Desničarske organizacije iz više različitih država sveta, među njima i dve iz Srbije, okupili su se polovinom septembra u Sankt Peterburgu na konferenciji sa glavnom temom - borba protiv dolaska migranata.
"Narodna patrola", poznata po antimigrantskim akcijama, i klerofašistička "Srbska akcija" imale su svoje predstavnike na osnivačkoj konferenciji Međunarodne lige antiglobalista "Paladini", u organizaciji ruskog oligarha Konstantina Malofejeva (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja.
Na događaju je govorio i ruski ideolog desnice Aleksandar Dugin.
Po povratku u Srbiju "Narodna patrola" je najavila antimigrantski protest u oktobru u Beogradu.
"Ova konferencija pokazuje da Rusija i dalje smatra da neke od ovih krajnje desničarskih grupa i pokreta mogu da joj budu od pomoći u daljem postizanju geopolitičkih i drugih ciljeva, uključujući i kroz otvoreno sejanje razdora u društvima", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinar istraživačkog portala Bellingcat Majkl Kolborn (Michael Colborne) koji se godinama bavi krajnjom desnicom.
Ko je učestvovao na skupu?
Na svom zvaničnom nalogu na Telegramu Konstantin Malofejev je napisao da je u Sankt Peterburg stiglo "više od 50 delegata sa tri kontinenta, iz 15 desničarskih patriotskih organizacija".
Prema njegovim rečima, na početku skupa je održan minut ćutanja u čast američkog konzervativnog komentatora Čarlija Kirka (Charlie Kirk) koji je ubijen u atentatu u septembru na univerzitetskom kampusu u Juti.
Među učesnicima skupa koje je RSE uspeo da identifikuje je Bor Tamaš (Boór Tamás), predstavnik radikalno desničarskog "Omladinskog pokreta 64 županije" iz Mađarske.
"Pokret 64 županije" zagovara ujedinjenja svih etničkih Mađara koji žive van granica Mađarske i vraćanje teritorija oduzetih Trianonskim sporazumom. Među njima je i Vojvodina, pokrajina u okviru Republike Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je "Pokret 64 županije" stavio na listu ekstremističkih grupa, a osnivaču tog pokreta Laslu Torockaiju je neko vreme bio zabranjen ulazak u zemlju.
Gost na konferenciji u Sankt Peterburgu je takođe bio Ivan Benedeti (Yvan Benedetti), predsednik kranje desničarske partije Nacionalisti (Les Nationalistes) iz Francuske. Benedeti je bio aktivan član ili lider više desničarskih i ultranacionalističkih pokreta, uključujući L’Œuvre Française, organizacije koja je zabranjena od strane francuske vlade 2013. godine zbog rasističkog i antisemitističkog delovanja.
Srbiju je posetio u julu 2023. godine, kada je bio jedan od govornika na konferenciji u Beogradu, koju je organizovala desna stranka Srpska desnica, na čelu sa Mišom Vacićem.
U Sankt Peterburu je bio i član gradske skupštine Hamburga iz nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), Robert Riš, pokazalo je istraživanje ruskog servisa Radija Slobodna Evropa.
U maju, nemačka služba unutrašnje bezbednosti klasifikovala je ovu stranku kao ekstremističku organizaciju koja predstavlja pretnju po demokratiju, a stranka trenutno pokušava da tu odluku poništi.
Sastanku su prisustvovali predstavnici stranke Falange Española de las JONS, sledbenici ekstremno desne španske partije Falanga, koju je osnovao španski diktator Primo de Rivera (1870 – 1930).
Svoje učešće na konferenciji potvrdila je i meksička organizacija UNR ("Jedinstvo, Nacija, Revolicija"). Platforma "Globalni projekat protiv mržnje i ekstremizma" optuživala je UNR za veze sa neofašistima i organizaciju koncerata neonacističkih muzičkih grupa.
Konferencija je održana u Marijinskoj palati, sedištu Zakonodavne skupštine Sankt Peterburga, što Majklu Kolbornu ukazuje da su se na konferenciji pojavile uglavnom grupe koje u svojem delovanju i nastupima zauzimaju proruski stav.
"Sve je to jako ironično, imajući u vidu da Rusija godinama neguje propagandu da se bori protiv krajnje desnice u Ukrajini. Ona tamo naravno postoji, ali kao što vidimo, Kremlj nema problem da kritikuje kranju desnicu dok to služi svrsi, ali i da je prigrli i pretvara se da to nije kontradiktorno", kaže Majkl Kolborn.
Ko je Konstantin Malofejev?
Konstantin Malofejev, organizator skupa desničara u Sankt Peterburgu, je ruski oligarh s bliskim vezama s Kremljom i Ruskom pravoslavnom crkvom.
Malofejev je pod sankcijama Zapada od 2014. godine zbog svoje uloge u podsticanju pobuna u južnim i istočnim delovima Ukrajine, pomaganja ruskoj aneksiji Krima i podrške proruskim separatistima.
Istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa "Systema" otkrila je da je bio povezan sa ruskom IT kompanijom koja je imala brojne ugovore sa državnim institucijama i preduzećima.
Bugarska mu je u septembru 2019. zabranila ulazak na deset godina zbog špijunskog skandala, uz optužbe za uplitanje Rusije u bugarsku politiku.
Malofejev je pre 11 godina u Rusiji pokrenuo pravoslavnu TV stanicu "Carigrad" koja igra jednu od ključnih uloga u promovisanja narativa o takozvanoj "Novorusiji", što je naziv ideje o ruskoj kontroli nad delovima juga i istoka Ukrajine.
Malofejev je blisko povezan sa desnim ideolozima, uključujući Aleksandra Dugina, i koristi svoje medije za širenje konzervativnih, pravoslavno-hrišćanskih i nacionalističkih poruka.
Teorije o 'zameni stanovništva'
Informaciju o skupu kranje desničarskih grupa u Sankt Peterburgu objavila je 23. septembra na Telegramu organizacija Konstantina Malofejeva "Dvoglavi orlovi".
Međutim, Damjan Knežević, jedan od osnivača neformalne grupe "Narodna patrola" i predstavnik te ultradesničarske grupe u Sankt Peterburgu, kaže za RSE da je skup održan 12. septembra, a da je informacija objavljena kasnije da pojedini delegati iz zapadnih zemalja "ne bi imali probleme" po povratku.
On kaže da je glavna tema konferencije bila "borba ne samo protiv ilegalnih migracija, već protiv migranata uopšte". Kako kaže, na skupu je donesena "deklaracija o zajedničkom radu i međusobnoj pomoći" organizacija-učesnica.
"Ja kao najveću pomoć od ovog foruma prema našim organizacijama iz Srbije vidim u tome da se iznese realna slika o tome šta se u zemljama Evropske unije dešava, a od ruskih prijatelja – organizacija 'Dvoglavi orlovi' i 'Bratstvo Akademista' – očekujemo pomoć u medijima i da se više bave onim što se dešava kod nas", kaže Knežević.
Damjan Knežević je pred Višim sudom u Beogradu bio optužen za nasilno rušenje ustavnog poretka, ali ga je u novembru 2024. sud oslobodio u prvostepenoj presudi.
Organizacija koju vodi je dospela u fokus javnosti početkom 2020. godine, kada su aktivisti ove neformalne grupe na ulicama Beograda presretali migrante i delili im pamflete sa porukom da im se "zabranjuje kretanje van migrantskih centara od 22 časa uveče do 6 časova ujutru i kretanje više od tri osobe u grupi u toku dana".
Neposredno nakon povratka iz Sankt Petersburga "Narodna patrola" je najavila protest u Beogradu protiv "zamene stanovništva".
Reč je o sintagmi koju često koriste ultradesničarske grupe, iznoseći argumentima nepotkrepljenu tezu da interesne grupe rade na tome da domicilno stanovništvo napusti zemlju, te da se umesto njih dovedu migranti sa Bliskog istoka, Afrike i Azije.
Mogu li nadležni da zabrane antimigrantski skup?
Milena Vasić, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za RSE da je pravo na mirno okupljanje garantovano Ustavom Srbije, ali dodaje da postoje ograničenja, koja se, između ostalog, odnose na zaštitu prava drugih.
"Okupljanje može da se ograniči u slučaju zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti države. U ovom konkretnom slučaju ne bi smelo da bude dozvoljeno okupljanje koje direktno poziva na mržnju i proterivanje stranih državljana", ocenjuje Vasić.
Ona dodaje da tu procenu donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
"Narodna patrola" je prethodnih godina organizovala više antimigrantskih protesta, ne samo u glavnom gradu Srbije, već i u mestima u kojima se nalaze centri za prihvat izbeglica i migranata.
Veze s Rusijom
"Narodna patrola" godinama unazad održava veze sa ideološki bliskim grupama u Rusiji. Nakon početka ruske invazije na Ukrakjinu u Beogradu su organizovali nekoliko protesta podrške Ruskoj Federaciji.
Policija je u februaru 2023. godine zabranila skup koji je "Naroda patrola" planirala da održi na prvu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Kao razlog za zabranu nadležni su tada naveli protest koji je "Narodna patrola" organizovala nedelju dana radnije, kada je došlo do incidenata i sukoba okupljenih sa policijom, a Knežević je uhapšen.
Damjan Knežević pohvalio se u novembru 2022. na Telegram kanalu svoje neformalne organizacije posetom centru paravojne grupe "Vagner" u Sankt Peterburgu. Sa njim u društvu je tom prilikom bio i Aleksandar Lisov, prvi čovek organizacije "Rusko-srpski centar Orlovi" iz Sankt Peterburga.
Lisovljeva organizacija je na svom Telegram kanalu više puta pretila ruskim antiratnim aktivistima koji su se sklonili u Srbiju nakon početka invazije, zbog čega je srpsko Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal formiralo predmet, ali nije poznato u kojoj fazi je taj slučaj.
Veze sa Rusijom održava i "Srbska akcija", još jedna grupa čiji predstavnici su bili gosti konferencije u Sankt Peterburgu.
Aktivisti ove neregistrovane grupe, koja navodi da se zalaže za "borbeno pravoslavlje, čuvanje nacionalnog bića i rasni identitet", posetili su 2022. poligon za vojnu obuku "Imperijskog legiona" u Sankt Peterburgu.
Reč je o militantnom krilu Ruskog imperijskog pokreta (RIM), ultranacionalističke organizacije iz Rusije, koju je Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju.
Majkl Kolborn, novinar Belingketa, smatra da bi veze koje ove organizacije održavaju sa Rusijom mogle imati značajan uticaj na događaje u Srbiji.
"Ljudi misle da te veze sa Rusijom podrazumevaju veliki priliv finansija. Ne mislim da je to slučaj, ali ne bih se iznenadio da postoji neka mala finansijska podrška od ruskih aktera. Međutim, mislim da ovakve konferencije mogu tim akterima sa krajnje desnice da budu 'vetar u jedra', da ih motivišu", smatra Kolborn.
On navodi da skup koji najavljuje "Narodna patrola" predstavlja upravo primer toga.
"To umrežavanje im daje mogućnost da razmenjuju ideje i iskustva, da steknu nove kontakte i potencijalno nova uporišta podrške – ideološke ili finansijske", kaže Kolborn.