Tadić ili Nikolić: Da li je svejedno ko je predsednik

Žestoko je počela predsednička kampanja uoči drugog izbornog kruga u Srbiji. Dvojica predsedničkih kandidata Boris Tadić i Tomislav Nikolić iz dana u dan razmenjuju sve teže optužbe. Uprkos svemu lider demokrata i dalje slovi za favorita, ali kao i u fudbalu ništa nije gotovo do kraja igre, tim pre što vođa naprednjaka pokušava da svoju nekadašnju nacionalističku retoriku zameni umivenim proevropskim rečnikom.

Rivali za predsednika Srbije demokrata Boris Tadić i naprednjak Tomislav Nikolić nastavljaju ljutu borbu pred drugi izborni krug. Nikolić čak optužuje demokrate za izbornu krađu i traži obaranje izbora.

„Odnos popisanog stanovništva i nas koji imamo pravo da glasamo, koji smo stariji od 18 godina, ispada da u Srbiji ima samo sto i nešto hiljada dece koja nemaju pravo glasa. Nije toliki nesklad inače bi Srbija umrla za deset godina, ali to je taj rezervoar, taj bunar iz koga se kradu glasovi. Znači, dopiše se petsto hiljada nepostojećih i mrtvih i njih zaokružuju na biračkom mestu, znaju da taj ne može da se pojavi“, tvrdi Nikolić.

Tadić je uzvratio da su to podmetanja odbacujući navode o izbornoj krađi.

„Mislim da mali broj ljudi mene optužuje za bilo kakvu nepravilnost, ali tražim da se to proveri. Pa, zato bi sada želeli moji protivnici da naprave tzv. preokret na ovim izborima bacajući blato na moje lice, a blato se sliva sa njihovih lica već dvadeset godina jer su ga sami stavili na svoje lice svojim rečima, pretnjama, zlim delima koja su činili, agresijom koju su izlivali na svaku ulicu u Srbiji“, odgovara Tadić.

Svesni koliko je svaki glas važan 20. maja obojica nastupaju žestoko. Tadić sa vetrom u leđa koji su mu dali socijalisti i još neke manje stranke. Ta podrška i činjenica da je lider demokrata ovoga puta već u prvom krugu osvojio više glasova od Nikolića, što ranije nije bio slučaj, govori u prilog tome da je on favorit u trci za predsednika.

Tadić to jeste, ali neizvesnost uvek postoji, ocenjuje profesor Vladimir Vuletić.

„Treba imati u vidu da je ova situacija sa prvim krugom pokazala da je to bio prilično tesan rezultat. Treba imati u vidu da je na prethodnim izborima takođe bila tesna razlika, ali nesumnjivo je da je Tadić favorit. Mada to ništa ne znači jer to je matematika, ljudi moraju da izađu na birališta, drugim rečima to vam je kao i u fudbalu, ako imate tim koji je favorit, ali ako se igrači opuste i ako Tadić ne bude do kraja vodio ovu kampanju na način na koji je vodio u prethodnom periodu, ništa nije do kraja izvesno“, ocenjuje Vuletić.

Koristeći taktiku sa ranijih predsedničkih izbora Tadić i dalje igra na kartu da nije svejedno ko će biti predsednk Srbije, aludirajući na radikalsku prošlost Nikolića i njegovu tadašnju antievropsku i nacionalističku politiku.

„20. maj je dan kada Srbija odlučuje o tome kakav će biti njen karakter u budućnosti. Ja hoću da vam kažem nije svejedno ko je predsednik Sbrije. Apsolutno nije svejedno. Nije svejedno i svedok sam tome i prethodnih pet godina kada sam donosio odluke koje nisu bile odluke za svejedno“, poručuje Tadić.

Nikolić za razliku od Tadića nema veliki manevarski prostor. On je u kampanji igrajući protiv Tadića ugrozio i male stranke pozivajući birače da ne glasaju za njih pa sada ne može da računa na njihovu podršku. Teško će ga podržati i lider DSS-a Vojislav Koštunica koji se protivi ulasku u EU. Nikolić međutim, uzvraća da je glas za Tadića glas za propast Srbije.

Bez suvisle vizije

Tadić je tokom svoja dva predsednička mandata važio za proevropskog lidera koji je zemlju približio EU. Takav utisak mnogo više je potvrđivao u svojim kontaktima sa međuanorodnim zvaničnicima nego u onome što je radio na planu unutrašnje politike. Deklarativno zalaganje za evropske vrednosti vrlo često bilo je u raskoraku sa onim što je radila vladajuća koalicija.

Ne samo njegovi politički oponenti već i svi koji podržavaju proevropski put Srbije kritikovali su Tadića zbog ogromne koncentracije moći koja se iz Vlade i parlamenta preselila u njegov kabinet na Andrićevom vencu mada za to nije bilo nikakvog ustavnog pokrića. Često mu je zamerano zbog kalkulantskog odnosa prema Kosovu, neiskrene politke prema BIH. A njegova stranka je, između ostalog, zbog toga što je korupcija uzela sve više maha u zemlji, sporne reforme pravosuđa i konstantnih pritisaka na medije uz sve sumorniju ekonomsku perspektivu osiromašenih građana dobila skoro duplo manje glasova nego pre četiri godine.

S druge strane, njegov protivkandidat Nikolić je preko noći simbole sa Šešeljevim likom i otvorene podrške haškim optuženicima zamenio rečnikom koji je mnogo prihvatljiviji Briselu, ali i sličniji Tadićevom. Uprkos tome, mnogi nisu spremni da zaborave Nikolićevu političku prošlost i pomire se sa tim da ih ovaj bivši Šešeljev radikal predstavlja u svetu.

Ali, ako se zadržimo na onome pokazanom u ovoj izbornoj kampanji socilog Dušan Bogdanović misli da neke velike razlike između Tadića i Nikolića i nema.

„Ni jedan ni drugi nisu ponudili suvislu viziju. Sve se svodi, i kod jednog i kod drugog, na parole, na manje ili više umerena ili neumerena obećanja, ali konkretne koncpecije o tome šta uraditi da se Srbija izvuče iz gliba u koji je zapala ni kod jednog ni kod drugog ja nisam uspeo da prepoznam. Osnovna razlika je u tome što iza Borisa Tadića na neki način stoji kapital Zorana Đinđića. Međutim, on taj kapital priličmo bahato troši, krčmi, i ja mislim da će ga jako brzo potrošiti jer ako se ceo ovaj izborni ciklus svede na to da se obezebedi da Boris Tadić uđe u istoriju kao neko ko je tri puta bio predsednik onda tu od ozbiljne politike i ozbiljnog takmičenja koncpecija, programa, ideja, vizija, zaista nema“, zaključuje Bogdanović.

A ono što se upravo dogodilo u jednom gradu na jugu Srbije, gde prosečna palata jedva prelazi stotinak eura, možda je najbolja poruka i jednom i drugom predsednčkom kandidatu o tome šta zapravo birači hoće.

Nezadovoljni građanin dao je jednom od predsedničkih kandidata prazan ceger na kome piše "Izbor za bolji život" što je najbolja poruka šta najviše zanima građane Srbije.