Prijavljivan policiji zbog nasilja u porodici. Više puta su mu izricane mere zabrane prilaska bivšoj supruzi. Zbog kršenja te zabrane bio je u zatvoru. Ženu i svog maloletnog sina ubio je vatrenim oružjem. Izvršio je i samoubistvo.
Ovo je priča o jednom od dva ubistva žena koja su se u manje od 24 sata dogodila u Srbiji.
"Svaki propust predstavnika institucija da zaustave nasilje i zaštite žrtvu, nereagovanje okoline, okrivljavanje žrtve omogućava nasilnicima da nesmetano nastave cikluse nasilja", ukazuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Biljana Slavković, psihoterapeutkinja u Institutu za psihodramu u Beogradu.
U oba slučaja reč je o partnerskom nasilju.
Prvi se desio nedaleko od Bajine Bašte, na zapadu Srbije. Drugi u Nišu, u centralnom delu zemlje. Muškarac je uhapšen zbog sumnje da je ubio suprugu.
"U poslednja dva slučaja femicida vidljivo je da su počinioci mučkarci starije životne dobi, a pretpostavljam da su nasilje činili u dugom vremenskom periodu i okončali ga ubistvom žene, a na žalost je nastradalo i dete", kaže Slavković.
Od početka godine, u Srbiji je ubijeno 11 žena, podaci su FemPlatz organizacije, koja radi na osnaživanju žena i devojčica.
"Za žene koje žive u nasilju svaki učinjeni femicid povećava rizik da se to i njima dogodi", napominje psihoterapeutkinja Slavković.
'Nasilnik smatra da mu žrtva pripada'
Gotovo 420 žena ubijeno je u proteklih skoro deceniju i po u Srbiji, pokazuju podaci koje Autonomni ženski centar (AŽC) prikuplja kroz Femicid memorijal, mesto na kojem se sećaju svih ubijenih žena i devojčica.
Žene su ubili njihovi sinovi, tadašnji ili bivši partneri, zabeležio je od početka godine AŽC.
"Ono što karakteriše nasilnike koji sprovode partnersko i porodično nasilje je njihov vrednosni sistem kojim opravdavaju svoje nasilničko ponašanje, zloupotrebu moći i stav da imaju pravo da čine nasilje nad svojim partnerkama, decom i drugim ranjivim članovima porodice", objašnjava Slavković.
Slavković poziva žene da reaguju na nasilje što ranije, poručujući da ne moraju da trpe, niti da se osećaju krivo za to što im se dešava.
Ističe važnost toga da žene koje trpe nasilje kontaktiraju organizacije za podršku ženama i devojčicama, kako bi dobile informacije, emotivnu podršku i pravnu pomoć.
Jedna od takvih organizacija je i Autonomni ženski centar.
"Mi sa njima preko SOS telefona i u direktnim razgovorima prolazimo kroz to što su faktori rizika i nekako im otvorimo oči da one razumeju šta znači određeno ponašanje i koliko to može biti opasno za žene", kazala je Vanja Macanović iz AŽC za RSE.
Govoreći o ženi koja je ubijena nedaleko od Bajine Bašte, objašnjava da je u tom slučaju postojalo više faktora rizika.
"Prvi je kada žene prijave nasilje i pokrenu određene postupke. Drugi je napuštanje nasilnika i odlazak. A treći moment jeste kada žena pronađe novog partnera", kaže Macanović.
'Institucije ih neće zaštiti'
Prethodnih godina oko dve trećine ubijenih žena nikada nije prijavilo nasilje institucijama.
Ta statistika se promenila od prošle 2024. godine, kada je nasilje bilo ranije prijavljeno kod polovine slučajeva femicida, podaci su AŽC.
Macanović kaže da je njena organizacija posvećena i upućivanju žena u "ono što ih čeka pred institucijama", kao i kako da reaguju "kada čuju određene rečenice kojih odvraćaju od prijavljivanja".
"Kao što su tvrdnje da ukoliko se ne dokaže nasilje, da će protiv nje biti pokrenut postupak za lažno prijavljivanje, da će im biti oduzeta deca i slične stvari. Na razne načine se žene odgovaraju od prijavljivanja", kaže.
"Onda mi objašnjavamo kao da to sve nije tako i da one insistiraju na onome što je bitno - da ako prijavljuju nasilje daju iskaz i da uzmu svoju kopiju izjave i da onda šta god institucije radile one imaju dokaz da su prijavile".
Smatra da ih institucije ne štite žene na pravi način jer, prema njihovom iskustvu, "ni sami profesionalci koji rade u njima ne razumeju rizike".
- Šta radi policija kad prijavite nasilje?
- Tihi koraci otpora patrijarhatu
- 'Patrijarhat je korijen zla'
- Nevidljive modrice digitalnog nasilja nad ženama
Kako na ubistva žena reaguje država?
Nakon vesti o novim femicidima u Srbiji, ministarka bez portfelja zadužena za oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama Tatjana Macura pozvala je sve žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da ne ćute i da se obrate policiji, centrima za socijalni rad, tužilaštvu.
Na pitanje RSE o tome što se i pored prijave nasilja slučaj u Bajinoj Bašti završio femicidom, Macura kaže je od "izuzetne važnosti da se izvrše sve provere i utvrde eventualni propusti i odgovornost".
"Sistem koji pruža podršku žrtvama je veliki, čine ga empatični i stručni predstavnici institucija u većini, ali i oni koji ne rade dobro svoj posao. Ukoliko se utvrdi da postoji odgovornost pojedinaca mora se bez zadrške slučaj isterati do kraja, a takav pojedinac adekvatno sankcionisati", kazala je.
Da će biti provere u postupanju državnih službi koje su se bavile tom porodicom prethodno je najavio i ministar policije Ivica Dačić.
U prošloj godini za nasilje u porodici izrečeno je preko 30.000 hitnih mera, a godinu dana ranije 32.000, kaže Macura.
Hitne mere izriču se po osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Te mere podrazumevaju prekid kontakta između nasilnika i žrtve, kao i udaljavanje nasilnika na dva dana uz mogućnost produžetka na dodatnih 30.
"Država mora da nađe odgovor - kako da se žrtva osnaži u emotivnom, pa i u ekonomskom smislu, da iz nasilja izađe što pre i efikasnije. Zadatak nije ni malo lak", izjavila je Macura.
"Ministarstvo pravde pokreće pisanje izmena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a ja očekujem da će se izmene naći pred poslanicima u parlamentu od jeseni ili najkasnije do kraja ove godine", kazala je ministarka Macura, koja dodaje da je zajednički dobronamerni cilj da se unapredi sistem podrške žrtvama.
"Da strože sankcionišemo nasilnike i da pomognemo predstavnicima institucija da dobiju veća ovlašćenja u pogledu izricanja preventivnih mera", dodala je.
Porast nasilja prema ženama u čitavoj Evropi
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra ukazuje na to nasilje prema ženama postoji svuda u svetu da to "nije karakteristika Srbije".
"Ono što Srbiju razlikuje je što se, u zavisnosti od godine do godine, često prelazi evropski prosek kada je reč o stopi femicida", napominje.
"Srbija je čak prošle godine imala i smanjenje, ali smo istovremeno imali i veliki broj pokušaja femicida. I sad je to pitanje koliko je to smanjenje stvarno ili je prosto samo puka sreće da su te žene preživele", dodaje Macanović.
Osim Srbije, porast slučajeva ubistava žena zabeležen je i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, zaključili su iz Autonomnog ženskog centra.
U Srbiji nasilje u porodici se može prijaviti na broj telefona 0800/100-600.
Postoji i SOS ženski telefon 0800/100-007 koji funkcioniše svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Dostupna je i besplatna pravna podrška koju je moguće pozvati anonimno na 011 2656 178 kako bi se informisali o svojim pravima.
Brojevi za psihosocijalnu i pravnu podršku ženama mogu se pronaći za pojedinačne gradove na stranici Autonomnog ženskog centra.
Broj policije u Srbiji je 192.
Nasilje nad ženama
Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvijek obilježenim traumom?
Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.
U "Ispričaj mi" pronađite priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema.
Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.