Malo je i pet minuta gromoglasne tišine za slobodu medija, stoji u pozivu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost”.
“Meni se čini da danas u Srbiji postoje samo oaze slobodnih novinara, da je ponovo kao nekada davno novinarstvo spalo na individualni fanatizam profesionalaca, jako retkih. Toga bi mogli da se setimo danas”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN i članica izvršnog odbora NUNS-a Vesna Mališić.
Isključivanjem tona i zamračivanjem ekrana u 5 do 12 pojedini mediji u Srbiji pridružili su se međunarodnoj simboličnoj akciji "Pet minuta gromoglasne tišine" kako bi ukazali na loš položaj novinara u zemlji. U akciji su uglavnom učestvovali informativni portali, ali i javni servis Radio-televizije Srbije.
U nedavnom izveštaju organizacije “Reporteri bez granica” ocenjeno je da je Srbija u 2017. pala za 10 mesta na listi medijskih sloboda, što je uz Maltu, Češku i Slovačku, najveći pad u Evropi, a samim tim i na celokupnoj listi. Vesni Mališić se čini „da smo mnogo više pali“.
„Mediji su danas na milion načina u lošem položaju. O prekarnosti medijskih radnika najbolje je možda govorio Srećko Mihajlović u svojoj knjizi ('Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život', koja sadrži rezultate empirijskog istraživanja obavljenog 2015. godine na uzorku od 1.110 zaposlenih i nezaposlenih novinara i 619 zaposlenih i nezaposlenih fizičkih radnika) u kojoj se govori o tome da bi svaki peti novinar danas u Srbiji pristao na bilo kakav posao i poslušao bi svakog urednika i svakog vlasnika bilo šta samo da zadrži posao. Dakle, kad izgubite ono što je najvažnije, a to je da novinar radi za ideale istine, onda se mi nalazimo, zaista u lošoj situaciji“, ocenjuje Mališić.
- Mogerini: Napadi na medije su napadi na slobodu i demokratiju
- Ades-Mevel: Srbija bi mogla postati medijska 'crna rupa'
Udruženje novinara Srbije navelo je u proglasu da će prošlu godinu novinari pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja. UNS je ispostavio sedam zahteva, od kojih je prvi da Vlada uspostavi istinski dijalog sa medijskom zajednicom, kako bi bio nastavljen rad na izradi Medijske strategije.
NUNS i “Nezavisnost” podsećaju da je Srbija već dugo bez medijske strategije kojom bi se trasirao razvoj medija i stvorili uslovi za neometan rad redakcija i novinara a da je vlast sebi dozvolila da se utvrđivanje strateških pravaca razvoja u medijskoj oblasti odvija bez učešća najznačajnijih novinarskih i medijskih udruženja, pa je potom i tako pripremljen dokument povukla bez ozbiljnog obrazloženja.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Srbije Aleksandar Gajović izjavio je da je Vlada Srbije preporučila da se do 10. maja ne govori o nacrtu medijske strategije.
On je naveo da ne zna šta je obrazloženje preporuke, ali da se kao "vojnik Vlade" toga pridržava.
Državni vrh je odlučio u aprilu da zaustavi izradu medijske strategije u kojoj ne učestvuju medijski poslenici i da ponovnu realizaciju započne nova radna grupa u kojoj će biti i medijska udruženja i asocijacije i OEBS.
Prethodno je nekoliko novinarskih i medijskih udruženja ocenilo da je nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, "nelegitiman dokument, izradjen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva".
“Sama činjenica da je prethodna Strategija u jednoj oblasti, u kojoj postoji tako dramatičan problem, prestala da važi 2016. godine a da do danas država ne može da sastavi ni radnu grupu koja će pisati novu, govori o teškoćama koje u svakom pokušaju da se taj posao (medijska politika) kontinuirano radi, je ovde sapleten”, kaže za RSE Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
“Osnovni problem sa medijima je nespremnost vlasti da prihvati medije kao ključnu kritičku instituciju javnosti”, ocenjuje Milivojević.
- Bjeregard: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu
- Kako zaštiti novinarsku profesiju?
Organizacija Transparentnost Srbija (TS) je povodom Međunarodnog dana slobode medija ukazala da nedavna najava obnove rada na medijskoj strategiji predstavlja samo mali korak u nizu mera koje državni organi treba da preduzmu da bi popravili stanje u toj oblasti. Kako je navedeno u saopštenju, u praksi se pokazalo da ni najbitnija dostignuća prethodne strategije, poput konkursnog finansiranja medijskog programa, nisu donela željene efekte niti se sprovode kako je zamišljeno.
U Srbiji 3. maj nikada nije dan kada se slavi praznik slobode medija, kaže profesorka Milivojević.
Ušli smo u fazu kad više medija ne znači više slobode niti više izbora niti više kvaliteta i nad tim treba ozbiljno da se zamislimoSnježana Milivojević
“To je uvek dan kada se suočimo sa ružnom slikom o sebi u ogledalu. Dakle, ovde iz godine u godinu stižu upozorenja o tome da se medijima dešava sve loše i da smo mi ušli u fazu kad više medija ne znači više slobode niti više izbora niti više kvaliteta i nad tim treba ozbiljno da se zamislimo”, napominje Milivojević.
Vlast ne razume važnost medija za demokratiju, konstatuje novinarka Vesna Mališić.
“I ne razumeju da će oni jednog trenutka sići sa vlasti i da ako naprave celu medijsku zgradu tako da samo služi onima koji su na vlasti, onda će oni sutra biti žrtve tog projekta”, zaključuje Mališić.
I predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mogens Bjeregord izjavio je u januaru da je veoma zabrinut zbog stanja u medijima i napada na novinare u Srbiji, ali i da nakon prvih razgovora sa nadležnima ima razloga za optimizam da će se situacija u budućnosti popraviti.
Facebook Forum