Američki predsednik Donald Tramp (Trump) uveo je nove carine za Meksiko, Kanadu i Kinu koje su postavile teren za šire trgovinske tenzije sa tri najveća trgovinska partnera SAD, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engelskom jeziku.
Tramp je uveče 1. februara najavio davno obećane ekonomske mere, navodeći da će Vašington uvesti Kanadi i Meksiku carine od 25 odsto na svu robu, premda će kanadski energenti imati nižu stopu od 10 odsto.
On je rekao da uvodi carine sve dok se ne zaustavi priliv migranata i ilegalnog fentanila u SAD, iako se o uzroku tih problema naširoko raspravlja i oni uključuju niz složenih faktora.
Nove mere uključuju i carinu od 10 odsto na robu iz Kine. Takse na robu iz sve tri zemlje počeće da važe 4. februara.
Sveobuhvatne mere rizikuju da izazovu trgovinski rat koji bi mogao značajno da ošteti ekonomije ciljanih zemalja i SAD, posebno pošto Kanada, Meksiko i Kina nastoje da odgovore.
U pripremi za te odgovore, izvršna naredba koju je potpisao Tramp takođe uključuje klauzulu koja omogućava predsedniku da proširi carine ako neka zemlja uvede uzvratne mere prema SAD.
Ubrzo pošto je Tramp potpisao izvršnu naredbu za carine, i Kanada i Meksiko su naveli da pripremaju svoje poteze.
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum (Claudia Sheinbaum) rekla je da će njena zemlja uvesti carine kao odgovor, dok je kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) najavio "dalekosežne" uzvratne mere.
Kinesko Ministarstvo trgovine takođe je izdalo saopštenje u kojem se navodi da će Peking pokrenuti pravni spor protiv SAD u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i "preduzeti odgovarajuće kontramere", bez daljeg pojašnjavanja.
Odgovori Kanade, Meksika i Kine
Zajedno, tri zemlje pogođene Trampovim carinama prošle godine su pokrile više od 40 odsto uvoza u SAD.
U svom odgovoru, Šejnbaum je rekla da je svom ministru ekonomije naložila da odgovori raznim merama, uključujući potencijalne carine od 25 odsto na američke proizvode.
Ona je takođe za optužbe da je meksička vlada u savezu sa kriminalnim organizacijama rekla da su "klevete" i navela da Vašington treba da učini više da obuzda priliv ilegalnog oružja u Meksiko koje koriste karteli.
Meksička predsednica je rekla da je otvorena za pronalaženje rešenja sa SAD, ali je dodala da se "problemi ne rešavaju uvođenjem carina, već razgovorom".
Kanadski premijer Džastin Trudo takođe je rekao da će njegova zemlja odgovoriti carinama od 25 odsto na američke proizvode u vrednosti od 155 milijardi dolara, koje će biti fazno uvedene u narednim nedeljama.
Na konferenciji za novinare, Trudo je takođe rekao da se razmatraju mere u vezi s kritičnim mineralima i nabavkama iz SAD, mada nije naveo detalje.
"Ne želimo da budemo ovde, nismo ovo tražili", rekao je Trudo. "Ali nećemo odustati da se borimo za Kanađane".
On je zatim protivrečio Trampovim ranijim izjavama da je granica između SAD i Kanade bezbednosna briga, rekavši da manje od jedan odsto fentanila koji ulazi u SAD dolazi preko severne granice.
Trudo je takođe pozvao Kanađane da "kupuju manje američkih proizvoda... biraju kanadske proizvode i usluge, a ne američke".
Kanadski premijer je takođe otvorio vrata za dalje razgovore s Vašingtonom, rekavši da je Kanada spremna da uloži skoro milijardu dolara u bezbednost granica kako bi izbegla carine.
Carinska stopa od 10 odsto Kini nadovezaće se na prethodne carine koje su uveli bivši predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) i Tramp u prvom mandatu.
Peking je obećao da će uložiti žalbu u STO i sprovesti kontramere koje će "čvrsto zaštititi njegova prava i interese", mada nije specifikovao koje kontramere. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je branilo svoje postupanje u vezi s fentanilom, ukazujući na stroga ograničenja izvoza koja je Kina uvela 2019.
Šta dalje?
Najavljene carine bi mogle dovesti do mnogo većih troškova za potrošače, poremetiti lance snabdevanja i ugroziti radna mesta u raznim sektorima.
Ekonomije Kanade, Meksika i SAD su duboko integrisane i procenjuje se da roba vredna dve milijarde dolara svakodnevno prelazi granice između tih zemalja.
Većina ekonomista kaže da bi carine i uzvratne mere mogle da podignu cene širokog spektra proizvoda i izazovu inflaciju. Razlog je što uvoznici, a ne zemlje koje izvoze robu, plaćaju carinu, i oni obično prenose taj trošak na potrošače u vidu viših cena.
Tramp je 31. januara priznao da bi moglo doći do "nekog privremenog, kratkoročnog poremećaja" usled carina, odgovarajući na pitanja novinara o predstojećim nametima, ali je branio takvu politiku, rekavši da će nas "carine učiniti veoma bogatim i veoma jakim – a prema drugim zemljama ćemo se ponašati veoma pošteno".
U izveštaju u januaru Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, tink-tenka iz Vašingtona, sugeriše se da će carine usporiti rast i ubrzati inflaciju, kao i da će naštetiti ekonomijama Kanade, Kine, Meksika i SAD.
Drugi brane Trampove carine.
Republikanski kongresmen iz Misurija Džejson Smit (Jason Smith), koji predsedava uticajnim Odborom za poreska i budžetska pitanja, pohvalio je Trampov potez.
"Carine na uvoz iz Kanade, Meksika i Kine šalju snažnu poruku da SAD više neće sedeti po strani dok druge države ne uspevaju da zaustave priliv droge i imigranata u našu zemlju", rekao je on u izjavi 1. februara. "Te mere će takođe doneti milijarde novih prihoda u vladi SAD."