Kao i prošlih godina, novogodišnje veče hiljade ljudi provešće na platou ispred Narodne Skupštine u Beogradu, uz vatromet i besplatnu svirku, ovog puta Bajage i Partibrejkersa.
Besplatno je za mnoge ključna reč, zato što neki nemaju mogućnost čak ni za provod na otvorenom, jer na minusu se treba zagrejati bar ponekim pićem, a i troškovi za taksi, u sadašnjoj krizi, za većinu su misaona imenica:
„Nema se para. Kućna atmosfera.“
„U stanu, uz televizor. Neko pile ćemo da spremimo.“
„Negde sa nekom narodnom muzikom. Ako ostanem kući, uzeću mikrofon i sam ću da zapevam, pa će biti lepo.“
Iako na ulicama Beograda nema euforije, neki drugi svet odavno je isplanirao provod, i to luksuzan. Jedna od najvećih turističkih agencija u Srbiji odavno je rasprodala ono najskuplje – novogodišnja putovanja u daleki svet:
„Veliko interesovanje je za Dubai, Brazil, Bali, Tajland. Nešto malo mesta je ostalo za Šri Lanku. Takva putovanja se brzo rasprodaju jer ponuda izlazi već u septembru.“
Oni koji nemaju od 1.500 do 3.500 evra za to, nesumnjivo spektakularno zadovoljstvo, a po svaku cenu 1. januar žele da dočekaju van svoje kuće, imaju priliku da pokušaju da se, plativši ulaznicu od 30 do 100 evra u kafićima, provedu uz muziku bendova nalik onima koji su pre dvadeset godina u letnjim sezonama žarili i palili po jadranskoj obali, uz klavijature i muziku sa matrice:
„Ne očekujem ništa posebno.“
„Plati se ulaznica i uz to imate hranu i piće. Malo ko troši van toga.“
„Nekom specijalnom bakšišu za Novu se ne nadam. Oni koji misle da budu po kafićima, štede“, kažu nam Nada i Milan, iskusni konobari u prestoničkom kafiću u koji radnim danima često navraćaju i političari.
I poslanici kod kuće
A kada smo već kod njih, neke poslanike u Skupštini pitali smo gde će za Novu godinu. I baš svi sa kojima smo razgovarali - Jorgovanka Tabaković, Dušan Bajatović i Srđan Milivojević - ubeđuju nas da ne idu nigde:
„Biću kod kuće. Planiram da završim čitanje knjige, koja se zove, Koju igru igraš?“
„Nisam planirao ništa. Želio bih da se odmorim. Nemam problema sa finansijama, ali sa slobodnim vremenom.“
Beograd, praznična atmosfera„Tradicionalno ne slavim Novu.“
Šta će Deda Mraz doneti građanima Srbije:
„U svakom slučaju, 2011. neće biti ekonomski laka.“
„Nama ne može da pomogne ni čitav čopor irvasa ni Deda Mrazova.“
„Ja sam po prirodi optimista.“
Ako će političari zaista odoleti kojoj čašici sa prijateljima u nekom restoranu, biće više mesta za ostale, na primer, u čuvenoj skadarlijskoj kafani Tri šešira, staroj 160 godina. Možda je zato novogodišnja cena večere uz starogradski orkestar i trubače za mnoge nedostižnih 60 evra, bez pića:
„One, koji su raspoloženi za dobru srpsku kuhinju, za dobru čašicu i muziku, očekuje veoma dobar provod.“
Disco voz
Ako ne ode ni tamo, običan narod u najluđoj noći može da se zabavi čitajući novine u kojima sevaju naslovi: Seka Novu Godinu peva za 60.000 evra, atraktivna Ana za 50.000. A Džej nam je priznao da će u jednom beogradskom restoranu pevati za samo 10.000 evra:
„Nije vreme za neke velike sume. Ko će da ti da tako velike pare. Ima dosta rezervacija. Umem da napravim atmosferu. Biće dobro.“
Dok se po raznim kafanama, klubovima, ali i poslednjim „rupama“ u gradu, sa stolovima sa kraćom nogom i limenim pikslama, završavaju poslednje pripreme za novogodišnje lumpovanje, ka Beogradu iz Ljubljane „juri“ Disco voz.
Turisti iz Slovenije, kao i svake godine hiljade njih, u davno rasprodatoj veseloj kompoziciji sa 13 vagona, doći će da se provedu u Beogradu, kaže nam organizator ove avanture, Pavle Kostadinović.
„U Beogradu je uvek dobar provod. Zabava počinje u Ljubljani a nastavlja se u Beogradu. Izmešano je od moderne muzike do zezanja na splavovima. Ukoliko Ekrem ostane na Farmi, ugovaramo da jedna od naših zabava poseti Ekrema“, kaže Kostadinović.
Ali, provod koji obećava, za najveći deo Srbije, ostaće samo san. Dok se u prednovogodišnjim danima vraćaju iz prodavnica i sa pijaca, sa cegerima do pola napunjenim povrćem i hlebom, u kojima nema poklona, skupih bombonijera ili flaša viskija, svesni su da glamurozne proslave za njih neće biti:
„Imam 50 dinara. Kupićemo nešto slatko za decu. Nikada nisam bila u restoranu za Novu.“
„Čekam Novu sa lukom i hlebom. Nema dovoljno para. Novim se više i ne radujem. Kako koja dođe, sve je gora i gora.“
Besplatno je za mnoge ključna reč, zato što neki nemaju mogućnost čak ni za provod na otvorenom, jer na minusu se treba zagrejati bar ponekim pićem, a i troškovi za taksi, u sadašnjoj krizi, za većinu su misaona imenica:
„Nema se para. Kućna atmosfera.“
„U stanu, uz televizor. Neko pile ćemo da spremimo.“
„Negde sa nekom narodnom muzikom. Ako ostanem kući, uzeću mikrofon i sam ću da zapevam, pa će biti lepo.“
Iako na ulicama Beograda nema euforije, neki drugi svet odavno je isplanirao provod, i to luksuzan. Jedna od najvećih turističkih agencija u Srbiji odavno je rasprodala ono najskuplje – novogodišnja putovanja u daleki svet:
„Veliko interesovanje je za Dubai, Brazil, Bali, Tajland. Nešto malo mesta je ostalo za Šri Lanku. Takva putovanja se brzo rasprodaju jer ponuda izlazi već u septembru.“
Oni koji nemaju od 1.500 do 3.500 evra za to, nesumnjivo spektakularno zadovoljstvo, a po svaku cenu 1. januar žele da dočekaju van svoje kuće, imaju priliku da pokušaju da se, plativši ulaznicu od 30 do 100 evra u kafićima, provedu uz muziku bendova nalik onima koji su pre dvadeset godina u letnjim sezonama žarili i palili po jadranskoj obali, uz klavijature i muziku sa matrice:
„Ne očekujem ništa posebno.“
„Plati se ulaznica i uz to imate hranu i piće. Malo ko troši van toga.“
„Nekom specijalnom bakšišu za Novu se ne nadam. Oni koji misle da budu po kafićima, štede“, kažu nam Nada i Milan, iskusni konobari u prestoničkom kafiću u koji radnim danima često navraćaju i političari.
I poslanici kod kuće
A kada smo već kod njih, neke poslanike u Skupštini pitali smo gde će za Novu godinu. I baš svi sa kojima smo razgovarali - Jorgovanka Tabaković, Dušan Bajatović i Srđan Milivojević - ubeđuju nas da ne idu nigde:
„Biću kod kuće. Planiram da završim čitanje knjige, koja se zove, Koju igru igraš?“
„Nisam planirao ništa. Želio bih da se odmorim. Nemam problema sa finansijama, ali sa slobodnim vremenom.“
Šta će Deda Mraz doneti građanima Srbije:
„U svakom slučaju, 2011. neće biti ekonomski laka.“
„Nama ne može da pomogne ni čitav čopor irvasa ni Deda Mrazova.“
„Ja sam po prirodi optimista.“
Ako će političari zaista odoleti kojoj čašici sa prijateljima u nekom restoranu, biće više mesta za ostale, na primer, u čuvenoj skadarlijskoj kafani Tri šešira, staroj 160 godina. Možda je zato novogodišnja cena večere uz starogradski orkestar i trubače za mnoge nedostižnih 60 evra, bez pića:
„One, koji su raspoloženi za dobru srpsku kuhinju, za dobru čašicu i muziku, očekuje veoma dobar provod.“
Disco voz
Ako ne ode ni tamo, običan narod u najluđoj noći može da se zabavi čitajući novine u kojima sevaju naslovi: Seka Novu Godinu peva za 60.000 evra, atraktivna Ana za 50.000. A Džej nam je priznao da će u jednom beogradskom restoranu pevati za samo 10.000 evra:
„Nije vreme za neke velike sume. Ko će da ti da tako velike pare. Ima dosta rezervacija. Umem da napravim atmosferu. Biće dobro.“
Dok se po raznim kafanama, klubovima, ali i poslednjim „rupama“ u gradu, sa stolovima sa kraćom nogom i limenim pikslama, završavaju poslednje pripreme za novogodišnje lumpovanje, ka Beogradu iz Ljubljane „juri“ Disco voz.
Turisti iz Slovenije, kao i svake godine hiljade njih, u davno rasprodatoj veseloj kompoziciji sa 13 vagona, doći će da se provedu u Beogradu, kaže nam organizator ove avanture, Pavle Kostadinović.
„U Beogradu je uvek dobar provod. Zabava počinje u Ljubljani a nastavlja se u Beogradu. Izmešano je od moderne muzike do zezanja na splavovima. Ukoliko Ekrem ostane na Farmi, ugovaramo da jedna od naših zabava poseti Ekrema“, kaže Kostadinović.
Ali, provod koji obećava, za najveći deo Srbije, ostaće samo san. Dok se u prednovogodišnjim danima vraćaju iz prodavnica i sa pijaca, sa cegerima do pola napunjenim povrćem i hlebom, u kojima nema poklona, skupih bombonijera ili flaša viskija, svesni su da glamurozne proslave za njih neće biti:
„Imam 50 dinara. Kupićemo nešto slatko za decu. Nikada nisam bila u restoranu za Novu.“
„Čekam Novu sa lukom i hlebom. Nema dovoljno para. Novim se više i ne radujem. Kako koja dođe, sve je gora i gora.“