Trgovinski rat - pšenica rešena, na redu šećer i cigarete

Vlada Makedonije se obavezala da u kratkom roku ukine meru kojom je ograničila uvoz brašna i pšenice iz Srbije, izjavila je pomoćnica ministra trgovine Srbije Bojana Todorović. Ona je nakon sednice zajedničkog komiteta Cefte, koja je održana u Beogradu, rekla da je taj rok oko mesec do mesec i po dana. „Trgovinski rat“ je možda teška reč, ali upravo tako se sve češće u medijima označava više trgovinskih sporova u kojima se Srbija našla sa svojim susedima. Osim pšenice u igri su šećer i cigarete. Interveniše komitet Cefte, baš kao i posrednici iz Brisela.

Ograničenje uvoza pšenice i brašna iz Srbije u Makedoniju na osnovu odluke Vlade u Skoplju na snazi je od 1. jula. Odluka je doneta kako bi se, tako je objašnjeno, stabilizovalo makedonsko tržite i redovni otkup pšenice od domaćih proizvođača.

„Postoje zabrane toga što je sa pšenicom i žitom, tojest sa hlebnim brašnom uradila Makedonija“, uverava urednica u „Balkan magazinu“ Jelica Putniković. Ona se poziva na pravila Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, koji su osim Makedonije i Srbije potpisale još, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Moldavija.

„Onda nema slobode trgovine, a CEFTA je zapravo formirana da bi se ostvarila sloboda trgovine između država regiona i da se oko smanje rizici“, zaključuje Putniković.

Na sistem CEFTE pozivaju se u Udruženju „Žita Srbije". Sve po slovu tog dokumenta predsednik Udruženja Vukosav Saković poziva i na što manje politike u trgovini, te podvlači da problem sa Makedonijom traje poslednje četiri godine:

„Na neki način u vreme svoje žetve oni ograničavaju kupovinu i uvoz pšenice u Republiku Makedoniju. To je način na koji oni žele da postignu da njihovi proizvođači budu zaštićeni, da se prvo kupi makedonska pšenica, pa da zatim oni koji učestvuju u kupovini domaće pšenice mogu steći pravo na uvoz. Bez obzira koliko to legitimno zvučalo sa makedonske strane to je na neki način narušavanje potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru zemalja CEFTE“.

Da li je? Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Makedonije Veljo Tantarov, drugačije tumači CEFTA dogovor.

„Znamo da svaka država koja je članica CEFTE ima pravo da zaštiti svoje proizvode koji su na tržištu ugroženi od strane drugih država. Da li je to Bugarska, Grčka, Srbija ili bilo koja druga država, nije bitno“, rekao je za RSE Tantarov.

Držeći se toga Vlada u Skoplju nametnula je obavezu domaćim uvoznicima da za kilogram uvežene pšenice kupe tri kilograma domaće, a za kilogram uveženog brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje. Tantarov insistira da ukoliko ovako postavljene stvari nisu jasan argument, onda treba uzeti u obzir ne tako davno, slično ponašanje Srbije:

„Mi nismo za to da se ova odluka pretvori u nekakav trgovinski rat između Makedonije i Srbije. Međutim, zašto je prošle godine Vlada Srbije donela odluku da ne može da se izvozi pšenica, brašno i kukuruz u Makedoniju, zato što nisu imali dovoljno za svoje potrebe. Znači, ako Srbija ima neki problem može da ga rešava nezavisno od CEFTE, a ako nema onda traži od CEFTE pomoć“.

Hrvatska i cigarete

Na relaciji Makedonija – Srbija i logično je što je rešenje pronađeno unutar sistema CEFTE, kao što se od pre tri sedmice u istom okviru ne može tragati za izlazom iz krize trgovinskih hrvatsko-srpskih odnosa.

Ta kriza je usledila nakon zahteva Hrvatske, nove članice Evropske unije, da joj se omogući izvoz cigarteta u Srbiju po povoljnijem trgovinskom režimu, odnosno, kao da nije postala članica EU. Jelica Putniković navodi da bi pristanak na ovaj uslov značio da Srbija prihvata uslove, dok se sama pri izvozu svojih proizvoda suočava sa raznim administrativnim ograničenjima:

„Pri tome se mora primetiti da je kod cigareta malo čudno to što su vlasnici fabrika cigareta u Srbiji zapadne kompanije, a da ni jedna nije insistirala da se to ne uradi“.

Reakciju tih kompanija bi zaista trebalo očekivati, jer bi se u slučaju izlaženja u susret hrvatskom zahtevu, one bile koje bi bile direktno pogođene konkurencijom koja uživa privilegovaniji tretman. Ipak, od tri ovdašnja proizvođača oglasio se samo „Japan Tobacco International“. U izjavi koju nam je uputio putem mejla direktor korporativnih poslova i komunikacija Goran Pekez navodi:

„Ovlašćenje Vlade Srbije je da definiše politiku spoljne trgovine države imajući u vidu moguće posledice koje donete odluke mogu imati na domaću proizvodnju. Ukoliko se dese bilo kakve promene u spoljno-trgovinskom režimu, Japan Tobacco International će proceniti efekat koji bi te promene imale na poslovanje kompanije u Srbiji."

U jedinom hrvatskom proizvođaču „Tvornica duhana Rovinj“, kompaniji koja je zbog povećanja carine posle ulaska u Evropsku uniju opterećena sa oko deset miliona evra, radije bi ćutali. Predstavnik te kompanije Predrag Grubić, izjavio je za naš program, da će u rešavanju novonastalih relacija između Hrvatske i Srbije oni biti po strani:

„Pregovaračka strana u pregovorima sa Republikom Srbijom je Evropska unija, odnosno Evropska komisija, a ne Republika Hrvatska. U tom smislu nemamo komentara na vaš upit“.

Ko se setio šećera

I zaista, ovo i jeste problem Brisela, jer ako se Hrvatskoj kao članici Evropske unije dopusti da izvozi cigarete u Srbiju pod posebnim uslovima, zašto ne bi i bilo kojoj drugoj od još 28 članica Unije? Odgovor su, već, prošle sedmice u Beogradu potražili komesar za proširenje Štefan File i premijer Srbije Ivica Dačić. File je kazao kako veruje da će ovaj problem biti rešen u korist kako Hrvatske, tako i Srbije. Dačić je, pak, celu stvar podveo pod tekuće pregovore Beograda i Brisela, a da bi u suprotnom ceo proces bio ništa drugo nego ispunjavanje onoga „što Štefan napiše“.

Kad je o cigaretama reč Dačić je problem prošio: „Polako sada ulazimo na neke druge teme. Šta je interes Hrvatske? Šta je interes Srbije? Naš interes je u tom konkretnom slučaju bio da se borimo za što veću kvotu za izvoz našeg šećera“.

Šećer, kao novi akter spora. U trenutnoj fazi, osnovano je pitati - treba li poverovati u Dačićevu konstataciju od prošle sedmice, po kojoj bi ako Brisel dopusti da se kvota izvoz šećera u Evropsku uniju iz Srbije poveća za 45 000 tona (trenutno iznosi 180.000), onda bi Srbija mogla popustiti po pitanju cigareta. Ili se treba držati tvrđeg stava koji je vicepremijer Rasim Ljajić zauzeo na sastanku sa ministrom za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine Mirkom Šarovićem.

Njih dvojica su se usaglasili da je za Sarajevo i Beograd, „neprihvatljiv predlog EU o prilagodjavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzzivanju Evropskoj uniji, zbog izlaska Hrvatske iz CEFTA i ulaska u EU“. Znači li to da je dogovor nemoguć?

Rešenje ove komplikovane šeme trgovinskih odnosa, lako bi moglo biti, na štetu nekog ili nekoliko faktora u izloženoj konstrukciji. Jelica Putniković, procenjuje kako je teško poverovati da će Srbiji da se izađe u susret.

„Pitanje je zapravo da li se Srbija setila šećera ili se Miodrag Kostić, koji je vlasnik šećerana, setio da bi on sada mogao za to da urgira“.

Srbija je, inače, zaključuje naša sagovornica, poznata kao država sa viškovima šećera.