Od 2002. godine u Srbiji stalno raste broj porodica koje se bave hraniteljstvom što je rezultiralo naglo smanjenje broja dece bez roditeljskog staranja smeštenih u domove sa 1900 na 760.
U Srbiji je pre devet godina u hraniteljskim porodicama bilo 2300 dece, dok sada u 3700 porodica živi 5100 dece.
To govori da humanost nije zaboravljena kategorija i da u teškim vremenima sveopšte krize, kada često nema sredstava ni za prehranu i izdržavanje sopstvene porodice, ima mesta za iskazivanje plemenitosti.
Iako su od 2004. godine znazno pooštreni uslovi za one koji žele da se bave hraniteljstvom, u srbiji je sve više hraniteljskih porodica. Jedna od njih je porodica Vesne Repanović iz Kragujevca, koja se već šest godina bavi hraniteljstvom.
"Hraniteljstvom se bavimo od 2004. godine od kada je jedna
devojčica sa nama. Našli smo se u tome i zbog toga smo uspešni. Devojčicu koja je kod nas ne odvajamo od naše dece, pružamo joj ljubav i toplinu doma koju ranije nije imala. Maksimalno joj se posvećujemo, gajimo i pazimo kao svoje dete. Za to treba mnogo ljubavi, truda i volje", kaže Repanović.
Snežana Petrović, savetnica iz kragujevačkog Centra za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja kaže da boravak u hraniteljskim porodicama ima neuporedivu prednost u odonosu na zbrinjavanje u klasičnim domovima.
"Mi smo kroz iskustveni rad sa decom spoznali da je smeštaj u hraniteljske prodice mnogo bolji za decu, jer tamo dobijaju pravi porodični ambijent, više pažnje, više ljubavi. Deci zbrinutoj u porodicama lakše se prepoznaju i zadovoljavaju individualne potrebe", kaže Petrović.
Više od dve milijarde za hraniteljstvo
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike kaže da je zbog tih prednosti socijalna strategija usmerena na hraniteljske porodice čiji se broj od 2002. godine utrostručio što je rezultiralo značajnim smanjenjem broja dece u domovima.
"Mi smo tada u domovima za smeštaj dece bez roditeljskog staranja imali 1900 dece, a danas imamo ukupno 760. Plan je da se njihov broj dodatno smanji i da ih u domovima ostane najviše 400. Takođe, 2002. godine imali smo 2300 dece na hraniteljstvu, a danas imamo 5100 dece koja su smeštena u 3700 hraniteljskih porodica", kaže Ljajić.
Romska deca ispred osnovne škole namenjene Romima, Beograd, 02. jun 2009.
Isti trend beleži se i u Kragujevcu gde su skoro sva deca, nekadašnji štićenici Doma za nezbrinutu decu Mladost, već smeštena u hraniteljske porodice.
Slaviša Sorak, direktor Centra za porodični smeštaj i usvajanje kaže da u tom gradu 74 porodice već imaju licence za bavljenje hraniteljstvom.
"U Kragujevcu imamo 73 deteta na smeštaju u hraniteljskim porodicama. Imamo 60 porodica koje se brinu o toj deci i još 14 porodica koje poseduju licence za rad, a još uvek nemaju decu na smeštaju. Naš cilj je da što više dece boravi u porodicama u prirodnom porodičnom okruženju gde će se njihovi potencijali najbolje razvijati i realizovati", kaže Sorak.
U Kragujevcu je ove sedmice otvoren Centar za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja, u kome će hranitelji dobijati stručnu pomoć i usluge. Centr će pružati pomoć i porodicama koje se odluče da usvoje decu.
Kragujevački centar će pokriva teritoriju 33 opštine u kojima je 529 dece smešteno u 382 hraniteljske porodice, a posle Beograda i Kragujevca, slične socijalne institucije biće otvorene u Ćupriji, Nišu i Užicu.
Prema informacijama iz ministarstva rada i socijalne politike, Srbija godišnje za razvoj hraniteljstva izdvaja više od dve milijarde dinara.
U Srbiji je pre devet godina u hraniteljskim porodicama bilo 2300 dece, dok sada u 3700 porodica živi 5100 dece.
To govori da humanost nije zaboravljena kategorija i da u teškim vremenima sveopšte krize, kada često nema sredstava ni za prehranu i izdržavanje sopstvene porodice, ima mesta za iskazivanje plemenitosti.
Iako su od 2004. godine znazno pooštreni uslovi za one koji žele da se bave hraniteljstvom, u srbiji je sve više hraniteljskih porodica. Jedna od njih je porodica Vesne Repanović iz Kragujevca, koja se već šest godina bavi hraniteljstvom.
"Hraniteljstvom se bavimo od 2004. godine od kada je jedna
Posle Beograda i Kragujevca, slične socijalne institucije biće otvorene u Ćupriji, Nišu i Užicu.
devojčica sa nama. Našli smo se u tome i zbog toga smo uspešni. Devojčicu koja je kod nas ne odvajamo od naše dece, pružamo joj ljubav i toplinu doma koju ranije nije imala. Maksimalno joj se posvećujemo, gajimo i pazimo kao svoje dete. Za to treba mnogo ljubavi, truda i volje", kaže Repanović.
Snežana Petrović, savetnica iz kragujevačkog Centra za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja kaže da boravak u hraniteljskim porodicama ima neuporedivu prednost u odonosu na zbrinjavanje u klasičnim domovima.
"Mi smo kroz iskustveni rad sa decom spoznali da je smeštaj u hraniteljske prodice mnogo bolji za decu, jer tamo dobijaju pravi porodični ambijent, više pažnje, više ljubavi. Deci zbrinutoj u porodicama lakše se prepoznaju i zadovoljavaju individualne potrebe", kaže Petrović.
Više od dve milijarde za hraniteljstvo
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike kaže da je zbog tih prednosti socijalna strategija usmerena na hraniteljske porodice čiji se broj od 2002. godine utrostručio što je rezultiralo značajnim smanjenjem broja dece u domovima.
"Mi smo tada u domovima za smeštaj dece bez roditeljskog staranja imali 1900 dece, a danas imamo ukupno 760. Plan je da se njihov broj dodatno smanji i da ih u domovima ostane najviše 400. Takođe, 2002. godine imali smo 2300 dece na hraniteljstvu, a danas imamo 5100 dece koja su smeštena u 3700 hraniteljskih porodica", kaže Ljajić.
Slaviša Sorak, direktor Centra za porodični smeštaj i usvajanje kaže da u tom gradu 74 porodice već imaju licence za bavljenje hraniteljstvom.
"U Kragujevcu imamo 73 deteta na smeštaju u hraniteljskim porodicama. Imamo 60 porodica koje se brinu o toj deci i još 14 porodica koje poseduju licence za rad, a još uvek nemaju decu na smeštaju. Naš cilj je da što više dece boravi u porodicama u prirodnom porodičnom okruženju gde će se njihovi potencijali najbolje razvijati i realizovati", kaže Sorak.
U Kragujevcu je ove sedmice otvoren Centar za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja, u kome će hranitelji dobijati stručnu pomoć i usluge. Centr će pružati pomoć i porodicama koje se odluče da usvoje decu.
Kragujevački centar će pokriva teritoriju 33 opštine u kojima je 529 dece smešteno u 382 hraniteljske porodice, a posle Beograda i Kragujevca, slične socijalne institucije biće otvorene u Ćupriji, Nišu i Užicu.
Prema informacijama iz ministarstva rada i socijalne politike, Srbija godišnje za razvoj hraniteljstva izdvaja više od dve milijarde dinara.