Piše: Reid Standish
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Tajvan pomno prati razbuktali konflikt i kako u njemu prolazi Kijev.
Tajvan se smatra suverenom demokratskom državom, sa sopstvenim ustavom i liderima, ali Kina ga vidi kao otcepljenu provinciju koja će na kraju biti stavljena pod kontrolu Pekinga, silom ako je potrebno.
Zato Tajvan sudbinu Ukrajine vidi usko povezanu sa svojom.
Kina gleda na rat u Ukrajini kao na "probni slučaj" za sopstvene projekte na Tajvanu, rekao je zamenik tajvanskog ministra spoljnih poslova Roj Čun Li (Roy Chun Lee).
U ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) na marginama bezbednosne konferencije GLOBSEC u Slovačkoj, Li je objasnio zašto Tajpej želi da Zapad nastavi da podržava ukrajinske ratne napore, kako se menja stav Evrope prema Tajvanu i na koji način bliske veze Kine i Rusije mogu uticati na ravnotežu snaga u regionu azijskog Pacifika.
"Sve dok ne dođe do konačne pobede, odbrana Ukrajine od Rusije ima [direktne] implikacije na Tajvan", rekao je Li.
"Naročito, to ukazuje na potencijalnu podršku koju ćemo dobiti od naših demokratskih saveznika u slučaju kineske vojne invazije."
Peking gleda na Tajvan kao na odmetnutu provinciju i obećao je da će ga ujediniti sa kontinentalnom Kinom - čak i silom, ako to bude potrebno.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) obećao je da će braniti ostrvo ako bude napadnuto, podstičući zabrinutost da bi Tajvan mogao da bude sledeća geopolitička tačka žarišta posle ruskog rata u Ukrajini.
Li je rekao da kineski lider Si Đinping prati kako učinak Rusije na ratištu tako i nivo zapadne podrške Ukrajini dok se rat približava šesnaestom mesecu borbi.
Visoki tajvanski diplomata je dodao da je Ukrajina, uz podršku Zapada, odbranila većinu svoje teritorije od Rusije, što je, kako tvrdi, imalo odvraćajući efekat na Kinu.
Ali dodao je da Peking procenjuje rat u "dužem vremenskom periodu" i pomno prati da li će se pojaviti podele među zapadnim državama zbog nastavljanja vojne podrške Ukrajini i sprovođenja oštrih sankcija Moskvi.
"Mislim da Kina čeka da vidi šta će se desiti za dve i za tri godine i da li će zapadni demokratski tabor moći da održi svoju poziciju", rekao je Li.
Navigacija po zapadnim pukotinama
Zbog širokih implikacija kineskih delovanja prema Tajvanu, neki republikanci u američkom Kongresu pozvali su na smanjenje američke vojne podrške Ukrajini, tvrdeći da to umanjuje mogućnost naoružavanja Tajvana, što smatraju hitnijim zadatkom.
Kongres će se suočiti sa još jednom odlukom o tome da li da pruži veću vojnu pomoć Ukrajini ove jeseni, a podrška Kijevu će verovatno biti pod lupom kada počne ciklus predsedničkih izbora u SAD.
Bivši predsednik Donald Tramp i guverner Floride Ron DeSantis - prvi kandidati za republikansku nominaciju 2024. - doveli su u pitanje američku pomoć Ukrajini.
Li je odbacio ideju da pomoć Ukrajini podriva odbranu Tajpeja, rekavši da je najbolji oblik podrške toj ostrvskoj državi od oko 24 miliona ljudi izbegavanje "istih grešaka" sa Kinom koje su napravljene sa Rusijom u godinama pre njene potpune invazije u februaru 2022, za koju je tajvanski diplomata rekao da predstavlja "umirivanje".
"Zato tražimo od svih da podrže Ukrajinu. To je najbolji način da se odvrati Kina", rekao je Li.
"Već je kasno da zaustavimo Rusiju, ali mislim da još imamo vremena da se izgradi solidarnost da odvratimo Kinu od pretvaranja najgoreg scenarija u stvarnost."
Tajvan i Kina su se razdvojili 1949. nakon građanskog rata. Od 1970-ih pa nadalje, većina zemalja je uspostavila formalne veze sa Pekingom, ostavljajući Tajpej sa nekoliko formalnih prijatelja dok se politička i ekonomska moć Kine širila na globalnom nivou.
Trenutno samo 13 zemalja i Vatikan imaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom. Mnoge zapadne vlade ne osporavaju otvoreno pretenzije Kine na Tajvan, ali je ni ne podržavaju.
Tajvan podržavaju i demokrate i republikanci u Vašingtonu, a akcija Kongresa i posete ostrvu se stalno povećavaju.
Interakcije sa Evropom su takođe porasle poslednjih godina, delegacije evropskih prestonica posećuju ostrvo, a češki predsednik Petr Pavel je čak prihvatio telefonski poziv sa čestitkama od tajvanske predsednice Caj Ingven (Tsai Ing-Wen) nakon njegovog izbora u januaru, koji je označio odlazak od dosadašnjih normi za ophođenje sa visokopozicioniranim političarima sa samoupravnog ostrva.
Ali Evropa se takođe bori da ponudi jedinstvenu strategiju kako da se nosi sa Kinom.
Nakon državne posete Kini francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) u aprilu, činilo se da je udaljio evropsku podršku od Tajvana.
Makron je rekao da Evropa mora da izbegne da bude uvučena u konfrontaciju između Kine i Tajvana i da je važno da se kontinent drži na distanci od bilo kakvih spoljnopolitičkih poteza koje predvode SAD u regionu.
Li je rekao da, iako su "svi bili pomalo zbunjeni signalom koji je predsednik Makron slao", za Tajvan je celokupna slika u Evropi i dalje pozitivna, a diplomatske veze širom Centralne i Istočne Evrope rastu.
Tajvanski diplomata je rekao da Makronovi komentari odražavaju cilj Pariza da forsira "stratešku autonomiju" za Evropu, spoljnopolitičku strategiju koju zagovara francuski predsednik kako bi izbegao da postane previše zavisan od Sjedinjenih Država u vezi sa spoljnopolitičkim i odbrambenim odlukama.
On je dodao da je francuska podrška statusu kvo preko Tajvanskog moreuza ponovo potvrđena u nedavnom saopštenju G7 ovog meseca i da su francuski parlamentarci takođe posetili ostrvo.
Ratni efekti talasanja
Dok se ukrajinske snage navodno pripremaju za dugo očekivanu kontraofanzivu sa ciljem da ponovo zauzmu teritoriju koju je okupirala Rusija, Li je rekao da Tajpej pomno prati kako će vojna i diplomatska dinamika rata uticati na Tajvan.
Sve veće veze Kine i Rusije, koje su Si i ruski predsednik Vladimir Putin pre invazije opisali kao partnerstvo "bez ograničenja" i koje nastavljaju da traju, predstavljaju posebnu oblast interesovanja.
Kineska i ruska mornarica izvele su nekoliko vežbi u poslednjih 12 meseci u Istočnom kineskom moru i drugim oblastima. Odbrambeno partnerstvo moglo bi da bude novi faktor u regionu u slučaju krize u koju su uključeni Tajvan i njegovi susedi poput Japana i Južne Koreje.
Li je rekao da Tajpej "budno prati situaciju", ali da je fokus i dalje na Kini i kako ona može jednostrano da deluje protiv Tajvana.
"Kina je izgradila vojni kapacitet koji je u stanju da samostalno sprovede strategiju blokade [Tajvana] bez intervencije Rusije", rekao je Li.
"Po mojoj proceni, malo je verovatno da bi Rusija bila deo blokade, jer bi to učinilo stvari mnogo komplikovanijim i teškim za kontrolu."
Li i drugi tajvanski zvaničnici rekli su da je blokada Tajvana, a ne direktna vojna invazija, najverovatniji budući pravac delovanja Pekinga.
Kineska vojska je uvežbala blokadu vežbom bojeve vatre u avgustu 2022. nakon posete bivše predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi (Nancy) Pelosi Tajpeju i vojnim vežbama u aprilu kada se aktuelni predsednik Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti (McCarthy) sastao sa predsednicom Caj u Kaliforniji.
Neki američki zvaničnici su rekli da Kina želi da ima vojnu sposobnost da pregazi Tajvan do 2027.
Admiral Hari Haris (Harry Harris), bivši komandant američkih snaga na Pacifiku, rekao je Kongresu u februaru da je to što Sjedinjene Države ignorišu mogućnost invazije Kine na Tajvan u roku od nekoliko godina "na našu opasnost".
Ali taj stav ne dele najviši aktuelni američki zvaničnici, a direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns (Haines) i ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) kažu da ne veruju da je kineski napad neizbežan.
Li tvrdi da Tajvan može da uči iz rata u Ukrajini te da "počne da ubrzava pripreme zajedno sa Sjedinjenim Državama i evropskim zemljama".
"Tajvan je imao koristi od same činjenice da je Rusija napala Ukrajinu pre nego što je Kina napala Tajvan", rekao je Li.
Facebook Forum