Surovo gušenje prodemokratskih protesta na pekingškom Trgu Tjenanmen pre 30 godina postavilo je Kinu na put ka današnjoj nemilosrdnoj represiji koja je pojačana tehnološkim napretkom zemlje, pišu svetski mediji na godišnjicu događaja koji vlasti u Pekingu pokušavaju da izbrišu iz sećanja.
Gašenje demokratskog sna
Kineski demokratski san je ugašen kad je noć pala 3. juna 1989. godine, što je bio jedan od ključnih trenutaka u skorašnjoj istoriji u svetu, koji je Kinu usmerio ka brutalnom suzbijanju demokratskih težnji, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Sredinom aprila 1989. hiljade studenata su se okupile u centru Pekinga da odaju počast preminulom proreformskom zvaničniku Komunističke partije koji je zagovarao liberalizaciju, ali se u narednim nedeljama njihovo bdenje pretvorilo u protest sa zahtevom za većim političkim slobodama, podseća američki list.
Studenti su nedaleko od džinovskog portreta Mao Cedunga podigli statuu od pene i papira "Boginja demokratije". Na vrhuncu su protesti privukli više od milion ljudi, ali i gnev vrhuške Komunističke partije koja je strahovala da njena vlast popušta, posle čega su na trg ušli tenkovi a bezbednosne snage pucale na demonstrante. Do kraja 4. juna protest je razbijen, trg očišćen a statua uništena, ukazuje Vašington post i ističe da niko ne zna koliko je ljudi ubijeno, ali da procene idu od stotina do hiljada.
Od događaja na Tjenanmenu, svet je video gore državno nasilje i ogoljeniju krvavu represiju, ali ono što se desilo pre 30 godina u Pekingu, ističe list, ostaje jedna od prekretnica svetske istorije, trenutak kada je politička sudbina najmnogoljudnije zemlje krenula u surovom i brutalnom smeru.
Sadašnji kineski lider, predsednik Si Đinpin, razbio je svaku iluziju da će vladajuća partije uvesti demokratske promene. Već ionako mali prostor za kineskog civilno društvo je zgnječen, aktivisti i radoznali novinari se pritvaraju, nestaju ili ućutkuju na druge načine, dok, kako ocenjuje Vašington post, nova kineska digitalna moć znači da je državna represija naprednija i čvršća nego ikada, s veštačkom inteligencijom, tehnologijama prepoznavanja lica i dronovima iskorišćenim za 21-vekovnu orvelovsku kontrolu.
Napredak i represija
Trideset godina od protesta na Trgu Tjenanmen, kineska privreda je druga po veličini u svetu, ali je politička represija u zemlji snažnija neko ikad, piše agencija Asošiejtid pres (The Associated Press) i ukazuje na ocene da je suzbijanje protesta na Tjenanmenu postavilo vladajuću Komunističku partiju na sadašnji kurs nemilosrdne represije.
Dok je kineska privreda našla mesto širom sveta, politički je Kina postala represivnija, ocenjuje AP i ukazuje da su ograničenja slobode govora s pisanih medija proširena na društvene medije i da najmanji čin protivljenje može izazvati skoro trenutni odgovor vlasti, pri čemu ogromni bezbednosni aparat radi nekažnjivo, s emitovanjem prisilnih priznanja na državnoj televiziji i zatvorskim kaznama za manje prekršaje.
Stotine hiljada muslimana su u logorima za prevaspitavanje bez optužbi, studentski aktivisti se suočavaju s nemilosrdnim kinjenjem i lideri među disidentima su zatvoreni ili su prosto nestali, navodi američka agencija, dodajući da je sadašnja Kina daleko od idealističkih nada studentskih demonstranata i da nivo kontrole nadilazi zamislivo, čak i posle krvavog obračuna u noći između 3. i 4. juna 1989.
Kritičari, kako ističe AP, ocenjuju da je suzbijanje protesta na Tjenanmenu postavilo vladajuću Komunističku partiju na sadašnji kurs nemilosrdne represije, kolektivnih pritvaranja i česte upotrebe nasilja nad protivnicima u ime "održanja stabilnosti".
Dok kineski zvaničnici redovno na pitanja o represiji ukazuju na privredni napredak, predsednik Si, koji se smatra jednim od najmoćnijih kineskih lidera, iskoristio je promene ustava i uklonio ograničenja predsedničkog mandata što mu omogućava da doživotno bude predsednik, piše AP i dodaje, da i pored raširene unutarpartijske borbe za vlasti, Sijeva antikorupcijska kampanja i pretnje velikim kaznama drže njegove protivnike pod kontrolom.
Istina o Tjenanmenu se ne može izbrisati
I posle 30 godina od masakra na trgu Tjenanmen kineska Komunistička partija je opsednuta brisanjem istorije, ocenjuje u uredničkom komentaru Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je u određenoj meri uspela, pošto malo Kineza odraslih tokom privrednog buma zna šta se desilo 4. juna 1989. ili prihvata zvaničnu liniju da je suzbijanje "kontrarevolucionara" bilo potrebno za privredno čudo.
Zašto kineska Komunistička partije oseća potrebu da potisne znanje o Tjenanmenu nije teško razumeti, ukazuje Njujork tajms, jer bi dopuštanje otvorene rasprave o onome što se dogodilo postavilo ozbiljna pitanja o rasuđivanju navodno nepogrešive partije, kao i da li je ekonomski bum možda odložen zbog masakra ili da li bi Kina bila naprednija danas kao što su to Hong Kong ili Tajvan da je prihvatila demokratske reforme.
Stepen u kojem je država spremna da prizna svoje istorijske grehe odražava stepen u kojem je prihvatila slobodu, ističe Njujork tajms, ali, s druge strane, autoritarni režimi veruju u Orvelov diktum "ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost".
Demokratska Zapadna Nemačka je, na primer, uložila ozbiljne napore da se suoči s nacističkom prošlošću, dok je, kako dodaje list, Sovjetski Savez prepravljao svoju istoriju da zadrži kontrolu nad narodom i Kina sada na sličan način nastoji da cenzurom ili silom manipuliše nacionalnim narativima i sećanjima.
Mnogi koji su bili na Tjenanmenu i koji znaju šta se desilo kada je kineska vojska razbila demokratske proteste, ne mogu to zaboraviti, niti mogu prihvatiti da treba zaboraviti, ističe američki list, dodajući da njih prate agonije kao i mnoge na koje su ožiljke ostavili veliki zločini, poput preživelih u Holokaustu, rođaka "nestalih" u Argentini ili onih koji nose sećanja na sovjetske gulage, genocid nad Jermenima u otomanskoj Turskoj, strahote Crvenih Kmera u Kambodži...
Kineska verzija
U retkom spominjanju Tjenanmena, državni kineski dnevnik Global tajms (The Global Times) je uredničkom komentaru branio postupke vlasti pre 30 godina kao "imunizaciju" Kine od nemira, piše agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Nacionalistički tabloid, povezan s glasnikom Komunističke partije Narodnim dnevnikom (Ženim žibao), navodom da je "incident" na Tjenanmenu delovao kao "vakcina na kinesko društvo" ponovio je izjavu kineskog ministra odbrane Veja Fenghea koji je krvavu akciju branio kao "ispravnu politiku". Kineski zvaničnici i mediji retko spominju tabu temu Tjenanmena, piše AFP, ukazujući da su vlasti pritvarale aktiviste i pojačale cenzuru na internetu uoči godišnjice.
Partijska "kontrola incidenta" 1989. je "vododelnica" koja je obeležila razliku između kineskog brzog privrednog napretka i sudbine drugih komunističkih zemalja koje su se raspale, kao što su bivši Sovjetski Savez ili Jugoslavija, prenosi AFP pisanje kineskog tabloida, dodajući da se u komentaru, koji se pojavio jedino u štampanom engleskom izdanju, takođe zamera disidentima, zapadnim političarima i medijima, uz tvrdnju da njihove kritike tog događaja na Tjenanmenu "nemaju realan uticaj" na kinesko društvo.
Global tajms, kako prenosi AFP, ocenjuje da u Kini s njenim velikim bogatstvom "nema političkih uslova" za ponavljanje "nereda" od pre tri decenije, jer je "kinesko društvo, uključujući njegovu političku elitu, sada mnogo zrelije nego 1989".
Strepnja u Hong Kongu 30 godina kasnije
Svakog 4. juna desetine hiljada ljudi okuplja se u parku u Hong Kongu da upale sveće za ubijene na Tjenanmenu i da osude kinesku Komunističku partiju, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ali i dodaje da se mnogi u tom gradu, jedinom mestu na kineskoj teritoriji gde se tolerišu masovne demonstracije, na 30. godišnjicu Tjenanmena pitaju koliko će to još trajati.
Dogovorom o predaji Hong Konga Kini, bivšoj britanskoj koloniji je zajamčen status kvo do 2047, ali s rastom političkog i ekonomskog uticaja Kine nad gradom su povećani strahovi o podrivanju sloboda, piše američki list i ukazuje na zabrinutost da će predloženi zakoni zajedno sa sve snažnijim merama protiv opozicionih glasova suzbiti slobodu izražavanja kojom se grad ponosi.
Jedna od briga, kako navodi Volstrit džurnal, jeste predloženi zakon o ekstradiciji koji će verovatno biti usvojen u narednim nedeljama, uprkos rasprostranjenom protivljenju. Zakon će omogućiti prebacivanje osumnjičenih u jurisdikcije s kojima Hong Kong nema dogovor, uključujući Kinu.
Takođe je predložena kriminalizacija nepoštovanja kineske himne, dok je vlada obećala da će jednog dana uvesti sporni zakon o nacionalnoj bezbednost kojim bi buntovne izjave i postupci protiv Pekinga bile okarakterisane kao zločin.