U Brazilu je zabeleženo najviše smrtnih slučajeva od korona virusa u jednom danu do sada, njih 1.179, a u toj zemlji je ukupno umrlo skoro 18.000 ljudi, objavio je institut Džons Hopkins.
Pored broja žrtava, raste i broj obolelih, koji je premašio 270.000, te je Brazil sada treća zemlja po broju registrovanih slučajeva, odmah iza SAD i Rusije.
Bolnički kapaciteti širom Brazila su već skoro puni, a u Sao Paolu, koji je najnaseljenija oblast Brazila, broj umrlih je već premašio ukupan broj žrtava korona virusa u Kini, piše BBC.
Posebno zabrinjava činjenica da se virus jako brzo širi među siromašnijom populacijom, a došao je i do starosedelaca u šumama Amazonije, koji nemaju dovoljno zaštitne opreme, ali ni hrane.
Jedan od vodećih novina u Brazilu "O Globo" prenosi da je bivši ministar zdravlja Brazila Luis Enrike Madeta (Luiz Henrique Mandetta) upozorio da bi broj umrlih mogao da dostigne 150.000, prenosi britanski Gardijan.
On je u intervjuu dnevniku Fola de Sao Paolo (Folha de São Paulo) rekao da je ministarstvo zdravlja te zemlje izgubilo kompas i upozorio da Brazilu predstoji "traumatičnih pet meseci, a da će situacija početi da se normalizuje tek u septembru".
Epidemiolozi smatraju da je od virusa do sada umrlo bar duplo više od zvanično prijavljenog broja, imajući u vidu da su bolnički kapaciteti pretrpani, te da veliki broj osoba umire kod svojih kuća.
U jednom od brazilskih gradova, Manausu, vlasti su naredile kopanje masovnih grobnica, kako bi uspeli da sahrane sve žrtve virusa.
Podele oko mera
Brazil je epicentar pandemije u Latinskoj Americi, a zemlja je duboko podeljena oko načina na koji bi se trebalo boriti sa pandemijom.
Brazilski predsednik, bivši sportista i desničar Žair Bolsonaro, u više navrata se oštro protivio uvođenju striktnih mera kako bi se ograničilo širenje virusa, tvrdeći da je virus običan grip i da je sve deo plana Kine da širi histeriju.
"Nezaposlenost, glad i nemaština će biti budućnost svih onih koji podržavaju tiraniju izolacije", rekao je predsednik najveće ekonomije u Latinskoj Americi.
Dok Bolsonaro tvrdi da bi ekonomske posledice zatvaranja zemlje donele više smrti nego sam virus, opozicija zahteva drugačiji pristup i poziva na impičment predsednika zbog njegovog odbijanja da poštuje preporuke Svetske zdravstvene organizacije, piše Fajnenšl tajms.
Neki guverneri su u svojim regijama uveli mere ograničenja kretanja i karantina, što je izazvalo kritike predsednika i vlade, koji je poručio da će lokalne vlasti biti krive ukoliko dođe do skoka nezaposlenosti.
Međutim, za razliku od političkih oponenata, građani Brazila podržavaju pristup predsednika i njegove administracije. Fajnenš tajms prenosi istraživanje javnog mnjenja MDA/CNT, objavljeno prošle nedelje, u kom se navodi da je popularnost brazilskog populističkog predsednika porasla u odnosu na prethodnu godinu.
Širom Brazila pristalice Bolsonara organizuju proteste u znak podrške politici vlade, protiveći se merama ograničenja kretanja, koje su uvele pojedine regije.
Bolsonaro, koji je na mestu predsednika 18 meseci, a mandat mu traje četiri godine, proteste koristi kako bi Kongresu pokazao podršku koju ima u narodu i izbegao iniciranje impičmenta. On se u nedelju susreo sa svojim pristalicama ispred predsedničke palate u Rio de Žaneiru (Janeiro), rukovao se sa prisutnim i pravio selfije, uprkos preporučenim merama održavanja fizičke distance od dva metra.
Kongresmen i podržavalac predsednika Ted Martins rekao je da su ljudi stvoreni za međusobnu interakciju, navodeći kako virus postoji, "ali zemlja ne može stati", prenosi Fajnenš tajms.
Tri ministra zdravlja za manje od mesec dana
Najviše kontroverze izazvalo je insistiranje Bolsonara da zdravstvene vlasti odobre da se COVID-19 tretira lekom protiv malarije.
Lekari kažu da ne postoje dokazi da lek hidroksihlorokin pomaže u lečenju korona virusa, ali da može da izazove ozbiljne srčane probleme sa fatalnim ishodom.
Protiv predsednikovog predloga ustali su i njegovi politički saradnici, pa je tako Brazil za samo mesec dana dva puta menjao ministra zdravlja.
Prvo je, u aprilu, zbog sukoba sa predsednikom oko leka, smenjen Luis Enrike Madeta (Luiz Henrique Mandetta), da bi funkciju, zbog odbijanja da potpiše preporuku o korišćenju hidroksihlorokina za tretiranje COVID-19, napustio i njegov naslednik Nelson Tajh (Teich), samo 28 dana nakon imenovanja.
Dužnost je, nakon toga, preuzeo general Eduardo Pauzeljo (Pauzello), koji će, po svemu sudeći, dati odobrenje za ovaj lek i staviti potpis na predsednikove smernice.
I američki predsednik Donald Tramp, inače ideološki saveznik Bolsonara, u ponedeljak je objavio da i sam preventivno uzima ovaj lek.
Lekari su najoštrije osudili ovakve izjave lidera, upozoravajući ljude da ni slučajno ne pribegavaju uzimanju leka kod svojih kuća.
Uprkos tome što su se, početkom marta, kada je Bolsonaro otišao u zvaničnu posetu Vašingtonu, saglasili da je pandemija korona pokušaj destabilizacije njihovih vlasti, Tramp je u utorak (19. maja) najavio da SAD razmišljaju o uvođenju zabrane na putovanja iz Brazila.
"Ne želim da ljudi dolaze u SAD i zaraze naše građane. Ne želim ni da se ljudi tamo razboljevaju. Pomažemo Brazilu sa respiratorima. Brazil trenutno ima poteškoća, to je jasno", rekao je Tramp.
SAD su, za sada, najpogođenija zemlja korona virusom, sa više od milion i po obolelih i više od 91.000 preminulih.
U svetu je do sada potvrđeno preko 4,9 miliona slučajeva zaraze, a umrlo je skoro 325.000 ljudi.