Nedelju dana pošto su Kremlj i Bela kuća objavili sporazum koji ima za cilj da zaustave borbe između Ukrajine i Rusije u regionu Crnog mora – i utre put širem prekidu vatre – to nastojanje posrće.
Zapravo, širi pokušaj da se zaustavi najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata takođe je pod velikim pritiskom, budući da ga tri različita predsednika s tri konkurentska prioriteta razapinju na tri strane.
Dotle se na bojnom polju i širom Ukrajine nastavljaju borbe i vazdušni napadi – Rusija je 31. marta drugi dan gađala drugi najveći grad Ukrajine dronovima i balističkim projektilima. Ukrajinske snage su navodno izvršile još jedan prekogranični upad – u rusku Belgorodsku oblast, što bi moglo biti ponavljanje prošloletnje invazije na Kursku oblast.
"Razgovori Moskve i Vašingtona u Saudijskoj Arabiji ne samo da nisu rezultirali nekim pomakom, već su izgleda bili opšti neuspeh", navela je u analizi Aleksandra Prokopenko, analitičarka Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju. "Sporazumi ne deluju kao pravi prolog miru".
"Ruska strategija je da odugovlači pregovore što je više moguće kako bi ostvarila svoje maksimalističke ciljeve nevojnim sredstvima", rekla je Marija Šagina, ekspertkinja za sankcije u Međunarodnom institutu za strateške studije, tink-tenku iz Londona.
"U isto vreme, Moskva pazi da ne iskušava strpljenje (predsednika SAD Donalda) Trampa. Lopta je zapravo u Trampovom dvorištu po pitanju da li da veruje da Rusija pregovara u dobroj veri ili da pojača pritisak da je primora da sedne za pregovarački sto."
Evo kako stvari stoje – za pregovaračkim stolom i na prvim linijama fronta.
Ko je pristao na šta i kada?
Ukrajina i SAD objavile su 11. marta sporazum kojim se otvara put 30-dnevnom prekidu vatre – pod uslovom da ga potpiše Rusija. U glavnom Trampovom spoljnopolitičkom prioritetu, to je bio prvi konkretan predlog na pregovaračkom stolu od prvih nedelja posle napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022.
Putin je bio uzdržan, rekavši da se u principu slaže, ali da postoje "nijanse" koje će morati da se reše i pridodao uslove, uključujući obustavu zapadnih isporuka oružja Kijevu.
Nedelju dana posle američko-ukrajinskog sporazuma o potpunom prekidu vatre, Bela kuća i Kremlj najavili su uži dogovor koji se fokusirao na ograničavanje napada na energetsku infrastrukturu Rusije i Ukrajine: elektrane, dalekovode, trafostanice.
Skidanje energetskih objekata s liste mesta je ključni prioritet Kijeva, koji se muči da održi upaljena svetla – i grejanje – dok Rusija napada njegove makar od novembra 2022. Sa svoje strane, Ukrajina je pojačala domaću industriju dronova, pa čak i krstarećih raketa, kako bi gađala ruske rafinerije nafte i naftovode, mimo vojnih objekata.
To je uznemirilo Moskvu, mada još nije bilo velikih poremećaja ili skokova cena.
Uprkos dogovoru, Kijev i Moskva su nastavili međusobne napade. Kasnije se ispostavilo da su ruski dronovi u stvari bili u vazduhu na putu ka metama u Ukrajini, dok su Tramp i Putin razgovarali telefonom.
Moskva je insistirala da se pridržava energetskog prekida vatre, ali ukrajinski zvaničnici kažu da je to besmislica.
Posle odvojenih razgovora SAD s Ukrajinom i Rusijom u Saudijskoj Arabiji, Bela kuća je 25. marta objavila sporazume s Kijevom i Moskvom o ograničenju vojnih akcija na Crnom moru. Ako bi se to sprovelo, Ukrajina bi imala više mogućnosti da izvozi svoje žitarice i poljoprivredne proizvode na svetska tržišta i unese u zemlju očajnički potrebnu čvrstu valutu.
Bela kuća je pristala da pomogne Rusiji da povrati pristup globalnom tržištu poljoprivrednih proizvoda i đubriva, smanji troškove osiguranja za pomorski transport, proširiti pristup lukama, kao i sistemima plaćanja za neophodne transakcije.
Zvuči dobro. U čemu je kvaka?
Jedna od najvećih nagaznih mina, međutim, bili su uslovi koje je Kremlj uključio u svoje saopštenje koje je objavio ubrzo posle saopštenja Bele kuće. Ti uslovi uključivali su zahtev da Zapad ukine sankcije ruskim bankama koje se bave trgovinom poljoprivrednim proizvodima, kao i sankcija ruskim brodovima. Posebno je pomenuta Roselhozbanka, veliki državna agrobanka, uključujući povezivanje nje i drugih ruskih entiteta s globalnim SWIFT sistemom bankovnih transfera.
Za stručnjake koji su pratili pregovore, to je izgledalo ili kao "otrovna pilula" ili čak test Kremlja za pregovaračku taktiku Bele kuće.
Za to ima nekoliko razloga: za ponovno povezivanje Roselhozbanke s globalnim SWIFT sistemom potrebna je evropska saglasnost; SAD to ne mogu da učine same.
Ukidanje zapadnih sankcija kompanijama za poljoprivredne proizvode i srodnim stvarima kao što su teretni brodovi i luke, omogućilo bi Moskvi ne samo da dođe do još jednog izvora prihoda, već bi predstavljalo i mali korak ka ukidanju većeg režima sankcija.
Dakle, Kremlj onda igra pametno?
Ako je namera Kremlja zaista da testira Belu kuću, onda je, sudeći po izjavi koju je Tramp dao 30. marta, izazvao reakciju. Ali, ne dobru.
"Ako Rusija i ja ne možemo da postignemo dogovor o zaustavljanju krvoprolića u Ukrajini, i ako mislim da je to greška Rusije – što možda nije – ali ako mislim da je to greška Rusije, uvešću sekundarne carine na naftu, na svu naftu koja izlazi iz Rusije", rekao je Tramp za En-Bi-Si njuz (NBC News).
Sekundarne carine su u suštini ograničenja ili nameti drugim zemljama koje kupuju naftu iz Rusije. To bi bila značajna eskalacija zapadnog režima sankcija Rusiji, koja većinu prihoda u čvrstoj valuti dobija od prodaje nafte i gasa na globalnim tržištima, u mesta poput Indije i Kine.
Tramp je takođe odgovorio na izjavu Putina od 28. marta, kada je pozvao na "prelaznu administraciju" u Ukrajini. U toj opasci su ponovljene prethodne tvrdnje Putina i drugih zvaničnika Kremlja koji su sugerisali da Volodimir Zelenski nije legitimni lider jer Ukrajina nije mogla da održi nove predsedničke izbore zbog ratnog vanrednog stanja.
Tramp je rekao da je "veoma ljut, ljut" na Putina jer dovodi u pitanje kredibilitet Zelenskog, i rekao da pregovori "ne idu na pravo mesto".
To su neki od najkritičnijih Trampovih komentara o Putinu. Ranije je sugerisao da Rusija nije kriva za pokretanje rata i optužio Zelenskog da je "diktator".
"Kremlj je dovoljno pametan da ostavi utisak da pravi ustupke, a da zapravo ništa ne popušta", rekla je Šagina za RSE. "Prioritet Moskve je da obezbedi ublažavanje sankcija pre pregovora i da testira koliko SAD mogu da izvrše pritisak na EU i Veliku Britaniju da se pridruže. Vrlo je verovatno značajno odstupanje u režimu transatlantskih sankcija, što će drastično potkopati efikasnost sankcija."
"Ovo je i pokušaj pritiska na Kremlj i takođe očigledan izraz nezadovoljstva", rekla je ukrajinska politička analitičarka Oleksandra Filipenko za Karent tajm (Current Time). "To pokazuje kako Donald Tramp doživljava Vladimira Putina. On Vladimira Putina ne doživljava kao ravnopravnog partnera ili pregovarača, ili možda kao rivala u pregovorima. Donald Tramp veruje da zaista treba da reši sva glavna međunarodna pitanja i pitanja koja se odnose na pregovore."
Šta je s ukrajinskim mineralima?
Postoji još jedna varijabla u svemu ovome.
Uspehe Ukrajine u odbrani od ruske invazije pomoglo je ogromna količina američkog oružja.
Međutim, još u februaru, Trampova administracija je nagovestila da će delimično uslovljavati buduću američku vojnu pomoć sporazumom da se američkim kompanijama da pristup ukrajinskim mineralnim resursima: takozvanim retkim zemnim mineralima, kao i drugim vrednim resursima poput litijuma, titanijuma, uranijuma, pa čak i nafte i gasa.
Prvobitni predlog Bele kuće nije naišao na dobar prijem u Kijevu, gde su ukrajinski zvaničnici to videli kao jednostrani sporazum koji bi ugrozio budući ekonomski razvoj Ukrajine.
Novi predlog u koji je uvid imao Blumberg njuz (Bloomberg News) dao bi SAD "pravo prve ponude" na ulaganja u sve projekte infrastrukture i prirodnih resursa: "neviđeno širenje ekonomskog uticaja SAD u najvećoj evropskoj zemlji po površini, upravo u vreme kada pokušava da se pridruži EU".
U izjavi novinarima kasnije 30. marta, Tramp je optužio da Zelenski želi da se povuče iz sporazuma o mineralima i upozorio da će se suočiti s "velikim, velikim problemima" ako to uradi.
"Ne mislim da će (Tramp) uvesti sankcije", rekao je za Karent tajm Time Serhij Harmaš, bivši ukrajinski pregovarač. "Tramp je više zainteresovan za partnerstvo s Rusijom nego sa Ukrajinom. Ukrajina za Trampa nije važna. On veruje da se Ukrajini može diktirati i da se može kontrolisati."
