Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na nastavak trilateralnih pregovora sa SAD i Rusijom nakon što su američki izaslanici Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Džared Kušner (Jared Kushner) završili razgovore u Kijevu i Moskvi – uključujući susret s ruskim liderom – u okviru nastojanja da se okonča sukob, koji je u petoj godini.
I Zelenski i Vitkof opisali su razgovore u nedelju kao "sadržajne", pri čemu je ukrajinski predsednik rekao novinarima da su strane, između ostalog, razgovarale o bezbednosnim i ekonomskim garancijama za Kijev, isporuci hitno potrebnih raketa za protivvazdušnu odbranu, kao i o paketu podrške Ukrajini, dok se približava još jedna ratna zima.
Istovremeno, Vitkof je naglasio da SAD teže diplomatskom, a ne vojnom rešenju sukoba, dok je Kušner podržao ideju o obnavljanju trilateralnih pregovora između Kijeva, Moskve i Vašingtona.
Dok su se razgovori u Kijevu odvijali, Zelenski je na Telegramu napisao da se diskusijama pridružuju i predstavnici Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Američki izaslanici stigli su u Kijev vozom iz Poljske, samo nekoliko sati nakon što su kasno u subotu u Moskvi održali tročasovni sastanak s uskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ruska državna novinska agencija RIA Novosti prenela je da je Putina rekao da će na sastanku u u Kremlju morati da se pozabave "teškom situacijom".
Zvaničnik Bele kuće rekao je za RSE da su "dve strane razgovarale o suštinskim planovima za naredne korake koji će biti objavljeni u narednim nedeljama" i da se izaslanici "raduju podjednako produktivnim sastancima" u Ukrajini u nedelju.
Savetnik Kremlja Jurij Ušakov, koji je učestvovao na sastanku, rekao je da su razgovori bili "suštinski, veoma iskreni i konstruktivni". On je dodao da su izaslanici izneli stav SAD i obećali da će predstaviti Putinove stavove ukrajinskim liderima tokom razgovora u Kijevu.
"Oni ne samo da su izrazili svoj tradicionalni interes za brzo okončanje neprijateljstava, već su izneli i niz ideja o mogućim putevima ka rešenju", rekao je on.
Ušakov je insistirao da će Rusija ostvariti svoje ciljeve i da se "osnovni uzroci" sukoba moraju rešiti, što je izraz koji Kremlj koristi za okončanje nada Ukrajine o članstvu u NATO-u i korake za praktično razoružavanje ukrajinske vojske, između ostalih istorijskih zamerki. Sve to Kijev dugo odbacuje.
I dok je trajala diplomatska aktivnost, ruske snage su u noći subotu na nedelju pokrenule još jedan veliki napad dronovima na Ukrajinu.
Vazduhoplovne snage Ukrajine saopštile su da je Rusija lansirala 108 dronova, uključujući dronove Šahed i varijante tog drona na mlazni pogon. Navedeno je da je protivvazdušna odbrana do 9.30 ujutru oborila ili neutralisala 88 dronova, dok su pogoci zabeleženi na 11 lokacija, a pad ostataka na sedam.
Napad je usledio nakon dana ruskih udara širom Ukrajine u kojima je poginulo sedam osoba, dok je 57 povređeno u pet regiona, pokazuju podaci regionalnih vojnih uprava. Četiri osobe su poginule u Harkivskoj oblasti, uključujući i 11-godišnjeg dečaka.
S nastavkom američke inicijative za okončanje rata, predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je rekao da će izaslanici predstaviti mirovni sporazum Rusima, a zatim će sledećeg dana preneti ponudu Ukrajini.
Tramp je rekao da Vašington ima "ideju za mir" i da njegovi izaslanici "donose sa sobom predlog za okončanje rata".
"Poslao sam ih da vidimo da li možemo nešto da uradimo i možda postoji velika šansa da ćemo to učiniti", rekao je Tramp novinarima u petak.
'Diplomatske aktivnosti'
Poseta američkih izaslanika Kijevu je njihov prvi dolazak u Ukrajinu otkako su preuzeli vodeću ulogu u naporima administracije za okončanje rat i usledila je usred obnovljenog diplomatskog pritiska usmerenog na postizanje mirovnog sporazuma.
Tramp je okončanje najvećeg rata u Evropi od 1945. postavio kao prioritet pošto je stupio na dužnost u januaru 2025, ali sporazum nije mogao biti postignut, dok je diplomatija uglavnom u zastoju od početka rata SAD i Izraela s Iranom krajem februara.
Putin nije pokazivao naznake spremnosti za kompromisa u nedavnim izjavama, između ostalog insistirajući da Rusija mora da kontroliše ceo Donjecki region istočne Ukrajine, uključujući delove koje njene snage nisu uspele da zauzmu u godinama teških borbi.