Uprkos tome što u javnim nastupima svi političari u Bosni i Hercegovini kao prioritet ističu evropske integracije, njihova djela ne prate njihove riječi. Zakoni u skladu sa evropskim standardima se donose sa zakašnjenjem, a i kad se usvoje, mali broj njih se primjeni u praksi.
Nikola Baštinac iz Dodikovog SNSD-a, vladajuće stranke u Republici Srpskoj, smatra da brojni bosansko-hercegovački političari ne razumiju suštinu približavanja Evropskoj uniji:
„Bojim se da još uvijek, zbog unutrašnjih previranja i nedefinisanih odnosa, stalnih bitaka na relaciji unitarizam i decentralizacija, imamo čudno ponašanje ljudi. Govori se o Evropi, ali licemjerno. Pokušavaju se progurati neki lokalni interesi kroz evropsku priču. To nam ne odgovara – ni onima koji to guraju, ni onima koji su protiv toga. Moramo doživjeti Evropu kao nešto što može prihvatiti naše razlike, kao zajednicu razlika. Moramo graditi svoj put, unutrašnji razvoj i gledati svoje interese vezane za Evropsku uniju, šta bi mogli ostvariti u Evropskoj uniji“, kaže Baštinac.
No, nerazumijevanje prednosti ulaska u Evropsku uniju, jednoj maloj zemlji kao što je Bosna i Hercegovina, nije najveći problem.
Mnogo veći problem je što ne postoji politički konsenzus oko postojanja ustrojstva ove zemlje, kaže Beriz Bekić iz Stranke za BiH, dosadašnji predsjedavajući Zastupničkog doma državnog parlamenta.
„Ovdje je problem i neriješeno pitanje doživljaja ove države – kako ljudi vide budućnost ove zemlje. Tu imamo problem koji bez međunarodne zajednice, u ovom trenutku, vrlo teško možemo riješiti. Država se stalno nalazi u jednom bezvazdušnom prostoru. Narod kaže - Teško nam je, ali propasti nećemo. U takvom ambijentu je vrlo teško iskreirati ozbiljne politike. Nemamo jedinstven ekonomski prostor. Dva dijela države odvojeno funkcioniraju. Strategije i planovi se prave za dijelove države. Ovdje nije pitanje centralizacije i decentralizacije, ovdje je pitanje opstanak države kao okvira u kojima ljudi djeluju“, smatra Balkić.
A bez jedinstvenog tržišta i jedinstvene ekonomske politike država ne može ni funkcionisati, a o integracijama u bilo koji region ne može se ozbiljno ni razgovarati.
U prilog pomenutoj tvrdnji, ekonomistica Svetlana Cenić, kaže kako se u parlamentima u Bosni i Hercegovini proteklih godina najmanje govorilo o ekonomiji.
„Kada počnemo da pričamo o ekonomiji, u najboljem slučaju, završimo na Kosovskoj bici, ako ne i ranije. Ovde teško da se priča o tome od čega ćemo živeti. U ovoj državi je potrebna inventura – da vidimo kuda idemo“, tvrdi Svetlana Cenić.
Institucije nespremne
Jedna od osnovnih prepreka za bolje funkcionisanje države su i neefikasne i trome institucije u Bosni i Hercegovini, što je prvi preduslov kada je riječ o evropskim integracijama.
BiH je sa EU potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u decembru 2007, Foto: komesar za proširenje EU Oli Ren i predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić, tei članovi Predsjedništva BiH na potpisivanju u SarajevuNo, dosadašnja vladajuća struktura nije činila ništa da ovaj problem otkloni, napominje Zlatko Lagumdžija, lider SDP-a, stranke koja je u Federaciji na nedavnim izborima osvojila najviše glasova.
„Radi se o jednoj nespremnosti i neefikasnosti institucija, što znači da treba provesti radikalnu reformu javne uprave u smislu njene efikasnosti i smanjivanja njene tromosti. Velika sredstva odlaze u javnu potrošnju. Mislim da mi morali u ovoj zemlji početi više tražiti politički konsenzus oko konkurentnosti i bolje ekonomije, efikasnije socijalne zaštite, efikasnih institucija, pokretanje javnih radova, podrške privredi, koja je izvozno orjentisana. Ukoliko se okrenemo tome, onda mislim da imamo šansu da u naredne četiri godine budemo u boljem stanju, nego što smo danas“, smatra Lagumdžija.
Dakle, sve su to primjeri koji pokazuju da se bosansko-hercegovački političari evropskim ili nekim drugim integracijama suštinski ne bave, kaže Branislav Borenović iz Partije demokratskog progresa Republike Srpske.
„Mislim da Evropska unija to vidi. Evropska komisija to vidi preko svojih predtavnika. Polako i oni su u nekoj vrsti statusa quo, kada je u pitanju njihova inicijativa ka Bosni i Hercegovini i njeno napredovanje ka evropskim integracijama. Regionalno gledajući, poruke koje dolaze iz Brisela su da i njima odgovara ovakvo stanje, da postoji neka vrsta nezainteresovanosti i da je taj proces na neki način usporen. Nakon zadnjih zemalja koje su postale članice Evropske unije i onoga što su one donijele ili odnijele Evropskoj uniji, prvenstveno kada je u pitanju tržište rada i ekonomska kriza koja se dešava u nekim zemljama članicama, koja može ugroziti njenu finansijsku stabilnost, Evropska unija je postala vrlo oprezna pri prijemu novih članica“, navodi Borenović.
Nakon oktobarskih opštih izbora, vlast u Bosni i Hercegovini je u tehničkom mandatu, a nema izgleda da će se nova formirati do februara ili marta 2011. godine. To umnogome usporava proces reformi.
Naši sagovornici su mišljenja da, ukoliko se nastavi sa reformama ovim tempom, BiH neće u Evropsku uniju ni za 50 godina.
Ekonomistica Svetlana Cenić ocjenjuje da se sa istim političarima malo šta može drugačije očekivati, ali je ipak navela nekoliko prioritetnih stvari koje treba uraditi, kako bi ova zemlja profunkcionisala.
„Ovde je ključ ulaganje u obrazovanje, koje je kod nas na nuli. Ovde je ključ u osnaživanju institucija, koje nam trebaju da se promeni taj odnos. Kod nas je zaista najveći broj socijalne pomoći. Treba da se preispita šta radi Konkurecijsko veće jer ovde tržišta nema, ovde su monopoli i kartelizacija na sceni. Ali, tu oblast niko neće da takne. Apelujem da stvorite imidž jedne malo drugačiji države jer ona u protivnom neće ući ni u kakve poduhvate, ni zahvate, niti će iko ikada ovde doći da nešto investira, da prinese tehnologiju koja nam je toliko potrebna, pa da se i mi uključimo u taj otvoreni padobran. Tržište je dobro kada je otvoreno. Neće biti te otvorenosti, ukoliko se taj imidž ne promeni“, zaključuje Svetlana Cenić.
Nikola Baštinac iz Dodikovog SNSD-a, vladajuće stranke u Republici Srpskoj, smatra da brojni bosansko-hercegovački političari ne razumiju suštinu približavanja Evropskoj uniji:
„Bojim se da još uvijek, zbog unutrašnjih previranja i nedefinisanih odnosa, stalnih bitaka na relaciji unitarizam i decentralizacija, imamo čudno ponašanje ljudi. Govori se o Evropi, ali licemjerno. Pokušavaju se progurati neki lokalni interesi kroz evropsku priču. To nam ne odgovara – ni onima koji to guraju, ni onima koji su protiv toga. Moramo doživjeti Evropu kao nešto što može prihvatiti naše razlike, kao zajednicu razlika. Moramo graditi svoj put, unutrašnji razvoj i gledati svoje interese vezane za Evropsku uniju, šta bi mogli ostvariti u Evropskoj uniji“, kaže Baštinac.
No, nerazumijevanje prednosti ulaska u Evropsku uniju, jednoj maloj zemlji kao što je Bosna i Hercegovina, nije najveći problem.
Mnogo veći problem je što ne postoji politički konsenzus oko postojanja ustrojstva ove zemlje, kaže Beriz Bekić iz Stranke za BiH, dosadašnji predsjedavajući Zastupničkog doma državnog parlamenta.
„Ovdje je problem i neriješeno pitanje doživljaja ove države – kako ljudi vide budućnost ove zemlje. Tu imamo problem koji bez međunarodne zajednice, u ovom trenutku, vrlo teško možemo riješiti. Država se stalno nalazi u jednom bezvazdušnom prostoru. Narod kaže - Teško nam je, ali propasti nećemo. U takvom ambijentu je vrlo teško iskreirati ozbiljne politike. Nemamo jedinstven ekonomski prostor. Dva dijela države odvojeno funkcioniraju. Strategije i planovi se prave za dijelove države. Ovdje nije pitanje centralizacije i decentralizacije, ovdje je pitanje opstanak države kao okvira u kojima ljudi djeluju“, smatra Balkić.
A bez jedinstvenog tržišta i jedinstvene ekonomske politike država ne može ni funkcionisati, a o integracijama u bilo koji region ne može se ozbiljno ni razgovarati.
U prilog pomenutoj tvrdnji, ekonomistica Svetlana Cenić, kaže kako se u parlamentima u Bosni i Hercegovini proteklih godina najmanje govorilo o ekonomiji.
„Kada počnemo da pričamo o ekonomiji, u najboljem slučaju, završimo na Kosovskoj bici, ako ne i ranije. Ovde teško da se priča o tome od čega ćemo živeti. U ovoj državi je potrebna inventura – da vidimo kuda idemo“, tvrdi Svetlana Cenić.
Institucije nespremne
Jedna od osnovnih prepreka za bolje funkcionisanje države su i neefikasne i trome institucije u Bosni i Hercegovini, što je prvi preduslov kada je riječ o evropskim integracijama.
„Radi se o jednoj nespremnosti i neefikasnosti institucija, što znači da treba provesti radikalnu reformu javne uprave u smislu njene efikasnosti i smanjivanja njene tromosti. Velika sredstva odlaze u javnu potrošnju. Mislim da mi morali u ovoj zemlji početi više tražiti politički konsenzus oko konkurentnosti i bolje ekonomije, efikasnije socijalne zaštite, efikasnih institucija, pokretanje javnih radova, podrške privredi, koja je izvozno orjentisana. Ukoliko se okrenemo tome, onda mislim da imamo šansu da u naredne četiri godine budemo u boljem stanju, nego što smo danas“, smatra Lagumdžija.
Dakle, sve su to primjeri koji pokazuju da se bosansko-hercegovački političari evropskim ili nekim drugim integracijama suštinski ne bave, kaže Branislav Borenović iz Partije demokratskog progresa Republike Srpske.
„Mislim da Evropska unija to vidi. Evropska komisija to vidi preko svojih predtavnika. Polako i oni su u nekoj vrsti statusa quo, kada je u pitanju njihova inicijativa ka Bosni i Hercegovini i njeno napredovanje ka evropskim integracijama. Regionalno gledajući, poruke koje dolaze iz Brisela su da i njima odgovara ovakvo stanje, da postoji neka vrsta nezainteresovanosti i da je taj proces na neki način usporen. Nakon zadnjih zemalja koje su postale članice Evropske unije i onoga što su one donijele ili odnijele Evropskoj uniji, prvenstveno kada je u pitanju tržište rada i ekonomska kriza koja se dešava u nekim zemljama članicama, koja može ugroziti njenu finansijsku stabilnost, Evropska unija je postala vrlo oprezna pri prijemu novih članica“, navodi Borenović.
Nakon oktobarskih opštih izbora, vlast u Bosni i Hercegovini je u tehničkom mandatu, a nema izgleda da će se nova formirati do februara ili marta 2011. godine. To umnogome usporava proces reformi.
Naši sagovornici su mišljenja da, ukoliko se nastavi sa reformama ovim tempom, BiH neće u Evropsku uniju ni za 50 godina.
Ekonomistica Svetlana Cenić ocjenjuje da se sa istim političarima malo šta može drugačije očekivati, ali je ipak navela nekoliko prioritetnih stvari koje treba uraditi, kako bi ova zemlja profunkcionisala.
„Ovde je ključ ulaganje u obrazovanje, koje je kod nas na nuli. Ovde je ključ u osnaživanju institucija, koje nam trebaju da se promeni taj odnos. Kod nas je zaista najveći broj socijalne pomoći. Treba da se preispita šta radi Konkurecijsko veće jer ovde tržišta nema, ovde su monopoli i kartelizacija na sceni. Ali, tu oblast niko neće da takne. Apelujem da stvorite imidž jedne malo drugačiji države jer ona u protivnom neće ući ni u kakve poduhvate, ni zahvate, niti će iko ikada ovde doći da nešto investira, da prinese tehnologiju koja nam je toliko potrebna, pa da se i mi uključimo u taj otvoreni padobran. Tržište je dobro kada je otvoreno. Neće biti te otvorenosti, ukoliko se taj imidž ne promeni“, zaključuje Svetlana Cenić.