Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je optimista u pogledu pritiska SAD na Moskvu za okončanje ruske agresije na Ukrajinu, mada je rekao da misli da američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) nije jasno kako to da uradi.
U komentarima objavljenim 25. januara u italijanskom listu Il Foglio, Zelenski je takođe odbacio pozive na dodatne promene u sistemu mobilizacije u zemlji, sugerišući da bi to rezultiralo masovnim dezerterstvom.
Intervju je vodila Cecila Sala , novinarka i popularna podkasterka koja je ranije ovog meseca puštena iz zatvora u Teheranu pošto je 21 dan bila u pritvoru.
Zelenski je dao intervju dok se iza kulisa vode pregovori za rešavanje skoro tri godine stare invazije koji su pojačani posle Trampove inauguracije.
Tramp je obećao da će brzo okončati invaziju Rusije, pokrenutu 24. februara 2022. godine, a dvojica njegovih glavnih bezbednosnih saradnika, Kit Kelog (Keith Kelogg) i Majk Volc (Mike Waltz), izneli su različite načine za kojima bi se, kako kažu, Rusija mogla privoleti na prekida vatre ili mirovni sporazum. Tramp je rekao da želi da se što pre sretne s ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Zelenski je pohvalio Trampove pretnje povećanjem ekonomskih sankcija kako bi izvršio pritisak na Rusiju. Međutim, on je takođe rekao da je Trampu rekao o prethodnim pregovorima – "Putin da reč, a zatim je ne održi".
"Mislim da (Trampu) nisu jasni detalji", rekao je on. "Skoro sve zavisi od toga šta mi Ukrajinci možemo da obezbedimo da bismo se zaštitili, jer više nećemo praviti greške iz prošlosti".
Zelenski je rekao da je Trampu kazao da Putin "definitivno ne želi" da okonča rat, "tako da se to neće dogoditi brzo.
"Ali Tramp, zahvaljujući svojoj snazi, sankcijama, snazi SAD i ekonomiji, može to da ubrza", rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je rekao da je podsetio Trampa na Budimpeštanski memorandum, sporazum iz 1994. prema kojem je Ukrajina pristala da se odrekne svojih malih zaliha nuklearnog oružja u zamenu za bezbednosne garancije - Rusije, SAD i Velike Britanije. Neki Ukrajinci kažu da bi Kijev bio u stanju da odvrati Rusiju od invazije da je zadržao nuklearno oružje.
"Odricanje od nuklearnog oružja bilo je "apsolutno glupo, nelogično i veoma neodgovorno“, rekao je ukrajinski lider.
"Kada bih mogao da se vratim u 1994, samo bih menjao naše nuklearno oružje za nešto što bi zaista moglo da odvrati sve agresore, bez obzira na njihovu političku moć, teritorijalnu veličinu ili vojnu snagu", rekao je on. "Tramp je rekao: "Da, razumem šta govorite. Ne možete napraviti istu grešku tri puta".
Ukrajina gubi teritoriju na bojnom polju već skoro godinu dana, dok veća i bolje naoružana ruska vojska slama ukrajinsku odbranu i nanosi ogromne žrtve.
Jedan od najvećih problema Kijeva je regrutovanje dovoljnog broja ljudi da popune iscrpljene jedinice. Vlada je prošle godine rekonstruisala sistem za mobilizaciju, ali su ukrajinske snage na prvoj liniji još uvek u velikoj meri nadjačane. Zelenski se takođe opirao snižavanju starosne granice za regrutaciju na 18 godina, rekavši da bi to desetkovalo demografiju zemlje.
Problemi ljudstva su došli u fokus s novostvorenim brigadama, od kojih su neke imala masovna dezertiranja.
"Danas se branimo. Ako sutra, na primer, polovina vojske krene kući, zaista je trebalo da se predamo prvog dana", rekao je Zelenski. "Tako je to. Ako pola vojske ode kući, Putin sve će nas pobiti".
