Iran je u petak nastavio da napada naftnu infrastrukturu u regionu Zaliva dok izveštaji navode da predsednik SAD Donald Tramp (Trump) razmatra raspoređivanje američkih trupa radi jačanja operacija na Bliskom istoku.
Snage Teherana su izvele novu rundu napada dronovima na energetska postrojenja u regionu, pogodivši rafineriju nafte u Kuvajtu.
Napad je usledio posle niza incidenata širom regiona nakon što je Iran obećao da će uzvratiti na izraelski napad na njegovo glavno gasno polje Južni Pars.
Iako nije bilo izveštaja o žrtvama, zvanična kuvajtska novinska agencija je navela da je nekoliko rafinerija zatvoreno pošto je napad izazvao požare u nekima od njih.
Iran je takođe ispalio projektile prema Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su, prema izveštajima, presreli najmanje četiri balističke rakete i 26 dronova.
Dok zemlje širom Bliskog istoka ulaze u Noruz, persijsku Novu godinu, rat ulazi u svoju četvrtu nedelju.
Pored posledica praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza, napadi na energetska postrojenja širom regiona označavaju najznačajniji skorašnji razvoj u sukobu, dovodeći do rasta cena nafte i gasa i poremećaja globalnog snabdevanja.
Da li SAD šalju još trupa?
Više američkih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp razmatra slanje hiljada dodatnih američkih kopnenih vojnika na Bliski istok. Smatra se da bi taj potez omogućio Sjedinjenim Državama dodatne opcije u ratu protiv Irana.
Sam Tramp je u četvrtak negirao da će rasporediti još trupa u region, iako je izgledalo da drži vrata otvorena: "Ne šaljem trupe nigde. Da šaljem, sigurno vam ne bih rekao. Ali ne šaljem trupe. Uradićemo šta god je neophodno."
Zvaničnik Bele kuće, govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime, rekao je za Rojters da nije doneta nikakva odluka o tom pitanju, jer Tramp drži "sve opcije na raspolaganju".
"Predsednik je fokusiran na postizanje svih definisanih ciljeva operacije Epski bes: uništavanje iranskih kapaciteta balističkih raketa, uništavanje njihove mornarice, osiguravanje da njegovi teroristički posrednici ne mogu destabilizovati region i garantovanje da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje", rekao je izvor.
Pentagon je odbio da komentariše.
Rojters, pozivajući se na četiri izvora, uključujući dva američka zvaničnika, rekao je da bi dodatne trupe dale Trampu više opcija, uključujući sredstva za obezbeđivanje prolaza tankera za naftu kroz Ormuski moreuz.
Takva operacija bi se uglavnom izvodila vazdušnim i pomorskim snagama, rekli su izvori, ali bi takođe zahtevala raspoređivanje američkih trupa na iransku obalu.
Američka administracija je takođe razmatrala mogućnost raspoređivanja kopnenih snaga na iransko ostrvo Hark, čvorište za 90 odsto iranskog izvoza nafte, izvestio je Rojters, pozivajući se na tri osobe upoznate s tim pitanjem i tri američka zvaničnika.
Jedan od zvaničnika je rekao da bi takva operacija bila prilično rizična, s obzirom na to da Iran ima mogućnost da napadne ostrvo raketama i dronovima.
Nikita Smagin, stručnjak za iransku spoljnu i unutrašnju politiku, rekao je za za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da su kopnene operacije, uprkos spekulacijama, u iranskom sukobu zasad malo verovatne.
"Naravno, kopnena operacija mnogima deluje kao prirodan sledeći korak u trenutnoj situaciji ako zaista želite da dovedete do promene vlasti", rekao je on i petak. "Međutim, jasno je da je ovo veoma složen scenario i, za sada, verovatno se ne isplati sprovoditi ga."
"Čak i sa ograničenim kapacitetima, Iran je i dalje sposoban da izazove ozbiljna razaranja i može prilično efikasno da blokira Ormuski moreuz", dodao je Smagin.
Ubrzano raspoređivanje
Njuzmaks je izvestio da je američka vojska već ubrzala angažovanje hiljada marinaca i mornara kako bi potencijalno pomogla u pojačavanju svojih snaga koje se bore protiv Irana.
Pozivajući se na tri zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti, Njuzmaks je izvestio da se Bokserska amfibijska spremna grupa i 11. ekspediciona jedinica marinaca angažuju pre roka sa zapadne obale SAD.
Taj mediji je izvestio da je u angažovanju reč o 2.500 marinaca, čime se ukupan broj vojnika povećava na oko 4.000 na tri amfibijska broda. Na njima se nalaze borbeni avioni F-35, rakete i amfibijska vozila sposobna za pokretanje napada s broda na kopno.
Administracija je raspravljala o mogućnosti raspoređivanja američkih snaga radi obezbeđivanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, rekao je za Rojters jedan od ljudi upoznatih s tim pitanjem.
Politiko je takođe izvestio da Pentagon razmatra slanje dodatnih trupa na Bliski istok.
Pozivajući se na dve osobe upoznate s razgovorima, Politiko je izvestio da se veličina i obim dodatnih angažovanja još razmatraju.
Glavni rizici
Slanje kopnenih snaga nosilo bi značajan rizik, kako politički tako i na terenu.
Anketa Rojtersa/Ipsosa, završena u četvrtak, pokazala je da 65 odsto Amerikanaca veruje da će Tramp narediti trupama da krenu u veliki kopneni rat u Iranu, dok samo sedam odsto izražava podršku toj ideji.
Čak i bez kopnenih snaga koje su učestvovale u borbama, 13 američkih vojnika je do sada poginulo u ratu, a oko 200 je povređeno, saopštila je američka vojska.
Demokrate u Kongresu bi se sigurno protivile ideji o raspoređivanju dodatnih kopnenih trupa na ratište, a čak su i mnogi u Trampovoj Republikanskoj partiji izrazili protivljenje daljem "slanju na teren".
Izvori medija su rekli da će se razgovori o američkim pojačanjima voditi pored amfibijske spremne grupe, koja bi trebalo da stigne sledeće nedelje na Bliski istok i da se pridruži ekspedicionoj jedinici marinaca s više od 2.000 marinaca.