Trgovina ljudima je prisutna na celoj teritoriji Kosova. Kako kažu nadležni, poslednjih godina je zabeležen pad broja stranih žrtava izloženih ovoj pojavi, ali je zato u porastu broj žrtava sa Kosova. U 90 posto slučajeva, ove žrtve su iskorišćene u seksualne svrhe.
Arben Paçarizi, direktor Direktorijata protiv trgovine ljudima u Policiji Kosova, navodi da su od 2001. do 2009. godine identifikovane 572 žrtve, uključenje u trgovinu ljudima. Od tog broja, najviše ih je bilo iz Moldavije i sa Kosova, dok su ostale bile iz Albanije, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Srbije i Rusije.
Što se tiče 2010. godine, do sada je identifikovano 28 žrtava, od kojih je 18 sa Kosova, šest iz Albanije, dve iz Srbije i po jedna iz Moldavije i Poljske.
„Na Kosovu, ove žrtve se uglavnom iskorišćavaju radi seksualne eksploatacije ili radi prostitucije, na šta su one primorane - pod uticajem ucena, pretnji i slično,“ kaže on.
Posvećenost nadležnih organa u borbi protiv ove pojave učinilo je da se broj stranih žrtava znatno smanji, izjavio je Rrahim Tërnava, zvaničnik Sekretarijata protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Po njegovim rečima, Kosovo više nije tranzitno mesto za trgovinu ljudima.
„Integrisanim upravljanjem granica, od strane Policije Kosova, žrtve su vraćene zato što nisu imale odgovarajuću dokumentaciju. Ovo je glavni razlog zašto je broj stranih žrtava opao. Drugi razlog su preduzete mere od strane Policije. Tajne operacije na terenu, uticale su na pad broja žrtava i otežale su rad onima koji se bave trgovinom ljudima,“ navodi Tërnava.
Nacionalna strategija predviđa i reintegraciju žrtava
Inače, slučajevi trgovine ljudima na Kosovu tretiraju se na osnovu člana 139 Krivičnog zakona Kosova, koji ističe da „ko se god bavi trgovinom ljudima, biće kažnjen zatvorom od dve do dvanaest godina“.
Po rečima Paçarizija, samo ove godine su uhapšene 54 osobe, različitih nacionalnosti, koje su osumnjičene za trgovinu ljudima.
U cilju borbe protiv ove pojave, Vlada Kosova je izradila nacionalnu strategiju i plan delovanja protiv trgovine ljudima. Strategija predviđa i reintegraciju žrtava, što je jedan od najvećih izazova za nadležne vlasti. Po rečima Ternave, ovaj proces je težak zato što žrtve često postanu označene od strane društva. Reintegracija predviđa obrazovanje, zapošljavanje i ostale aktivnosti potrebne za jedan normalan život. U sklopu nacionalne strategije, ove godine su u prizrenskom regionu zaposlene dve žrtve trgovine ljudima.
Na Kosovu postoji i nekoliko nevladinih organizacija koje se bave tretiranjem i rehabilitacijom žrtava trgovine ljudima.
U centru za zaštitu Žene i dece u Prištini zabeleženo je nekoliko slučajeva trgovine ljudima, a u pitanju su žrtve uglavnom mlađih godina, kaže Naime Sherifi, generalna direktorica ovog centra.
„Nudimo im smeštaj, zavisno od njihovih potreba, pregled od strane psihologa i zdravstvene usluge. Zavisno od mogućnosti koje imamo, nudimo i kurs kompjutera ili kurs za ručni rad. Naš centar trenutno radi na povećanju kvaliteta usluga za žrtve trafikinga,” navodi Sherifi.
Ona međutim dodaje da jedan od problema jeste i to da su žrtve nakon rehabilitacije, kada napuste centar, ponovo izložene riziku trgovine.
„Nimalo nije lako i one su uvek izložene riziku da se ponovo vrate tamo gde su bile. Sigurne kuće rade onoliko koliko imaju kapaciteta. Ali, u trenutku kada odu od nas, malo ko vodi računa o njima,“ kaže Sherifi.
Arben Paçarizi, direktor Direktorijata protiv trgovine ljudima u Policiji Kosova, navodi da su od 2001. do 2009. godine identifikovane 572 žrtve, uključenje u trgovinu ljudima. Od tog broja, najviše ih je bilo iz Moldavije i sa Kosova, dok su ostale bile iz Albanije, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Srbije i Rusije.
Što se tiče 2010. godine, do sada je identifikovano 28 žrtava, od kojih je 18 sa Kosova, šest iz Albanije, dve iz Srbije i po jedna iz Moldavije i Poljske.
„Na Kosovu, ove žrtve se uglavnom iskorišćavaju radi seksualne eksploatacije ili radi prostitucije, na šta su one primorane - pod uticajem ucena, pretnji i slično,“ kaže on.
Posvećenost nadležnih organa u borbi protiv ove pojave učinilo je da se broj stranih žrtava znatno smanji, izjavio je Rrahim Tërnava, zvaničnik Sekretarijata protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Po njegovim rečima, Kosovo više nije tranzitno mesto za trgovinu ljudima.
„Integrisanim upravljanjem granica, od strane Policije Kosova, žrtve su vraćene zato što nisu imale odgovarajuću dokumentaciju. Ovo je glavni razlog zašto je broj stranih žrtava opao. Drugi razlog su preduzete mere od strane Policije. Tajne operacije na terenu, uticale su na pad broja žrtava i otežale su rad onima koji se bave trgovinom ljudima,“ navodi Tërnava.
Nacionalna strategija predviđa i reintegraciju žrtava
Inače, slučajevi trgovine ljudima na Kosovu tretiraju se na osnovu člana 139 Krivičnog zakona Kosova, koji ističe da „ko se god bavi trgovinom ljudima, biće kažnjen zatvorom od dve do dvanaest godina“.
Po rečima Paçarizija, samo ove godine su uhapšene 54 osobe, različitih nacionalnosti, koje su osumnjičene za trgovinu ljudima.
U cilju borbe protiv ove pojave, Vlada Kosova je izradila nacionalnu strategiju i plan delovanja protiv trgovine ljudima. Strategija predviđa i reintegraciju žrtava, što je jedan od najvećih izazova za nadležne vlasti. Po rečima Ternave, ovaj proces je težak zato što žrtve često postanu označene od strane društva. Reintegracija predviđa obrazovanje, zapošljavanje i ostale aktivnosti potrebne za jedan normalan život. U sklopu nacionalne strategije, ove godine su u prizrenskom regionu zaposlene dve žrtve trgovine ljudima.
Na Kosovu postoji i nekoliko nevladinih organizacija koje se bave tretiranjem i rehabilitacijom žrtava trgovine ljudima.
U centru za zaštitu Žene i dece u Prištini zabeleženo je nekoliko slučajeva trgovine ljudima, a u pitanju su žrtve uglavnom mlađih godina, kaže Naime Sherifi, generalna direktorica ovog centra.
„Nudimo im smeštaj, zavisno od njihovih potreba, pregled od strane psihologa i zdravstvene usluge. Zavisno od mogućnosti koje imamo, nudimo i kurs kompjutera ili kurs za ručni rad. Naš centar trenutno radi na povećanju kvaliteta usluga za žrtve trafikinga,” navodi Sherifi.
Ona međutim dodaje da jedan od problema jeste i to da su žrtve nakon rehabilitacije, kada napuste centar, ponovo izložene riziku trgovine.
„Nimalo nije lako i one su uvek izložene riziku da se ponovo vrate tamo gde su bile. Sigurne kuće rade onoliko koliko imaju kapaciteta. Ali, u trenutku kada odu od nas, malo ko vodi računa o njima,“ kaže Sherifi.