Zapadni zvaničnici traže novi bezbednosni model za Ukrajinu 

Zaboravite finlandizaciju. Razmislite o fenomenu 'bodljikavo prase'.

Ruska invazija na Ukrajinu ulazi u svoj 16. mesec i ne nazire joj se kraj. U zapadnim prestonicama raste nestrpljenje po pitanju koliko će još dugo besneti taj sukob, koliko će Ukrajina da izdrži i koliko će glasači na Zapadu – pre svega SAD – nastaviti da podržavaju slanje milijarde dolara vrednog oružja Kijevu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Neki od najčvršćih pristalica Ukrajine – u Vašingtonu, Briselu i drugde – kažu da sukob neće rešiti ništa drugo osim punog članstva Kijeva u NATO-u.

Mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u, međutim, konstantno je bilo prisutno u nizu različitih žalopojki koje je Kremlj navodio kao opravdanje za pokretanje najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata.

A šta ako bi se ventil za dotok zapadnog oružja Ukrajini dodatno otvorio u doglednoj budućnosti uz nuđenje neke vrste ograničenih bezbednosnih garancija, i uklanjanje sa stola mogućnosti kratkoročnog članstva Kijeva u NATO-u?

Nešto kao Izrael.

Ta ideja, nazvana model "bodljikavog praseta", sve je popularnija u nekim koridorima NATO-a dok se diplomate muče da iznađu način za razrešavanje sukoba a da ne žrtvuju Ukrajinu, odnosno ne nagrade Rusiju za njenu agresiju.

Predsednik Poljske, jedan od najjačih pristalica Ukrajine, podržava tu ideju.

Pročitajte i ovo:

'Finlandizacija' prljava reč u Finskoj, uvreda u Ukrajini

"O tome se trenutno vode razgovori", rekao je Andžej Duda (Andrzej) za Volstrit džuranl (The Wall Street Journal) u intervjuu objavljenom prošle nedelje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prihvatio je poziv da prisustvuje predstojećem samitu NATO-a u Litvaniji u julu kada će članice alijanse razmotriti osnivanje novog entiteta pod nazivom Savet Ukrajina-NATO.

Takav aranžman bi omogućio Ukrajini da sazove Savet i traži pomoć u slučaju pretnji, navodi list; a pojedine članice, ali ne i alijansa u celini, pružile bi onda pomoć.

'Jedna od najjačih vojski na svetu'

Ukrajinska vojska je prkosila očekivanjima. Pre početka invazije u februaru 2022, mnogi posmatrači su očekivali da će ukrajinske snage, opterećene godinama korupcije i lošeg upravljanja, biti brzo razbijene pod udarom ruskih snaga.

Ne samo što se to nije desilo, već je Ukrajina pokazala zapadnim pristalicama, kao i Rusiji, da su njene oružane snage kompetentne, motivisane i sposobne da rukuju oružjem koje je naprednije od preostalih zaliha iz sovjetske ere koje su činile veći deo njenog arsenala.

Sada naoružana sofisticiranijim zapadnim oružanjem vrednim milijarde dolara, ukrajinska vojska je dodatno dokazala svoje sposobnosti: Jevgenij Prigožin, šef najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije Vagner, opisao je ukrajinsku vojsku kao "jednu od najjačih na svetu".

Omogućavanje da njena vojska dobije dodatnu opremu i obuku, Ukrajina bi bila još više zastrašujuća poput bodljikavog praseta (igra reči: bodljikavija poput bodljikavog praseta), kažu pristalice tog koncepta, čime bi njeni neprijatelji poput Rusije morali da razmisle pre nego što je napadnu.

"Ta strategija ima za cilj da stvori odnos između Rusije i Ukrajine sličan onom između Izraela i Irana, Severne i Južne Koreje, ili Istočne i Zapadne Nemačke tokom Hladnog rata", naveli su članku objavljenom ovog meseca Liz Hauard (Lise Howard), profesorka Univerziteta Džordžtaun, i Majkl O'Henlon (Michael O'Hanlon), direktor istraživanja spoljne politike na Institutu Brukings (Brookings Institution).

"Samo jasna, posvećena strategija bodljikavog praseta će verovatno biti i politički izvodljiva i moći će da odvrati Rusiju", ocenio je Franc-Stefan Gadi (Franz-Stefan Gady), viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije (International Institute for Strategic Studies), u članku objavljenom 22. maja.

"To znači pomoći Ukrajini da se ponovo naoruža i obuči na agilan, lakši način kako bi bila sigurna da može da se bori fleksibilnom odbrambenom vojnom kampanjom protiv bilo koje buduće invazione ruske sile", napisao je on. "To je strategija bodljikavog praseta sa udarcem malja na kraju."

Jedno pitanje je da li je to dovoljno samo po sebi – samo dajte Ukrajini mnogo oružja – ili treba da bude upareno s nekim drugim bezbednosnim sporazumom. Drugo je pitanje da li je to potrebno.

Model "bodljikavog praseta" bi "mogao da prođe ako bismo morali da napravimo dogovor s Rusijom i Ukrajinom za okončanje rata", rekao je Kevin Rajan (Ryan), penzionisani američki brigadni general koji je sada saradnik na Kenedijevoj školi na Harvardu "Harvard’s Kennedy School". "Ali prerano je da se to sada predlaže ili gura."

"Ja bih pre da se sada krene s početnim koracima za Ukrajinu u cilju punopravnog članstva", rekao je on. "Rusija već vidi Ukrajinu kao de fakto članicu NATO-a. I, po mom mišljenju, iako je Ukrajina ekonomski i politički u haosu, ona ima najbolju vojsku među evropskim članicama. Ona bi bila instant dodatna vrednost u odbrani NATO-a."

"Ako je članstvo u NATO-u previše, koncept bodljikavog praseta je premalo", naveli su Hauard i O’Henlon u svom članku, pozivajući na potpuno novu organizaciju: Atlantsko-azijsku bezbednosnu zajednicu.

'Izraelizacija'

Izrael, jedan od najbližih saveznika SAD, decenijama žanje ogromne koristi od svojih oružanih snaga. Desetogodišnji sporazum o odbrani potpisan 2016. predviđa 38 milijardi dolara američke vojne pomoći.

To je nateralo i najizraženije neprijateljske susede Izraela da zaziru od suočavanja s njegovim oružanim snagama.

Pročitajte i ovo:

Stoltenberg za RSE: Sigurnosni interes NATO saveza je pobjeda Ukrajine

Ipak, rekao je on, "niko neće gurnuti članstvo Ukrajine u NATO-u s dnevnog reda, čak i ako postoji provizioni sporazum o strategiji bodljikavo prase/Izrael".

Kako god, bodljikavo prase ili Izrael, ta ideja ima svoje skeptike.

"Problem s izraelskom analogijom je u tome što je Izrael nuklearna država u nenuklearnom okruženju, dok je Ukrajina, kao nenuklearna država, sused najveće svetske nuklearne sile", rekla je Jana Puljerin (Puglierin), direktorka berlinske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose.

"Konvencionalna nadogradnja ukrajinske vojske sama po sebi nije dovoljna, jer ne bi zaštitila Ukrajinu od nuklearnih ucena", rekla je ona u imejlu.

Ukrajina je dala nuklearno oružje koje je imala na svojoj teritoriji 1994. prema sporazumu poznatom kao Budimpeštanski memorandum, u zamenu za bezbednosne garancija SAD, Velike Britanije i Rusije.

Drugi problem s izraelskim modelom, rekao je Radžan Menon (Rajon), direktor programa Velike strategije u vašingtonskom tink-tenku Odbrambeni prioriteti (Defence Priorities), jeste što Izrael zapravo nema veliku konvencionalnu pretnju na svojim granicama.

"Ukrajinci? Imaju suseda s kojim dele granicu i koji je mnogo moćniji od njih", rekao je on. "Izrael to nema."

Bronzana medalja?

Ukrajinski zvaničnici su svesni da se ideje spominje po hodnicima u Vašingtonu, Briselu i drugde, rekao je Menon, govoreći iz ukrajinske prestonice.

"Za tu ideju nema mnogo entuzijazma jer je, kao što znate, prvi prioritet je članstvo u NATO-u", rekao je on.

Vrata članstva u NATO bila su otvorena na spornom samitu u Bukureštu u aprilu 2008. Ukrajini i Gruziji, još jednoj zemlji za koju Rusija smatra da je u njenoj istorijskoj sferi uticaja, ponuđeno je – mada, kako kritičari tvrde, maglovito – obećanje da će eventualno postati članice.

Ponuda, ipak, nije imala formalni poziv – akcioni plan za članstvo. Rusija je izvršila invaziju na Gruziju četiri meseca kasnije.

Neki spoljnopolitički stručnjaci i istoričari direktno su povezali odluku Bukurešta s odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Dok su 2021. rasle pretnje Ukrajini, Kremlj je objavio da je članstvo Ukrajine u NATO-u crvena linija i pokušao da ubedi Zapad da to isključi jednom zasvagda.

Za Ukrajince, rekao je Menon, druga preferencija je bezbednosna garancija – obaveza da se Ukrajini pritekne u pomoć, mada nešto manje od pune posvećenosti NATO-a i njegovom Članu 5, centralnoj odredbi alijanse koja određuje da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice.

"Oni gledaju na strategiju bodljikavog praseta kao na raspravu za koju mislim da bi mogla da se razbukta i da dovede do odlaganja ili opcije jedan, članstva u NATO-u, ili opcije dva, bezbednosne garancije", rekao je on.

Menon je međutim rekao da Ukrajinci nisu počeli ozbiljno da razmišljaju šta bi model "bodljikavog praseta" podrazumevao "jer mislim da postoji uverenje da im se duguje članstvo u NATO-u".

"Strategija bodljikavog praseta je za njih bronzana medalja, ako i to", rekao je on. "Neki bi čak mogli reći da to nije medalja. Mogli bi čak reći da to nije nešto što je dovoljno da se odvrati Putin."