Danas se u Srbiji kao i delu Evrope vodi sindikalna bitka između države i onih koji se primiču trećem dobu, oko toga kako obezbediti uslove za mirnu starost a istovremeno sačuvati sve veći budžetski deficit. U Srbiji vlast i MMF hoće da dižu starosnu granicu za penziju, što je na noge podiglo i udružilo pet sindikata.
Penzijski sistem je živa metrija, jer kako društvo jača ili slabi tako se ponaša i taj sistem, uverava ih potpredsednik Vlade i lider penzionerske stranke Jovan Krkobabić:
„Šezdeset i sedam godina je najčešći prosek u većini zemalja Evrope, ta gornja granica. Znači mi smo daleko ispod toga a da ne govorim o ovim beneficijama, koje su unutra u samom sistemu. Gospoda ova koja traži da se sistem povuče da se menja, traže da se garantuje da penzija bude uvek 60 odsto prosečne zarade. Znate, ako su penzije danas 63 odsto prosečne zarade, ako je najmiža penzija 32, 5 odsto od proseka. Ako vam neko ponudi manje za više a vi to ne prihvatite, je li to logično. Čega se ja to plašim? Dok ovaj sistem funkcioniše tu promena biti nemože. Kad sistem budemo menjali onda će se to menjati, normalno“, objašnjava Krkobabić model po kojem se isplaćuju penzije u Srbiji.
Konačno dogovor Vlade i sindikata je postignut uoči vikenda.Osnovni zahtev sindikata bio je da se izmenama Zakona precizira da prosečna penzija ne može da bude manja od 60 odsto prosečne plate u Srbiji. Postignuti sporazum, ipak neće biti deo zakona, ali da će Vlada i sindikati pratiti odnos plata i penzija. Planirano povećanja godina života i staža za odlazak žena u penziju odloženo je do 2013. godine
Ovakav dogovor zapravo ukazuje na složenost ekonomske ali i političke problematike, koju nosi reforma penzionog sistema. Zapravo to je maksimum koji je moguće pronaći u minimalnim okvirima, kaže profesor Zoran Stojiljković:
„I to stalno prilogođavanje je objektivni odraz dve stvari koje izazivaju sve ovo. Jer to nikome nije ugodno, znate, Politici to nije ugodno jer se radi o distributivnoj koaliciji korsinika budžeta koji čini milion i šesto hiljada ljudi. Recite mi koji je to veći socijalni birački agregat u zemlji-Nijedan. Ali to mora da radi iz dva razloga.Prvo, ovde je ekonomija u krizi, nema rasta zaposlenosti na osnovu kojeg b rasle donacije i prihodi penzionog fonda a s druge strane kao i u Evropi sugde dolazi do demografskog disbalansa, odnosno stari stanovništvo”, konstatuje prefoser Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Od ukupno 1.560.000 penzionera na jednog penzionera u Srbiji dolazi jedva 1,4 zaposlena. Nekada je dolazilo pet pa čak i deset zaposlenih. Svake godine stigne 85.000 novih penzioenera a sa ovog sveta ode njih 50.000.
„U slučaju da dođe do pada zarada u javnom sektoru mora doći i do pada u penzijama. Mora se podeliti ista sudbina, jer nema odakle. Ako dođe do ekonomskog rasta rašće i penzije onoliko koliko bude dozvoljavala ekonomska moć zemlje”, pojasnio je sindikatima Krkobabić.
Demografija ili ekonomija
Magloviti dijalog vlade i sindikata napustila je i misija Međunarodnog monetarnog fonda koja je nečekajući ishod posetu Beogradu završila bez konačnog dogovora o šestoj reviziji tekućeg kreditnog aranžmana sa Srbijom.
Da li je reforma srpskog penzionog sistema pitanje demografije ili ekonomije i ima li ta reforma alternativu. Na ovo pitanje odgovara stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik, pod čijim se nadzorom vode razgovori Vlade i sindikata.
„Ne nevidim nikakvu alternativu. Misli da je to demografsko ali i ekonomsko pitanje. Demografsko mi znamo, izvesno je da će ljudi u budućnosti živeti duže. Da bi ste rešili taj problem vi morate da ili više trošite na penzije ili da u svom sistemu imate podsticaj da ljudi duže rade i dase kasnije penzionišu. Ekonomski deo jednačine dolazi kada dizajnirate sistem koji će naterati ljude da rade duže na prijateljski način, tako da oni to žele umesto da to bude obavezno”, kaže Bogdan Lisovolik.
Srbija za penzije izdvaja iz BDP-a 13,2 odsto. Nastojaće da to smanji na 10 procenata uz nadzor MMF koji insistrira na smanjenu budžetskih troškova.
„Deficit penzionog fonda Srbiji je najveći koji sam ikada video u svetu. To je ogroman deo novca, skoro 200 milijardi dinara koji je potreban da se dodatno uplati u penzioni fond iz vaših doprinosa i opštih poreza, kako bi se održao sistem. Ako povećate doprinose destimulišete rad, jer ljudi nevole da daju doprinose, naročito ako neće dobiti te penzije.Tako da je veoma važno da imate sveobuhvatnu reformu koja unapređuje manju potrošnju i da to uradite na transparanetan način”, predlaže predstavnik MMF-a u Srbiji.
Raspon penzionerskih primanja u Srbiji kreće se od 11.000 do 102.000 dinara, s tim da najniže penzije prima skoro 450.000 ljudi. Po statistici, potrošačka korpa je oko 30.000 dinara. Među korisnicima narodnog kazana sve više ima penzionera, a oko 450.000 ih preživljava sa manje od 15.000 dinara odnosno oko 150 evra.
“Grozno nemojte me pitati molim vas. Meni je zlo."
“Bedno žive. Srbija uopšte živi u bedi u jednom rasulu. Nevidim nikakvo rešenje problema."
“Tako i tako, za sada uspevam i stara sam i malo jedem. Ja osamdeset i pet godina imam”.
“Male su penzije i neprate ni plate ni troškove života”, zaključuje u anketi jedan beogradski penzioner.
Međunarodni monetarni fond, koji je završio boravak u Beogradu u okviru šeste revizije aranžmana, saopštio je da će Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju narednih nedelja biti vraćen u skupštinsku proceduru bez izmena.
Penzijski sistem je živa metrija, jer kako društvo jača ili slabi tako se ponaša i taj sistem, uverava ih potpredsednik Vlade i lider penzionerske stranke Jovan Krkobabić:
„Šezdeset i sedam godina je najčešći prosek u većini zemalja Evrope, ta gornja granica. Znači mi smo daleko ispod toga a da ne govorim o ovim beneficijama, koje su unutra u samom sistemu. Gospoda ova koja traži da se sistem povuče da se menja, traže da se garantuje da penzija bude uvek 60 odsto prosečne zarade. Znate, ako su penzije danas 63 odsto prosečne zarade, ako je najmiža penzija 32, 5 odsto od proseka. Ako vam neko ponudi manje za više a vi to ne prihvatite, je li to logično. Čega se ja to plašim? Dok ovaj sistem funkcioniše tu promena biti nemože. Kad sistem budemo menjali onda će se to menjati, normalno“, objašnjava Krkobabić model po kojem se isplaćuju penzije u Srbiji.
Konačno dogovor Vlade i sindikata je postignut uoči vikenda.Osnovni zahtev sindikata bio je da se izmenama Zakona precizira da prosečna penzija ne može da bude manja od 60 odsto prosečne plate u Srbiji. Postignuti sporazum, ipak neće biti deo zakona, ali da će Vlada i sindikati pratiti odnos plata i penzija. Planirano povećanja godina života i staža za odlazak žena u penziju odloženo je do 2013. godine
Ovakav dogovor zapravo ukazuje na složenost ekonomske ali i političke problematike, koju nosi reforma penzionog sistema. Zapravo to je maksimum koji je moguće pronaći u minimalnim okvirima, kaže profesor Zoran Stojiljković:
„I to stalno prilogođavanje je objektivni odraz dve stvari koje izazivaju sve ovo. Jer to nikome nije ugodno, znate, Politici to nije ugodno jer se radi o distributivnoj koaliciji korsinika budžeta koji čini milion i šesto hiljada ljudi. Recite mi koji je to veći socijalni birački agregat u zemlji-Nijedan. Ali to mora da radi iz dva razloga.Prvo, ovde je ekonomija u krizi, nema rasta zaposlenosti na osnovu kojeg b rasle donacije i prihodi penzionog fonda a s druge strane kao i u Evropi sugde dolazi do demografskog disbalansa, odnosno stari stanovništvo”, konstatuje prefoser Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Od ukupno 1.560.000 penzionera na jednog penzionera u Srbiji dolazi jedva 1,4 zaposlena. Nekada je dolazilo pet pa čak i deset zaposlenih. Svake godine stigne 85.000 novih penzioenera a sa ovog sveta ode njih 50.000.
„U slučaju da dođe do pada zarada u javnom sektoru mora doći i do pada u penzijama. Mora se podeliti ista sudbina, jer nema odakle. Ako dođe do ekonomskog rasta rašće i penzije onoliko koliko bude dozvoljavala ekonomska moć zemlje”, pojasnio je sindikatima Krkobabić.
Demografija ili ekonomija
Magloviti dijalog vlade i sindikata napustila je i misija Međunarodnog monetarnog fonda koja je nečekajući ishod posetu Beogradu završila bez konačnog dogovora o šestoj reviziji tekućeg kreditnog aranžmana sa Srbijom.
Da li je reforma srpskog penzionog sistema pitanje demografije ili ekonomije i ima li ta reforma alternativu. Na ovo pitanje odgovara stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik, pod čijim se nadzorom vode razgovori Vlade i sindikata.
„Ne nevidim nikakvu alternativu. Misli da je to demografsko ali i ekonomsko pitanje. Demografsko mi znamo, izvesno je da će ljudi u budućnosti živeti duže. Da bi ste rešili taj problem vi morate da ili više trošite na penzije ili da u svom sistemu imate podsticaj da ljudi duže rade i dase kasnije penzionišu. Ekonomski deo jednačine dolazi kada dizajnirate sistem koji će naterati ljude da rade duže na prijateljski način, tako da oni to žele umesto da to bude obavezno”, kaže Bogdan Lisovolik.
Srbija za penzije izdvaja iz BDP-a 13,2 odsto. Nastojaće da to smanji na 10 procenata uz nadzor MMF koji insistrira na smanjenu budžetskih troškova.
„Deficit penzionog fonda Srbiji je najveći koji sam ikada video u svetu. To je ogroman deo novca, skoro 200 milijardi dinara koji je potreban da se dodatno uplati u penzioni fond iz vaših doprinosa i opštih poreza, kako bi se održao sistem. Ako povećate doprinose destimulišete rad, jer ljudi nevole da daju doprinose, naročito ako neće dobiti te penzije.Tako da je veoma važno da imate sveobuhvatnu reformu koja unapređuje manju potrošnju i da to uradite na transparanetan način”, predlaže predstavnik MMF-a u Srbiji.
Raspon penzionerskih primanja u Srbiji kreće se od 11.000 do 102.000 dinara, s tim da najniže penzije prima skoro 450.000 ljudi. Po statistici, potrošačka korpa je oko 30.000 dinara. Među korisnicima narodnog kazana sve više ima penzionera, a oko 450.000 ih preživljava sa manje od 15.000 dinara odnosno oko 150 evra.
“Grozno nemojte me pitati molim vas. Meni je zlo."
“Bedno žive. Srbija uopšte živi u bedi u jednom rasulu. Nevidim nikakvo rešenje problema."
“Tako i tako, za sada uspevam i stara sam i malo jedem. Ja osamdeset i pet godina imam”.
“Male su penzije i neprate ni plate ni troškove života”, zaključuje u anketi jedan beogradski penzioner.
Međunarodni monetarni fond, koji je završio boravak u Beogradu u okviru šeste revizije aranžmana, saopštio je da će Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju narednih nedelja biti vraćen u skupštinsku proceduru bez izmena.
