Selo Bohorodično u istočnom ukrajinskom regionu Donjeck bilo je dom za oko 600 ljudi. Kada su ga napale ruske snage u junu 2022, stanovništvo je otišlo. Svi osim Mikole Hončara, koji je ostao da se brine o svojoj bolesnoj majci.
Mikola, Ukrajinac koji je odbio da pobegne od rata
1
Mikola Hončar, 58, odbio je da se evakuiše iz svog sela Bohorodične kada su ga napale ruske snage u junu 2022.
"To je moja domovina. Moja majka je Ruskinja, ali ja sam ovde rođen.... Gde da idem?"
"To je moja domovina. Moja majka je Ruskinja, ali ja sam ovde rođen.... Gde da idem?"
2
Mikola i njegova 92-godišnja majka Nina (levo) hrabro su proveli dva meseca okupacije tokom leta 2022. oslanjajući se na obroke ruskih vojnika.
"Dali su nam cigarete i suve obroke, uključujući mesne konzerve", kaže on. "Glavna stvar je bila imati nešto za majku."
"Dali su nam cigarete i suve obroke, uključujući mesne konzerve", kaže on. "Glavna stvar je bila imati nešto za majku."
3
Njihov dom, kao i većine drugih stanovnika sela, uništen je u granatiranju. Uprkos teškim uslovima života, Mikola odbija da ostavi majku.
4
Kada su naselje slobodile ukrajinske snage sredinom septembra, ništa u njemu nije ostalo.
"Jedino što možeš je da šetaš među ruševinama. Nema ništa", kaže Mikola.
"Jedino što možeš je da šetaš među ruševinama. Nema ništa", kaže Mikola.
5
Stari televizor sada služi kao postolje za biljke u vrtu. Do kraja maja, samo 18 ljudi se vratilo u selo.
6
Nezaposlen, Mikola (drugi s desna) sada provodi vreme prebacujući kutije hrane koje donose volonteri. Most, koji je nekada spajao obale reke Siverski donjec, sada leži srušen u pozadini.
7
Mikolin pas Putin čeka na gazdu u sred lokalnog groblja.
Psu su ime dale ukrajinske snage "jer je zao, pokušava da ugrize svakoga".
Psu su ime dale ukrajinske snage "jer je zao, pokušava da ugrize svakoga".
8
Mikolinog brata Vasila sa suprugom su ubile ruske snage 10. jula 2022.
Mikola je bio prinuđen da ih sahrani u dvorištu kuće zbog svakodnevnih granatiranja.
Mikola je bio prinuđen da ih sahrani u dvorištu kuće zbog svakodnevnih granatiranja.
9
U proleće 2023, njihov sin je doputovao iz Kijeva kako bi premestio tela svojih roditelja.
"Sahranili smo ih na groblju, kao ljude", kaže Mikola.
"Sahranili smo ih na groblju, kao ljude", kaže Mikola.
10
Mikola proverava dve guske koje su nekada pripadale porodici njegovog brata. Nezaposlen, vreme provodi tražeći materijal da popravi svoju kuću.
“Potrebni su mi građevinski materijal i alat, ali ne želim to da uzimam iz tuđih srušenih kuća", kaže Mikola.
“Potrebni su mi građevinski materijal i alat, ali ne želim to da uzimam iz tuđih srušenih kuća", kaže Mikola.
11
Mikola u jednoj od prostorija svoje kuće u kojoj još uvek može nekako da se živi.
Rečeno mu je da će biti obezbeđena drva i pelet za peći, ali, kako kaže, "to su samo obećanja".
Rečeno mu je da će biti obezbeđena drva i pelet za peći, ali, kako kaže, "to su samo obećanja".
12
Satovi, ikone i pakla cigareta stoje na stolu gde se u ogledalu vidi Mikola. Uprkos svim poteškoćama, pokušava da ostane pozitivan.
"Nekim ljudima su kuće u potpunosti uništene, to je tuga. Preživećemo i ovo", kaže.
"Nekim ljudima su kuće u potpunosti uništene, to je tuga. Preživećemo i ovo", kaže.
13
"Zima će uskoro", kaže Mikola, odlučan da je ne provede kao prethodnu.
“Posijali smo krompir i paradajz. Rodiće ako ne bude granatiranja."
“Posijali smo krompir i paradajz. Rodiće ako ne bude granatiranja."