Globalna ekonomska kriza samo je učinila još drastičnijim problem sa kojim se svet suočava već nekoliko decenija – kako isplaćivati penzije. Čak i razvijene zapadne države sve teže nalaze sredstva s obzirom da je, s jedne strane, zbog produženja životne dobi, sve više starih ljudi, a, s druge, zbog pada nataliteta, sve manje mladih.
Nedavni masovni protesti u Francuskoj zbog namere vlasti da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa sadašnjih 60 na 62 godine, kao i da isplata pune penzije počne tek sa 67 godina umesto trenutnih 65 – ukazuje na dubinu i složenost problema sa kojim se suočava manje više ceo svet.
Naime, nije u pitanju samo položaj penzionera, već i celokupni koncept ekonomije koja treba da omogući sredstva za rastuću staru populaciju.
Lik sa maskom Nikolasa Sarkozija na protestima protiv penzione reforme u Francuskoj, 22. oktobar 2010S jedne strane, zbog sve većeg budžetskog opterećenja, vlasti podižu starosnu granicu za penzionisanje. S druge, poslodavci su skloniji da zapošljavaju mlađe radnike. S treće, pak, sve je manje mladih, barem u Evropi gde natalitet opada.
Ekonomski i opštedruštveni napredak omogućava sve duži životni vek, ali i utiče da se u mladi u potrazi za karijerom sve teže odlučuju na rađanje dece.
Svi akteri u ovom vrzinom kolu imaju utemeljene argumente, ali ih je teško pomiriti.
To ilustruju oprečni stavovi jednog francuskog radnika i predsednika Nikolasa Sarkozija, uoči usvajanja zakona o penzionom sistemu u Senatu.
“Ako ove reforme budu usvojene, nećemo ih primenjivati, jer jednostavno nije moguće stvoriti uslove za rad do 62 godine, naročito u našoj branši, mi lučki radnici ovde u zalivu Fosume, Mi smo generacija radnika koja je videla svoje kolege koji su u prošlosti umirali u tim godinama“, kaže Stefan Stamatiou, šef sindikata u zalivu Fosume.
Istovremeno, francuski predsednik Nikolas Sarkozi izjavio je da će Vlada nastaviti reforme.
"Ove reforme su predugo odlagane i to više nije moguće. Zašto? Jer prinadležnosti današnjih i sutrašnjih penzionera treba da se isplate. Ima 15 miliona penzionera u Francuskoj, od toga se primanja 1.5 miliona penzionera isplaćuju kroz bankarske zajmove. Takva situacija ne može da traje unedogled”, rekao je Sarkozi.
U zemljama u tranziciji, uključujući i države na prostoru bivše Jugoslavije, dodatni problem je što su zbog nedomaćinskog poslovanja u prošlosti u velikoj meri ispražnjeni penzioni fondovi, a teret sadašnjih često neuspešnih reformi prevaljuje se na teret penzionera.
Srbija
Srbija za penzije izdvaja iz BDP-a 13,2 odsto za oko 1. 560.000 penzionera. MMF insistira na smanjenju kako bi se umanjio i preveliki državni deficit.
Vlada namerava da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju a sindikati traže da penzija ne bude ispod 60 odsto od prosečne zarade.
Za rešenjem se tragalo nedeljama, a dogovor je, kako se čini, postignut. Više u tekstu Radovana Borovića Penzioneri dobili sindikalnu bitku sa državom.
Bosna i Hercegovina
Većina penzionera u BiH živi na ivici siromaštva. Vlasti malo toga čine da poboljšaju stanje. Započete reforme penzionog sistema su na mrtvoj tački, tako da penzionere, po svemu sudeći, ne čekaju bolji dani. Detaljnije u tekstu Aide Đugum Nužna reforma penzionog sistema.
Crna Gora
Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje predlaže crnogorska Vlada, između ostalog, predviđeno je podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina, i za žene i za muškarce.
U Vladi se pozivaju na "komparativna iskustva i evropske standarde", ali najavljene promene niko ne podržava, piše Esad Krcić u tekstu I penzioneri i sindikati protiv izmjena penzijskog zakona.
Hrvatska
U Hrvatskoj je, samo ove godine ,za pokrivanje penzija, uzeto više od 2 milijarde evra iz opštih poreskih prihoda jer su penzioni fondovi poluprazni. Broj zaposlenih u odnosu na penzionere dosegao je već kritičnu tačku - 1,27 zaposlenika na jednog penzionera. Udeo stanovništva starijeg od 65 godina je sve veći pa se većina stručnjaka slaže da bi i Hrvatska trebalo da podgine granciu za odlazak u penziju na 67 ili 68 godina.
Sindikati, građani i predstavnici udruženja penzionera veruju da se problem može i drugačije rešiti, a za prazne penzione fondove u Hrvatskoj krive korupciju i nesposobnu vlast te generalno liberalni kapitalizam pred kojim nestaje socijalna država. Više detalja u tekstu Ankice Barbir Mladinović Vlasti proizvele hiperprodukciju umirovljenika.
Kosovo
Položaj penzionera na Kosovu je poprilično težak. Sa simboličnim primanjima, kažu da ne mogu sebi da priušte ni najosnovnije potrepštine. Skupština Kosova je trebalo da do kraja ove godine izglasa zakon o penzijama, međutim, zbog institucionalne krize i pada vlade, to se odlaže.
Ekonomisti na Kosovu kažu da u vladi svih ovih godina nije postojala spremnost da se reši pitanje najstarije kategorije društva, a penzioneri gube strpljenje, navodi u tekstu Institucionalna kriza odgodila penzijsku reformu Amra Zejneli.
Nedavni masovni protesti u Francuskoj zbog namere vlasti da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa sadašnjih 60 na 62 godine, kao i da isplata pune penzije počne tek sa 67 godina umesto trenutnih 65 – ukazuje na dubinu i složenost problema sa kojim se suočava manje više ceo svet.
Naime, nije u pitanju samo položaj penzionera, već i celokupni koncept ekonomije koja treba da omogući sredstva za rastuću staru populaciju.
Ekonomski i opštedruštveni napredak omogućava sve duži životni vek, ali i utiče da se u mladi u potrazi za karijerom sve teže odlučuju na rađanje dece.
Svi akteri u ovom vrzinom kolu imaju utemeljene argumente, ali ih je teško pomiriti.
To ilustruju oprečni stavovi jednog francuskog radnika i predsednika Nikolasa Sarkozija, uoči usvajanja zakona o penzionom sistemu u Senatu.
“Ako ove reforme budu usvojene, nećemo ih primenjivati, jer jednostavno nije moguće stvoriti uslove za rad do 62 godine, naročito u našoj branši, mi lučki radnici ovde u zalivu Fosume, Mi smo generacija radnika koja je videla svoje kolege koji su u prošlosti umirali u tim godinama“, kaže Stefan Stamatiou, šef sindikata u zalivu Fosume.
Istovremeno, francuski predsednik Nikolas Sarkozi izjavio je da će Vlada nastaviti reforme.
"Ove reforme su predugo odlagane i to više nije moguće. Zašto? Jer prinadležnosti današnjih i sutrašnjih penzionera treba da se isplate. Ima 15 miliona penzionera u Francuskoj, od toga se primanja 1.5 miliona penzionera isplaćuju kroz bankarske zajmove. Takva situacija ne može da traje unedogled”, rekao je Sarkozi.
U zemljama u tranziciji, uključujući i države na prostoru bivše Jugoslavije, dodatni problem je što su zbog nedomaćinskog poslovanja u prošlosti u velikoj meri ispražnjeni penzioni fondovi, a teret sadašnjih često neuspešnih reformi prevaljuje se na teret penzionera.
Srbija
Srbija za penzije izdvaja iz BDP-a 13,2 odsto za oko 1. 560.000 penzionera. MMF insistira na smanjenju kako bi se umanjio i preveliki državni deficit.
Vlada namerava da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju a sindikati traže da penzija ne bude ispod 60 odsto od prosečne zarade.
Za rešenjem se tragalo nedeljama, a dogovor je, kako se čini, postignut. Više u tekstu Radovana Borovića Penzioneri dobili sindikalnu bitku sa državom.
Bosna i Hercegovina
Većina penzionera u BiH živi na ivici siromaštva. Vlasti malo toga čine da poboljšaju stanje. Započete reforme penzionog sistema su na mrtvoj tački, tako da penzionere, po svemu sudeći, ne čekaju bolji dani. Detaljnije u tekstu Aide Đugum Nužna reforma penzionog sistema.
Crna Gora
Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje predlaže crnogorska Vlada, između ostalog, predviđeno je podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina, i za žene i za muškarce.
U Vladi se pozivaju na "komparativna iskustva i evropske standarde", ali najavljene promene niko ne podržava, piše Esad Krcić u tekstu I penzioneri i sindikati protiv izmjena penzijskog zakona.
Hrvatska
U Hrvatskoj je, samo ove godine ,za pokrivanje penzija, uzeto više od 2 milijarde evra iz opštih poreskih prihoda jer su penzioni fondovi poluprazni. Broj zaposlenih u odnosu na penzionere dosegao je već kritičnu tačku - 1,27 zaposlenika na jednog penzionera. Udeo stanovništva starijeg od 65 godina je sve veći pa se većina stručnjaka slaže da bi i Hrvatska trebalo da podgine granciu za odlazak u penziju na 67 ili 68 godina.
Sindikati, građani i predstavnici udruženja penzionera veruju da se problem može i drugačije rešiti, a za prazne penzione fondove u Hrvatskoj krive korupciju i nesposobnu vlast te generalno liberalni kapitalizam pred kojim nestaje socijalna država. Više detalja u tekstu Ankice Barbir Mladinović Vlasti proizvele hiperprodukciju umirovljenika.
Kosovo
Položaj penzionera na Kosovu je poprilično težak. Sa simboličnim primanjima, kažu da ne mogu sebi da priušte ni najosnovnije potrepštine. Skupština Kosova je trebalo da do kraja ove godine izglasa zakon o penzijama, međutim, zbog institucionalne krize i pada vlade, to se odlaže.
Ekonomisti na Kosovu kažu da u vladi svih ovih godina nije postojala spremnost da se reši pitanje najstarije kategorije društva, a penzioneri gube strpljenje, navodi u tekstu Institucionalna kriza odgodila penzijsku reformu Amra Zejneli.
