Kineska ekonomija, koja u poslednje tri decenije čini korake od „sedam milja”, nije više prepoznatljiva samo po masovnom izvozu jeftinih proizvoda, često diskutabilnog kvaliteta.
Osim butika širom sveta sa „krpicama”, igračkama i ostalim sitnicama – Kina poslednjih godina investira na stotine milijardi dolara, od Afrike preko Južne Amerike do Evrope, dovodeći u pitanje višedecenijski primat ključnih zapadnih ekonomija.
I na Balkanu kineski preduzetnici, doduše sa izvesnim oprezom, sve su zainteresovani za plasiranje kapitala, pre svega u infrastrukturne projekte.
Kina još nema klasične investicije u Srbiji, uprkos dugogodišnjem zalaganju vlasti u Beogradu da privuče kapital jedne od ekonomski najmoćnijih zemalja, ali su saobraćajna infrastruktura i energetika Srbije među retkim u ovom delu sveta u kojima od nedavno rade i kineske firme.
Most Borča-Zemun u Beogradu prvi je veliki projekat, posle koga bi kineske firme trebalo da počnu i izgradnju autoputeva u Srbiji, navodi Zoran Glavonjić u tekstu Građevinari iz Kine angažovani na projektima u Srbiji.
Kinezi do sada nisu bili zainteresovani za ulaganja u BiH. Prošle godine razgovaralo se o njihovom učešću u velikim projektima, poput izgradnje termoelektrana i puteva, ali nisu zainteresovani za ulaganje kapitala.
Privredna saradnja do sada je uglavnom bazirana na uvozu kineske robe. Nakon rata, BiH im je bila interesantna i za doseljavanje, ali stalna ekonomska kriza i sve niži standard stanovništva u BiH, razlozi su zbog kojih su odlučili da sreću potraže u drugim zemljama, piše Mirna Sadiković u tekstu Kinezi nezainteresovani za investiranje u BiH.
U Hrvatskoj još nema kineskog kapitala i dosad nije zabeleženo nijedno direktno ulaganje, iako interes postoji s obe strane, a Kinezi su naročito zainteresovani za hrvatske luke i železnicu - potvrđuju u hrvatskom Ministarstvu preduzetništva i prometa.
Pre nekoliko meseci, na državnoj nivou, formirana je i zajednička hrvatsko-kineska radna, a najnoviji sastanak biće sledeće sedmice u Rijeci, prenosi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Hrvatska može biti nova točka ulaska Kine na EU tržište.
U Crnoj Gori nema kineskih investicija, ali je veoma moguće da će ih biti u skorijoj budućnosti. Uprkos ekstremnih razlika u veličini teritorije, ali i ekonomskih pokazatelja, u međuvremenu su preduzeti određeni koraci kako bi se intenzivirala ekonomske saradnje dve zemlje, piše Esad Krcić u tekstu Crnogorski infrastrukturni projekti privukli zanimanje ulagača iz Kine.
Osim butika širom sveta sa „krpicama”, igračkama i ostalim sitnicama – Kina poslednjih godina investira na stotine milijardi dolara, od Afrike preko Južne Amerike do Evrope, dovodeći u pitanje višedecenijski primat ključnih zapadnih ekonomija.
I na Balkanu kineski preduzetnici, doduše sa izvesnim oprezom, sve su zainteresovani za plasiranje kapitala, pre svega u infrastrukturne projekte.
Kina još nema klasične investicije u Srbiji, uprkos dugogodišnjem zalaganju vlasti u Beogradu da privuče kapital jedne od ekonomski najmoćnijih zemalja, ali su saobraćajna infrastruktura i energetika Srbije među retkim u ovom delu sveta u kojima od nedavno rade i kineske firme.
Most Borča-Zemun u Beogradu prvi je veliki projekat, posle koga bi kineske firme trebalo da počnu i izgradnju autoputeva u Srbiji, navodi Zoran Glavonjić u tekstu Građevinari iz Kine angažovani na projektima u Srbiji.
Kinezi do sada nisu bili zainteresovani za ulaganja u BiH. Prošle godine razgovaralo se o njihovom učešću u velikim projektima, poput izgradnje termoelektrana i puteva, ali nisu zainteresovani za ulaganje kapitala.
Privredna saradnja do sada je uglavnom bazirana na uvozu kineske robe. Nakon rata, BiH im je bila interesantna i za doseljavanje, ali stalna ekonomska kriza i sve niži standard stanovništva u BiH, razlozi su zbog kojih su odlučili da sreću potraže u drugim zemljama, piše Mirna Sadiković u tekstu Kinezi nezainteresovani za investiranje u BiH.
U Hrvatskoj još nema kineskog kapitala i dosad nije zabeleženo nijedno direktno ulaganje, iako interes postoji s obe strane, a Kinezi su naročito zainteresovani za hrvatske luke i železnicu - potvrđuju u hrvatskom Ministarstvu preduzetništva i prometa.
Pre nekoliko meseci, na državnoj nivou, formirana je i zajednička hrvatsko-kineska radna, a najnoviji sastanak biće sledeće sedmice u Rijeci, prenosi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Hrvatska može biti nova točka ulaska Kine na EU tržište.
U Crnoj Gori nema kineskih investicija, ali je veoma moguće da će ih biti u skorijoj budućnosti. Uprkos ekstremnih razlika u veličini teritorije, ali i ekonomskih pokazatelja, u međuvremenu su preduzeti određeni koraci kako bi se intenzivirala ekonomske saradnje dve zemlje, piše Esad Krcić u tekstu Crnogorski infrastrukturni projekti privukli zanimanje ulagača iz Kine.
