Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula završio je 26. februara svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji, tokom koje se sastao sa jednim delom vlasti i opozicije.
Neki su, međutim, odbili da se sa njim sastanu.
Na kraju svoje posete Tonino Picula je rekao da program "nije realizovan u punom opsegu kako je zamišljen".
"Ali mislim da je bilo dovoljno razgovora tokom tri dana da kompletiram sliku o Srbiji danas", naveo je on.
Picula je došao u Beograd nakon što je 20. februara u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta predstavljen nacrt njegovog izveštaja o Srbiji, kada je ocenio da je Srbija postigla "ograničen ili nikakav opšti napredak" u ispunjavanju standarda za članstvo u EU.
Nacrt izveštaja naišao je na kritike vlasti u Srbiji.
Oni su reagovali oštro i na posetu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule, ignorišući sastanke na najvišem nivou i otvoreno osporavajući njegove stavove.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta ocenjuje da ovakva reakcija dolazi iz nemoći vlasti da kontroliše evropske izveštaje o Srbiji, jer je prvi put posle deset godina izvestilac iz političke grupacije koja nije saveznik Srpskoj naprednoj stranci (SNS).
Po njegovim rečima, vlast se trudi da diskredituje Piculu, jer ne može da spreči negativan izveštaj koji je, s obzirom na stanje u zemlji, neizbežan.
Ko je odbio sastanak?
Predsednik Srbije Aleksadar Vučić rekao je 24. februara da se neće sastati sa Piculom, jer on "ne govori istinu" i nazvao ga "lažovom".
On je za TV Hepi rekao da Picula "može da gleda Predsedništvo samo na razglednici".
"Može 150 onih rezolucija protiv mene da napiše. Ja sam srećan što će lepu razglednicu da dobije sa slikom Predsedništva. I to mu je jedini način da vidi kako Predsedništvo izgleda. Može i u Briselu, Berlinu, Zagrebu i upravi vodovoda da se žali", rekao je Vučić.
Vučić je u istom gostovanju rekao da su studenti koji blokiraju fakultete u Srbiji odbili sastanak sa Piculom.
Ovo je izvestilac Evropskog parlamenta demantovao poslednjeg dana svoje posete.
"Vrlo rado demantujem dezinformacije. Nisam nikad ni zatražio zapravo susret sa studentima, koliko znam ni Delegacija EU u Beogradu koja je organizovala program mog boravka nije to tražila. Ostajem otvoren i za takvu mogućnost, ali ovog puta takve prilike nije bilo", rekao je Picula novinarima u Beogradu.
Komentarišući Vučićeve izjave, on je za hrvatsku novinsku agenciju Hina rekao da je "arogancija uvek oblik nesigurnosti", prenela je Beta.
"Što je arogancija izraženija, to je nesigurniji onaj ko je koristi. Predsednik Srbije ima mnogo razloga da se oseća nesigurno, stoga me njegova ocena ne iznenađuje, s obzirom na situaciju u zemlji, a Srbija je trenutno, moram to da istaknem, visoko polarizovana zemlja i prolazi kroz ozbiljne političke krize", istakao je Picula.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je 27. februara, kao reakciju na ovu Piculinu izjavu, na svom Iks (X) profilu napisala da je on "duboko nesiguran čovek".
"Svi zajedno treba više računa da povedemo o njegovim tananim osećanjima. Iz poštovanja prema Evropskom parlamentu, imaću to na umu. Sledeći put kad dođe u posetu, ponudićemo mu topao zagrljaj i čašu mleka", napisala je ona.
Sastanak sa Piculom je, pored predsednika države, odbio i šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" u Skupštini Srbije Milenko Jovanov.
On je 24. februara izjavio da on neće prisustvovati sastanku sa Piculom, jer ima "važan događaj".
"Moram da posložim čarape po bojama", rekao je Jovanov na konferenciji za novinare u holu Skupštine Srbije.
Iz Predsedništva Srbije i Srpske napredne stranke nisu stigli odgovori na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o odbijanju sastanka sa Toninom Piculom.
Brnabić: Izveštaj Picule pun dezinformacija
Sa izvestiocem Evropskog parlamenta se 25. februara sastala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
Ona je rekla da "nije bila najradosnija što ima sastanak sa njim" i dodala da ne bi volela, ali da kao predsednica parlamenta mora da razgovara sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju.
Nakon njihovog sastanka je u kratkom saopštenju navedeno da su razgovarali o nacrtu Rezolucije Evropskog parlamenta izveštaja Evropske komisije o Srbiji.
Dan kasnije, Brnabić je za TV Pink izjavila da je Piculi prenela da njegov Nacrt izveštaja o Srbiji "ne sadrži ni jednu činjenicu" i da je "pun dezinformacija".
Nacrt izveštaja koji je Picula predstavio u Evropskom parlamentu odražava izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali je i prvi dokument koji obuhvata aktuelna dešavanja u zemlji i proteste koji su usledili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 osoba.
Picula je prilikom predstavljanja izveštaja ocenio da, bez obzira na otvaranja 22 poglavlja i privremenog zatvaranja dva poglavlja u pristupnim pregovorima, Srbija zaostaje u pristupnom procesu u poslednjih par godina.
Iz Skupštine Srbije nisu odgovorili na upit RSE o sastanku sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju.
O Nacrtu izveštaja o Srbiji sa Piculom su 25. februara razgovarali i predstavnici poslaničkih grupa Skupštine koje čine vladajuću koaliciju.
Oni su izneli zamerke na Nacrt teksta i rekli da se nadaju da će izveštaj biti uravnotežen kada se bude našao pred poslanicima Evropskog parlamenta, što je planirano za maj mesec.
Sa Piculom su se istog dana sastali i predstavnici opozicionih poslaničkih grupa Skupštine, koji su poručili da je prelazna Vlada jedini put do dijaloga u Srbiji.
Međak: Besni su jer ne mogu da kontrolišu izveštaje
Vladimir Međak iz organizacije Evropski pokret u razgovoru za RSE kaže da do ovakvog tretmana dolazi jer izvestilac za Srbiju prvi put posle deset godina nije iz Evropske narodne partije, koja je sestrinska partija SNS-u.
"I po prvi put posle deset godina oni ne mogu u potpunosti da kontrolišu izveštaje i narative izvestioca, i zato su prilično besni", kaže on.
Međak napominje i da Picula dolazi iz Hrvatske, te da razume šta se dešava u Srbiji i bez prevodioca.
"On zna kontekst i samim tim su sve stvari koje naša vlast radi mnogo očiglednije i jasnije. I to je onaj deo gde oni prelaze u napad kako bi ga diskreditovali, jer kada jednom dobiju negativan izveštaj – koji ne mogu da ne dobiju, pošto je situacija vrlo negativna – onda imaju pripremljeni teren", kaže Međak.
Picula je krajem prošle godine imenovan za stalnog izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu.
Imenovanje Picule odmah je naišlo na oštre reakcije beogradskih zvaničnika.
Picula: Srbija treba 'ozbiljno' da pokaže da je orijentisana ka EU
Tonino Picula je prvog dana svoje posete poručio da Srbija treba "ozbiljno da pokaže da je strateški orijentisana ka Evropskoj uniji".
On se tada sastao s ministarkom za evropske integracije Tanjom Miščević, s kojom je razgovarao o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, posebno o reformama koje Beograd sprovodi kako bi napredovao u tom procesu, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Picula je rekao da Srbija treba "ozbiljno da pokaže da je strateški orijentisana ka EU" i da "objektivno i nedvosmisleno" komunicira o EU, navodi se u saopštenju.
Picula je, takođe, osudio nepotkrepljene optužbe protiv EU i njenih država članica u kojima se tvrdi da su one uključene u organizovanje aktuelnih protesta predvođenih studentima.
Ministarstvo za evropske integracije nije odgovorilo na upit RSE o sastanku sa Piculom.
Izvestilac Evropskog parlamenta je nakon svoje posete Srbiji izjavio je za hrvatsku novinsku agenciju Hina da se postavlja pitanje da li Srbija "zaista ima evropsku orijentaciju", prenela je Beta.
"Postavljam ovo pitanje jer ima mnogo činjenica da EU ovde ne uživa posebnu popularnost. Ali da budem potpuno iskren, ovo je pitanje i za EU, iako je činjenica da se u evropskim institucijama podižu mnoge obrve kada postaje očigledna bliskost Srbije sa režimom rivala Vladimira Putina, kao i prisustvo Kine", rekao je Picula.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta smatra da Srbija nije okrenuta ka Evropskoj uniji.
"Srbija se mnogo više okreće ka Moskvi, ka Vašingtonu, odnosno politici koju (američki predsednik Donald) Tramp sprovodi i koja ima svoje uporište i veze sa Nemačkim AfD-om, sa Austrijskom Slobodarskom partijom i sa (premijer Mađarske Viktor) Orbanovim Fidesom – to je partijsko i vrednosno okruženje našeg rukovodstva", kaže Međak.
On je dodao da Srbija zapravo "ne zna na koju stranu ide".
"To je naša spoljna politika. Mi smo čas jedno, čas drugo, čas treće. Šta god vam treba mi ćemo da budemo, e to je problem", smatra Međak.
Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo u EU.
Međutim, nije se pridružila sankcijama Evropske unije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu, započete 24. februara 2022.
Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali je nastavila da održava kontakte sa Rusijom.
Beograd računa na Moskvu u podršci protivljenju nezavisnosti Kosova u međunarodnim organizacijama.
