Prekid vatre. Ali kakav prekid vatre?
Više od tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Bela kuća i Kremlj su 18. marta objavili širok sporazum s ciljem da se zaustavi sukob u kojem je ubijeno i ranjeno više od milion ljudi s obe strane.
Konture sporazuma objavljene su posle otprilike dvočasovnog telefonskog razgovora predsednika Donalda Trampa (Trump) i Vladimira Putina – drugog takvog razgovora u Trampovom drugom mandatu, i verovatno najznačajnijem dosad.
Ukrajina, pod intenzivnim pritiskom Bele kuće koji je uključivao i ogorčeni sastanak u Ovalnoj kancelariji sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, već je potpisala predlog za 30-dnevnu pauzu u borbi, uz upozorenje da to mora da učini i Rusija.
Dakle, na šta je Moskva tačno pristala?
"Moj glavni zaključak je da je Moskvi prilično ugodno s Trampom, ali iz drugačijih razloga nego o onim o kojima skoro svi pričaju", rekao je za RSE Nikolaj Sokov, bivši ruski diplomata koji sada radi u Bečkom centru za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja. "Moskva može da se cenjka s Trampom, dok Evropa insistira da je njen stav ispravan i da ga treba prihvatiti bez cenjkanja".
Kada je reč o stvarnim vojnim akcijama, sporazum ništa ne čini na samom bojnom polju, gde su ruske trupe donedavno potiskivale ukrajinsku odbranu duž linije fronta od 1.100 kilometara.
Ukrajinske trupe se povlače iz ruske Kurske oblasti, gde su upale pre skoro sedam meseci u pokušaju da umanji pritisak na drugim mestima na frontu, kao i da steknu monetu za za buduće mirovne pregovore.
Dogovoru najavljen 18. marta fokusira se na energetsku infrastrukturu.
Makar od novembra 2022. Rusija napada električnu mrežu Ukrajine: elektrane, dalekovode, transformatore, trafostanice – što je strategija koja ima za cilj iscrpljivanje i terorisanje ukrajinskog civilnog stanovništva, koja se ponekad pripisuje bivšem glavnom komandantu ruske invazije čiji je nadimak general Armagedon.
(Napadi na civilnu infrastrukturu su takođe ratni zločin, za koji je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu protiv dvojice najviših ruskih vojnih oficira).
Suočena s tim napadima, Ukrajina se mučila da zadrži upaljena svetla i grejanje, ali je uspela da prođe kroz to mešavinom lokalne dovitljivosti i velike zapadne podrške. Istovremeno, Ukrajina je pojačala svoju domaću industriju dronova, pa čak i krstarećih raketa, koje sve više koristi za napade na rusku energetsku infrastrukturu: rafinerije nafte, cevovode i vojne objekte.
Govoreći na konferenciji za novinare u Helsinkiju, Zelenski, koji je prethodno naznačio podršku prekidu vatre isključujući kopnene akcije, izgleda da je polio hladnu vodu na novi sporazum.
"Uvek smo podržavali ideju da se ne gađaju energetske mete, kao ni mete na moru, mete povezane s proizvodnjom hrane i transportom", rekao je on. "Sada moramo da razumemo koji su detalji ovog sporazuma. Mi to ne znamo".
"Ovo bi mogao biti način da se krene ka prekidu vatre", rekao je Zelenski. "Korak po korak. Ostalo je statistika stvarnosti: stotine dronova i projektila koji ne padaju po bojnom polju, već svuda".
Temelji za prekid vatre objavljeni su u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, posle sastanaka ukrajinskih i američkih delegacija. Dva dana kasnije, Putin je na predlog odgovorio "da, ali".
"Tokom razgovora, Donald Tramp je izneo predlog da se strane u sukobu međusobno uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture 30 dana", navodi Kremlj u saopštenju o razgovoru 18. marta. "Vladimir Putin je pozitivno odgovorio na inicijativu i odmah dao ruskoj vojsci odgovarajuće naređenje".
Ograničeni prestanak napadanja energetskih objekata u Ukrajini – i u Rusiji – pobeda je za Kijev.
Međutim, moglo bi da se ispostavi da je više pobeda za Moskvu, rekao je Sokov.
"Imajte na umu da će Rusija 30 dana praviti oružje i da će moći da nastavi velike napade ako bude potrebno", rekao je on za RSE. "Ukrajina, međutim, neće moći u potpunosti da popravi štetu na energetskoj infrastrukturi, od koje je, prema različitim procenama, izgubila između trećine i polovine".
Nespomenuto
Ono što je izostalo u razgovorima – barem u saopštenjima Kremlja i Bele kuće bilo je pominjanje ukrajinske nuklearne elektrane Zaporižje – najveće evropske – za koju je američki izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) rekao da bi mogla biti na stolu. Niti se pominje američko priznanje ruske tvrdnje da je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, o čemu se takođe govorilo da je moguće.
Niti se pominje ambicije Ukrajine da se uđe u NATO, čemu se Moskva žestoko protivi, pa je čak i navela kao opravdanje za svoju odluku da izvrši invaziju u februaru 2022.
Saopštenje Bele kuće jeste pominjalo šira geopolitička pitanja – mig prema poziciji kojoj Moskva teži: da bi svaki dogovor s Vašingtonom trebalo da bude širi dogovor koji se dotiče pitanja koja nisu povezana s Ukrajinom.
To je tema koja se više puta vraćao Putin koji je koristio termin "uzroci u korenu" rata – što je skraćenica za nezadovoljstvo Kremlja čitavim međunarodnim aranžmanom posle Hladnog rata.
Međutim, širenje tema pregovora izvan same Ukrajine bilo je nešto čemu se opirao Trampov prethodnik, Džo Bajden (Joe Biden).
"Lideri su se saglasili da će kretanje ka miru započeti energetskim i infrastrukturnim prekidom vatre, kao i tehničkim pregovorima o primeni pomorskog primirja u Crnom moru, potpunim prekidom vatre i trajnim mirom", saopštila je Bela kuća. "Ovi pregovori će odmah početi na Bliskom istoku".
"Dalje su razgovarali o potrebi da se zaustavi širenje strateškog oružja i angažovaće se s drugima kako bi se osigurala najšira moguća primena", navodi se u saopštenju. "Dva lidera dele stav da Iran nikada ne bi trebalo da bude u poziciji da uništi Izrael".
Takođe nije jasno da li išta znači suptilna razlika u formulacijama u dva saopštenja: "energetska infrastruktura" u saopštenju Kremlj naspram "energija i infrastruktura" u saopštenju Bele kuće.
A širenje strateškog naoružanja – nuklearnog ili drugog – u prošlosti je bio lak cilj koji su delili Vašington i Moskva, sve dok se nisu umešali nepoverenje i političke sumnje.
Dve zemlje – koje poseduju dva najveća nuklearna arsenala na svetu – i dalje su pod poslednjim velikim sporazumom o kontroli naoružanja koje imaju, iako bi trebalo da prestane da važi sledeće godine, a nije bilo nikakvih napora da se započnu razgovori o novom sporazumu.
Na kraju, međutim, proširenje obima diskusija uklapa se u šire nade Kremlja za širu promenu međunarodnih pravila: želju Moskve da je SAD tretiraju kao ravnopravnu – kao što je to uglavnom bilo za vreme Sovjetskog Saveza.
