"To može samo da se doživi, to ne može da se opiše. To je katastrofa. Možete da zamislite kako je kad nemate vodu na 40 stepeni i više".
Ovako Srećko Čolić iz sela Žabare kod Topole u centralnoj Srbiji započinje priču o nedostatku vode tokom toplotnog talasa.
Kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), slavine u njegovom domaćinstvu suve su već sedam dana, dok je u Srbiji zbog ekstremno visokih temperatura na snazi crveni meteoalarm.
Velike vrućine i dugotrajna suša prouzrokovale su brojne probleme u vodosnabdevanju u gradovima širom države.
Presušile su mnoge manje reke, potoci i bunari, a u nekim mestima uvedene su višečasovne restrikcije vode.
Bez vode su prethodnih dana bili pojedini delovi Vranja, Bujanovca, Leskovca i Niša na jugu, kao i mnoga manja mesta u Vojvodini na severu.
Restrikcije su uvedene u Topoli, Aranđelovcu, Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Kniću i Batočini u centralnoj Srbiji.
Aktivistkinja nevladine inicijative "Pravo na vodu" Žaklina Živković ističe da su klimatske promene jedan od ključnih uzroka nedostatka vode.
"Sve ćemo više imati duge periode velikih suša i kratke periode velikih kiša, a oba utiču na vodosnabdevanje. Situacija će biti samo gora, a institucije ne prepoznaju ovaj problem", kaže Živković.
Višečasovno čekanje u redu za vodu
U Opštini Topola sedam sela sa oko 400 domaćinstava već desetak dana ima problema sa snabdevanjem vodom. Žabare su jedno od najugroženijih sela.
Meštani se vodom snabdevaju sa jedne privatne bušotine, ali se pred njom stvaraju duge kolone u kojima treba čekati i po nekoliko sati.
Srećko Čolić kaže da do pre nekoliko dana nije mogao da zamisli koliko je teško živeti bez vode. Dodaje da mu je prva briga kako da napoji stoku.
"Domaćinstva koja poput mene imaju stoku, a ja imam 15 grla, nešto svinja i živine, troše dnevno oko 5.000 litara vode samo za to. To vam je pet cisterni po 1.000 litara, znači morate da idete i ujutru i uveče za vodu", kaže Čolić.
Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović za RSE kaže da će, ako ovakve vremenske neprilike potraju, opština uvesti vanrednu situaciju, kako bi obezbedili dovoljne količine vode za ljude i životinje u svim selima.
"Pre toga ćemo pokušati da iz večeri u veče uključujemo po jedno selo u krug, kako bismo im obezbedili da bar malo dopune svoje rezervoare zdravom pijaćom vodom", kaže Jovanović.
On objašnjava da su u toj opštini već presušile sve manje reke i potoci.
"Topola se većim delom vodom snabdeva sa vodosistema 'Jarmenovačka reka' udaljenog 15 kilometara od Topole, ali je taj sistem skoro u potpunosti presušio. Tako da mi u ovom trenutku dolaznu vodu ka Topoli nemamo i jedino možemo da se oslonimo na dubinske bušotine, u kojima imamo rezervi za još 60 dana", objašnjava Jovanović.
'Ko nema para, nema ni vode'
Pojedini meštani u naselju Tavankut, na 15 kilometara od Subotice na severu Srbije, ostali su bez vode za piće.
U ovom selu ne postoji vodovodna mreža, pa se građani vodom snabdevaju iz svojih bunara. Međutim, oni usled velikih vrućina i povećane potrošnje neretko presuše.
Za RSE iz Gradske uprave Subotica kažu da je gotova projektno tehnička dokumentacija za izgradnju vodovodne mreže u naselju Tavankut sa okolinom i da je u planu da projekat bude u potpunosti spreman do kraja godine.
Kako dodaju, ukoliko sve ide po planu, vodovodna mreža bi do sledećeg leta mogla biti završena.
Dok se ona ne izgradi, kada ostanu bez vode, meštani u ovom selu ili pozajmljuju vodu od komšija ili podižu kredite za kupovinu boljih bunarskih pumpi.
Mira iz Tavankuta objašnjava za RSE da su oni koji imaju novca iskopali bunare, kako bi crpeli vodu i sa 100 metara dubine.
"Mi koji nemamo para, nemamo ni vode. Komšija mi daje vodu, sipa u bunar i po koju kap imam i za piće. Svi imamo bunare na pumpe. Ne možemo više izdržati, 40 stepeni je, ne smem da izađem u dvorište, jer ću pasti u nesvest", kaže Mira u razgovoru za RSE.
Jasmin Iršević iz Tavankuta kaže da su neki meštani prinuđeni da podižu kredite kako bi imali vode.
"Ali nemaju svi 3.000 evra da izdvoje da bi imali vode, pa se ljudi snalaze", ističe.
I sam je, kako navodi, prethodne dve godine ostao bez vode na dva placa, kada su presušili bunari.
"Kada dođe leto svuda je suša, pa tako i nivo vode opadne. Problem je što naše pumpe vuku vodu do nekih sedam metara. Mnogi nemaju novac da izbuše bunar da može potopna pumpa da uđe. Kod mojih roditelja smo prošle nedelje morali da kupimo novu pumpu koja je oko 250 evra i vuče do devet metara vodu", objašnjava Iršević.
I član Saveta Mesne zajednice Tavankut Tome Vojnić Mijatov ističe da je zbog nedostatka vodovodne mreže neophodno crpeti vodu iz većih dubina.
"Ali bunari koji su dubine do 40-50 metara su bogati gvožđem, voda je prljavija, pa nisu baš dobri za potrošnju. I u takvim bunarima se dešava da nestaje vode i količine su vrlo ograničene", navodi on.
Deo Gornjeg Milanovca takođe bez vode
Meštanka Gornjeg Milanovca u centralnoj Srbiji Jelena Novaković za RSE navodi da problem nedostatka vode u pojedinim delovima ovog grada eskalira svakog leta.
"Ne možete da skuvate ručak. Ako nekada uspemo u tome, pa svi ručamo, čeka vas brdo posuđa koje treba prati kada dođe voda. Ne možete po ovoj vrućini da se okupate. Vodu grejemo u plastičnim flašama. Mašine za pranje rublja ne mogu da rade, pa smo primorani da veš nosimo i peremo u mašinama kod rođaka i prijatelja", kaže Novaković.
Gornji Milanovac jedan je od pet gradova u Srbiji koji se snabdeva vodom sa reke Rzav. Istu vodu koriste Čačak, Požega, Lučani i Arilje.
Neke od tih opština najavile su mogućnost uvođenja restrikcija kako bi sačuvale svoje rezervoare od potpunog pražnjenja.
Međutim Zoran Barać, direktor Javnog preduzeća Regionalni sistem vodosnabdevanja Rzav, odbacuje mogućnost ograničavanja isporuka vode gradskim i opštinskim rezervoarima.
On za RSE kaže da je trenutni protok na mestu odakle se crpi voda 1.800 litara u sekundi, što je po njegovom mišljenju "još uvek veoma dobro".
"Kada protok padne ispod 1.400 litara, tada ćemo morati da umanjujemo isporuke našim korisnicima. Za sada nema nikakvih umanjenja, radimo punim kapacitetom", kaže Barać.
U Beogradu kvar u fabrici vode i apel za racionalnije korišćenje
U fabrici vode "Makiš" je 16. jula došlo do kvara na elektroinstalacijama, što je izazvalo nestanak električne energije i kompletnu obustavu proizvodnje vode na najvećem proizvodnom pogonu u glavnom gradu Srbije.
Kvar je par sati kasnije uklonjen, a iz Beogradskog vodovoda su saopštili da najveći deo potrošača nije osetio poremećaj u snabdevanju vodom.
Gradski vodovod danima apeluje na građane da "namenski i racionalno" koriste vodu za piće.
Kako su naglasili, vode ima dovoljno za celu teritoriju Beograda, ali zbog velike potrošnje nailaze na izazove u distribuciji vode u Opštini Barajevo.
"Prosečna dnevna potrošnja južnog pravca u većem delu godine ne prelazi 200 litara po stanovniku na dan, a sada beležimo potrošnju koja prelazi 700 litara po stanovniku na dan. Nijedan sistem nije projektovan ni dimenzionisan da omogući distribuciju vode u takvim uslovima", saopštili su iz vodovoda 15. jula.
'Neophodno više investirati u upravljanje vodama'
Aktivistkinja nevladine inicijative "Pravo na vodu" Žaklina Živković problem vodosnabdevanja opisuje kao "masovan".
"Mi smo prethodne godine prikupili podatke da se ti slučajevi restrikcije vode u letnjim mesecima mere u desetinama. Prošle godine je to bilo oko 23 lokalne samouprave", kaže Živković.
Ističe da je neophodno više investirati u upravljanje vodama, a da je prvi korak zapošljavanje stručnih ljudi u preduzećima koja se bave vodosnabdevanjem.
"Mi imamo manjka ljudi koji se bave ovom temom. Druga stvar je ulaganje u infrastrukturu. Mi sada krivimo građane zato što oni navodno zalivaju bašte masovno, a imamo ogromne gubitke na vodovodnim sistemima", dodaje Živković.
Podseća da u su u pojedinim gradovima i opštinama gubici na vodovodnoj mreži idu i do 50 odsto.
"U Beogradu peremo ulice pijaćom vodom, ne skupljamo tehničku vodu. Ne instruišemo ljude i ne pomažemo im da po svojim domaćinstvima skupljaju kišnicu, pa da onda tu vodu koriste za zalivanje", naglašava Živković.
Ona kao još jedan problem navodi nedostatak zelenila u gradovima, posebno u Beogradu, jer se sečom drveća onemogućava zadržavanje vode u tlu.
Po izveštaju o zdravlju i klimatskim promenama za 2022. britanskog medicinskog časopisa Lanset (The Lancet), period ekstremnih vrućina u Srbiji, u odnosu na vreme od 1961. do 1990, produžen je za 20, pa i do 30 dana u nekim delovima zemlje.
