozbiljnom razumevanju ljudskih prava, da razume svoju ulogu na način koji je više sistemskog karaktera. To podrazumeva njenu obavezu, odnosno obavezu nadležnih organa, da se uhvate u koštac sa onim problemima i pojavama koje direktno štete demokratskom razvoju zemlje, odnosno onim pojavama koje vode negaciji ili ugrožavanju ljudskih prava”, istakao je Gajin.
Da li će u odsustvu odgovarajućih reakcija policije i sudskih organa na njihov dosadašnji bilans, ustavna zabrana rada tih organizacija sprečiti, ili bar umanjiti to nasilje?
Ustavni sud Srbije, koji je započeo javnu raspravu o zabrani organizacije “Pokret 1389”, dao je stranama u postupku rok od osam dana da dostave činjenice kojima se potvrđuju radnje usmerene na nasilno rušenje ustavog poretka, odnosno činjenice kojima se navodi Tužilaštva osporavaju.
Tužilaštvo smatra, kako je navela zamenica republičkog tužioca Zorica Stajšić, da se organizacija “1389” u borbi za svoje ciljeve služi nasiljem, kroz ispoljavanje rasne, verske i nacionalne mržnje, netrpeljivosti i kroz kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava.
O njihovom nasilnom delovanju, kako je navela Stajšić, govore desetine pokrenutih prekršajnih, krivičnih prijava i postupaka.
"Prilikom održavanja javnog skupa u organizaciji nevladine organizacije “Žene u crnom”, uzvikivali su ratnohuškačke i nacionalističke parole – “Nož, žica, Srebrenica” i tom prilikom su bacili dimnu bombu na učesnike skupa. U predlogu se dalje navodi da su aktivisti “Pokreta 1389” učestvovali u napadu na jednog američkog državljanina i dve devojke tokom održavanja “Beograd gej festivala”, " navela je ona.
Ovo su samo neka od podsećanja na aktivnosti ekstremističkih organizacija, koje karakterišu nasilje, netolerancija, diskriminacija i podsticanje na međunacionalnu netrpeljivost, i koje u velikom broju slučajeva nisu ni procesuirane, ili su, pak, rezultirale minimalnim kaznama.
Aktivisti ovih organizacija, kao što je to sada slučaj sa članom “Pokreta 1389” Daroslavom Gužvićem u svojim postupcima na Paradi ponosa, ili nekim drugim akcijama mirovnjačkog karaktera, ne vide krivicu, niti razloge za zabranu njihove organizacije.
“Ne postoji nikakav dokaz o tome da smo mi violentno postupali na bilo koji način prilikom održavanja tih parada. Nosili smo ikone i pevali crkvene pesme. To je ono što smo dobili od otaca iz crkve kao preporuku – “to radite, jer je molitva jača od svake sile”. Ako je to zabranjeno, ili možda, treba da bude zabranjeno, onda neka se javno oglase, da znamo da se kupimo i idemo iz ove Srbije”, kazao je Gužvić.
Plan B
Razlog za zabranu ne vidi profesor Jovica Trkulja, pravni ekspert koji je pozvan na javnu raspravu. On kaže da nije dobro potezati Ustavni sud za rešavanje ovakvih pitanja, jer – kako se izrazio – “to liči na pucanje topom na komarce”.
“Iz dokumentacije koju je priložilo tužilaštvo, zapaža se da su prekršajne prijave protiv pripadnika “Pokreta 1389” uglavnom podnete zbog narušavanja javnog reda i mira i tih iz dokaza ne vidim vezu sa nasilnim rušenjem ustavnog poretka. Dokumenti nisu dokaz koji govori da se radi o kršenju zajamčenih ljudskih i manjinskih prava niti da je njihovo delovanje protivustavno", kaže Trkulja.
Neki drugi pravni eksperti, međutim, imaju drugačije mišljenje.
Goran Miletić, iz organizacije Branitelji građanskih prava, kaže da je u pravnom smislu teško povlačiti paralelu između nedavno zabranjenog “Nacionalnog stroja” i “Pokreta 1389”, jer ovi drugi poslednji nemaju neonacističku ideologiju, ali kaže da njihovo delovanje, kao i organizacije “Obraz”, daje dovoljno elemenata za zabranu.
Miletić, ipak, upozorava na iskustva pojedinih zemalja gde zabrane ovakvih organizacija nisu stavile tačku na delovanje njihovih pripadnika.
“Oni su, čak, posle toga vrlo dobro organizovani i pokušavaju da imaju plan B, dakle da naprave neku novu organizaciju koja će se zvati slično. Po mom mišljenju, želja da “1389” sada angažuje politički, možda je to njihov plan B. Naime, da se, ukoliko očekuju zabranu, preregistruju u političku partiju i tamo nastave delovanje. Mislim da se zabranom teško tome može stati na put. Činjenica da zabrana treba simbolički da pošalje poruku da nešto nije prihvatljivo, ali ona neće sprečiti te ljude da krše ljudska prava, a često ih neće ni sprečiti da koriste nasilje. Nažalost!” zaključuje Miletić.
Saša Gajin, iz Koalicije protiv diskriminacije, upozorava da država mora na veoma ozbiljan način da razume svoju ulogu u vezi sa garancijama ljudskih prava i sloboda.
On kaže da ustavna jemstva ljudskih prava i uloga države u zaštiti povređenih ljudskih prava – ne mogu ostati na nivou jednog iluzornog pravnog sredstva koje je samo upisano u tekst Ustava ili konvencija.
“Država bi morala, nasuprot jednom takvom neozbiljnom razumevanju ljudskih prava, da razume svoju ulogu na način koji je više sistemskog karaktera. To podrazumeva njenu obavezu, odnosno obavezu nadležnih organa, da se uhvate u koštac sa onim problemima i pojavama koje direktno štete demokratskom razvoju zemlje, odnosno onim pojavama koje vode negaciji ili ugrožavanju ljudskih prava”, istakao je Gajin.
