Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da će se njegova administracija sastati sa iranskim zvaničnicima sledeće nedelje kako bi razgovarali o nuklearnom programu Teherana, samo nekoliko dana pošto je američka vojska napala tri iranska nuklearna objekta masivnim bombama.
"Razgovaraćemo sa njima sledeće nedelje", rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Holandiji posle godišnjeg samita NATO-a. "Jedino što ćemo tražili (na sastanku) je ono što smo tražili i ranije, a to je da ne želimo nuklearno oružje."
Više od desetak američkih bombardera B-2 tokom vikenda je bacilo bombe od 13.600 kilograma na iranska postrojenja za obogaćivanje i skladištenje uranijuma. Američke podmornice su takođe gađale te lokacije raketama.
Tramp je na konferenciji za novinare rekao da su objekti "uništeni", opovrgavajući preliminarni i, kako je rekao, "malo pouzdan" izveštaj američke obaveštajne službe da je napad možda samo unazadio iranski nuklearni program za nekoliko meseci.
"Uništen je. Rekao sam da Iran neće imati nuklearno oružje. Pa, digli smo ga u vazduh. Dignuto je u vazduh do kraja", rekao je Tramp.
"Ne vidim da će više vraćati u nuklearni posao", dodao je.
Tramp je rekao da nije jasno da li će SAD potpisati sporazum s Iranom o njegovom nuklearnom programu na sastanku sledeće nedelje.
Pre američkih udara, Tramp je tražio sporazum kojim bi Iran potpuno odustao od svog programa obogaćivanja uranijuma u zamenu za ublažavanje sankcija.
Iranski režim je uložio desetine milijardi dolara u nuklearni program i njegovo okončanje bi bio udarac za ajatolaha Alija Hamneija, dugogodišnjeg vrhovnog vođu zemlje.
Obaveštajni izveštaj
Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth), koji je takođe bio prisutan na samitu NATO-a, rekao je da će biti pokrenuta istraga Federalnog istražnog biroa (FBI) o tome kako su detalji procene, koju je izradila Odbrambena obaveštajna agencija (DIA), obaveštajna služba Pentagona, procureli u nekoliko medija, uključujući CNN, Njujork tajms (The New York Times), Vašington post (The Washington Post) i Rojters (Reuters).
U proceni se navodi da napad nije uništio osnovne komponente iranskog nuklearnog programa.
Neki analitičari su izrazili sumnju u tvrdnje Trampa i drugih američkih zvaničnika da su nuklearna postrojenja uništena.
CNN je citirao izvor koji je bio upoznat sa sadržajem procene, koji je rekao da obaveštajni podaci sugerišu da su napadi unazadili Iran "možda najviše nekoliko meseci".
Izveštaji medija su takođe napomenuli da je analiza DIA u toku i da bi se mogla promeniti kako budu dostupni novi obaveštajni podaci.
Hegset je rekao da su bombe bačene tokom operacije pale "tačno tamo gde je trebalo" i da su napravile "razaranje".
Ranije je rekao da je posledice bombi "zakopane pod planinom ruševina", tako da svako ko kaže da bombe nisu bile razarajuće samo pokušava da potkopa predsednika posle njegove uspešne misije.
Fordo prije i poslije bombardovanja
Od bombardovanja koje su SAD izvele 21. juna, manjak detaljnih informacija o rezultatima podstakao je spekulacije o tome koliko su bile efikasna.
Satelitski snimci su pokazali zjapeće rupe u oblastima oko postrojenja, ali pošto se objekat nalazi duboko pod zemljom, šteta nije bila vidljiva.
Portparol izraelske vojske Efi Defrin rekao je na konferenciji za novinare u sredu da je "još rano za procenu rezultata operacije".
"Verujem da smo naneli značajan udarac nuklearnom programu, a mogu reći i da smo ga odložili za nekoliko godina", dodao je on.
Šef nuklearne agencije UN (IAEA) Rafael Grosi (Grossi) rekao je da su vazdušni napadi verovatno prouzrokovali "veoma značajnu" štetu u Fordou, velikom postrojenju za obogaćivanje uranijuma, iako "u ovom trenutku niko, uključujući IAEA, nije u poziciji da u potpunosti proceni štetu pod zemljom".
Grosi je novinarima rekao da, kakva god bila šteta, pravo pitanje je kako dalje.
"Važno je da nam je potrebno (rešenje) koje će izdržati test vremena", rekao je on.
IAEA nije u mogućnosti da sprovede inspekcije u Iranu zbog sukoba, u kojem su vazdušni napadi s obe strane obustavljeni, jer primirje, dogovoreno 24. juna, i dalje traje.
Robert Ajnhorn (Einhorn), stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i viši saradnik u Institutu Brukings, primetio je da je više od 400 kilograma iranskih zaliha uranijuma obogaćenih do 60 odsto čistoće premešteno i da se ne zna šta je s tim.
"Moguće je da bi, ako bi bile u posedu Irana, (zalihe) mogle biti odnete na neku tajnu lokaciju i korišćene u programu nuklearnog oružja", rekao je Ajnhorn za RSE.
Grosi je rekao da je 13. juna dobio pismo iz Teherana u kojem se navodi da su preduzete "posebne mere" pre bombardovanja kako bi se zaštitio uranijum.
"Nisu ulazili u detalje šta to znači, ali je jasno da je to implicitno značenje toga. Možemo da zamislimo da ovaj materijal postoji", rekao je Grosi, sugerišući da je veliki deo tog materijala preživeo napade.
Deni Danon, izraelski ambasador pri UN, takođe je rekao da je još uvek prerano za procenu udara, ali je napomenuo: "Znamo da smo uspeli da unazadimo (nuklearni) program".
"Uspeli smo da uklonimo neposrednu pretnju koju smo imali", rekao je Danon.
