Svetlana Broz o Titovom sefu: Tužiću Tomislava Nikolića

Tajna Titovog sefa mogla bi odvesti predsednika Srbije Tomislava Nikolića na Sud i to po tužbi nekih od članova porodice Broz!

Dok se iščekuje da Prvom osnovnom sudu u Beogradu bude dostavljen zapisnik o otvaranju Titove zaostavštine (koju je Predsedništvo nekadašnje SFRJ 1982. godine predalo Narodnoj banci Srbije) Brozovi naslednici su revoltirani što je sef otvoren bez prisustva ne samo porodice, nego i nadležnih iz Suda. Učinila je to tročlana komisija koju čine savetnici aktuelnog predsednika Srbije: Oliver Antić i Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović.

Ponovo u konspiraciji koja se decenijama širi oko Brozovog nasleđa, otvoren je njegov sef.

“To je samo još jedna u nizu senki koja Titovu zaostavštinu, praktično, prati od njegove smrti”, zaključuje autor knjige “Tito – strogo poverljivo”, u kojoj se bavi svim tajnama što su obavijale tako dugu vladavinu doživotnog predsednika druge Jugoslavije, Pero Simić.

Koliko god se onomad kleli da “sa njegovom puta nećemo skrenuti”, od Titovog nasleđa ostale su tek lepe uspomene, pre svih, u međuvremenu upropašćene srednje klase i misterije koje se razvijaju oko njegove neverovatne životno priče. Sadržina sefa verovatno je jedna od najvećih.

Zbog čega je onda otvoren na način, koji je, čini se, suprotan zakonu. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa na tome insistira i Titova unuka Svetlana Broz koja navodi da smo svedoci “potpune uzurpacije” sudske vlasti od strane predsednika Tomislava Nikolića, koji je “uskartio pravo na pravedno i fer suđenje”.

“On je sudsku vlast uzeo u svoje ruke kao predsednik države i umešao se u sudski postupak u kojem je na periferiju stavio i sud i naslednike. Prekršio je i Ustav Republike Srbije, koji garantuje apsolutnu autnomiju pravosuđa, jer je formirao Komisiju kojoj je dao sudsku ingerenciju i koja će otvoriti privatni sef. Naravno, prekršio je i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. I dalje ne znam zašto je to učinjeno. Možemo samo nagađati ili će nam to predsednik Srbije nekada reći, iako sumnjam. Postoji nekakav normalan sled u zakonima države Srbije koji ću ja za razliku od predsednika države poštovati. Pa ću ga tužiti sudovima u Republici Srbiji za sva ta kršenja od Ustava Srbije, preko zakona Srbije, pa do međunarodnih, evropskih, konvencija. Dakle, prvo ćemo iscrpeti sve ono što je u nadležnosti države Srbije, a pošto očekujemo da to neće uroditi plodom, onda postoje i međunarodne institucije, odnosno, međunarodni Sud u Strazburu”.

Inventarisanje prepušteno Narodnoj banci

Tako bi predsednik Nikolić, onaj koji je svoju političku karijeru u vreme raspada Jugoslavije gradio i uz onog koji je pretio izmeštanjem Titovog groba iz Beograda (danas haškog optuženika Vojislava Šešelja), zbog Josipa Broza mogao otići na sud. I to baš sada kada Titu javno priznaje zasluge od kojih i današnja Srbija profitira, o čemu je u sredu govorio na Javnom servisu:

“Pokret nesvrstanih u nas gleda kao u roditelje. Moram da priznam, mnogi od njih na osnovu onoga što je Tito uradio. Šeik iz Abu Dabija mi je rekao ‘Tito je pomagao mom ocu kada smo mi bili siromašni. Kada smo pljačkali engleske lađe da preživimo. Danas je naša dužnost da pomognemo vama’”.

To je rekao Nikolić koji imenovao tročlanu komisiju sa zadatkom da napravi inventar onoga što je pre tridesetdve godine prepušteno Narodnoj banci Srbije sa zadatkom da napravi stručnu procenu vrednosti predmeta, da ih potom ustupi muzejskim ustanovama u tadašnjoj Jugoslaviji, ili vrednosti pretvori u zlatnu rezervu, odnosno proda na aukciji. Tako je trebalo da se razreši drama koja je počela istog dana kada je saopšteno, da je, “umro drug Tito”.

Na te reči nacije su se smrzle, dok su u vrhu tadašnje države, kako priča Pero Simić imali druge probleme:

“Umro je 4. maja 1980. godine. Već te večeri zapečaćeni su svi prostori u kojima se kretao, sva imovina sa kojom je raspolagao”.

Skoro tri i po decenije kasnije član Komisije Oliver Antić, preko svoje sekretarice, poručio nam je da o sefu Josipa Broza još uvek, ne može da govori.

Na drugoj strani, kako nam je prenela pravna zastupnica Titovog sina, Miše Broza, i unuke Zlatice, Violeta Kočić Mitaček s obzirom da se radi o ostavinskom postupku, bilo je potpuno logično da porodica u tome učestvuje. Kako podseća naša sagovornica, pogotovu što je:

“Zakon kojim je bilo utvrđeno da će imovina Josipa Broza Tita biti društvena imovina proglašen neustavnim. Te da bi imovina koja je iza njega ostala bi trebalo da se podeli na njegove zakonske naslednike. Stoga smatrama da je bilo logično da u tome Sud učestvuje. A posebno zbog toga što je Komisija koja je otvarala sef i u podnesku sudu navela da se oformljava radi otvaranja sefa u ostavinskom postupku iza Josipa Broza Tita”.

RSE: Kakva su očekivanja vaših klijenata, da ono što je u sefu pronađeno bude postavka nekih, eventualnih, budućih muzeja, ili da se ti predmeti podele članovima porodice?

Violeta Kočić Mitaček: Ono o čemu oni razmišljaju jesu neke porodične stvari za koje oni znaju da su postojale kao imovina Josipa Broza Tita i koje do sada nismo našli na spiskovima nikada. Tako da o nekoj imovini veće vrednosti oni i ne razmišljaju. Za sada.

Isto pitanje upućeno i Svetlani Broz:

“To zavisi od onoga šta se nalazi u sefu, odnosno šta će nam Komisija predsednika Srbije reći da se nalazi u sefu. Dakle, od toga zavisi moj stav šta bi trebalo raditi sa predmetima koji se nalaze u sefu", kaže Titova unuka.

Zlato i dijamanti

Osim potomaka, još nekog ne smemo zaboraviti.

“Njegova supruga, kao jedna od paradigmi političke borbe za Titovu zaostavštinu, nalazi se ni na nebu ni na zemlji već skoro tridesetpet godina. Od 1977. godine kada se definitivno razišla sa Titom”, naglašava Pero Simić.

Osamdesetdevetogodišnja Jovanka Broz živi u beogradskoj osami, a kuća koja joj je ustupljena (baš preko puta Belog dvora) i sama je bila meta nedavne, nerasvetljene, pljačke.

Njoj, drugim naslednicim i mnogim zainteresovanima, kakav takav putokaz, može biti informacija koja je 28. juna 1982. godine dostavljena Predsedništvu SFRJ. Tu se navodi da je, između ostalog, Narodnoj banci prepušteno: zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg; zatim više od dve i po hiljade velikih i malih zlatnika; potom 149 predmeta od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević; predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije; zatim više od 26 000 dolara i 36 hiljda tadašnjih nemačkih maraka ….

Trebalo bi primetiti da je i Brozovo vlasništvo nad nekim od ovih predmeta, poput onih koji su preuzeti od Karađorđevića, upitno, a dalje bi se moglo postaviti i pitanje kako su te vrednosti dospele i u vlasništvo poslednje jugoslovenske dinastije.

Tu se otvaraju pitanja pitanja za druge rasprave, a ovde zamislite samo to bogatstvo na gomili, pa će svakome biti jasno, a na čemu insistira Pero Simić, da je dug spisak onih koji bi mnogo toga učinili kako bi se dokopali neprocenjivog blaga:

“Poznata je, recimo, činjenica da njegov orden Suvorova koji mu je dao Staljin, je svojevremeno procenjen na milion dolara. I to na milion ondašnjih dolara koji su danas mnogo veća cifra", podseća Simić.

RSE: Vi pretpostavljate da se, na primer, taj orden nalazi u sefu?

Simić: Logično bi bilo. Ordeni koje je dobio su najnespornija stvar. Reč je o stotinak ordena. To su po pravilu ordeni najveće vrednosti i njihova današnja vrednost se meri na desetine miliona dolara. Govorimo i o ličnom Staljinovom daru, sablji sa najvrednijim sibirskim dijamantima koje mu je još 1944. godine doneo Milovan Đilas. Ona je, takođe, basnoslovne vrednosti.

Mogli bi se začuditi i da je nešto uopšte i sačuvano, s obzirom na duboko kriminalizovane elite koje su posle Tita zemlju i njene građane pedantno opljačkali.

To što su Titov sef poštedeli, navodi naš sagovornik, moglo bi se zahvaliti evidenciji (makar o ordenima i ličnim poklonima) koja se nalazi u Arhivu Jugoslavije (bišvi Titov arhiv). Međutim, upućeni upozoravaju da nije mali broj predmeta kojima se vremenom – uprkos svemu - izgubio svaki trag.