„Opustio sam se i povratio težinu. I evo me opet u `Čigoti`“, kaže Luka Lazarvić (14) iz Pančeva, grada nedaleko od Beograda, koji se ponovo podvrgava tretmanu protiv gojaznosti u specijalnoj bolnici „Čigota“ na obrnocima planine Zlatibor na jugozapadu Srbije.
„A bio sam ovde takođe i u septembru, kada sam smršao sedam kilograma. Sada ću se potruditi da ne vratim težinu. Ovde nas uče kako da se pravilno hranimo“, kaže sagovornik RSE.
Gojaznost nije stanje stepena uhranjenosti, već bolest koja ima oblike epidemije. Podaci pokazuju da je preko pedeset posto stanovništa u Srbiji gojazno, navode sagovornici, a budući da gojaznost izaziva i druge bolesti, posebno kardiovaskularne, onda bi se moglo reći da je situacija alarmanta.
Ako je za utehu i najbogatija zemlja sveta ima velike probleme sa gojaznošću, rekao je akademik, dokotor Dragan Micić na zlatiborskom Kongresu o gojaznosti:
„Prema poslednjim podacima u sedam država SAD procenat gojaznosti veći je od 35 posto, što znači da je svaki treći stanovnik gojazan. To je zabrinjavajući podatak koji pokazuje da nismo uspešni u suprostavljanju epidemiji gojaznosati i da treba kombinovati više načina prevencije i lečenja ove bolesti posebno kod dece.“
Jedan broj gojaznih ne priznaje svoju bolest, a drugi problem je otežana implementacija gojaznih u društvo. Ta vrsta izolacije dodatno utiče na povećanje stepena gojaznosti, kaže docent Snežana Polovina, specijalista interene medicine i endokrinologije iz Beograda:
„Kada ti pacijenti priznaju i sebi i nama lekarima koja je ustvari njihova greška u ishrani, a koja je dovela do te gojaznosti, koja jegreška u fizičkoj aktivnosti, e onda možemo da krenemo u obradu i edukaciju“.
Kroz „Čigotu“, koja uskoro obeležava trideset godina rada, prošlo je 48.000 ljudi iz svih krajeva Srbije i regiona.
Od navedenog broja dve trećine su deca.
Za lečenje mlađih od petnaest godina organizju se posebne radionice, što naglašava dijetetičar, nutricionista Olivera Milošević:
„Učimo ih da naprave biljni zdrav namaz za školsku užinu, voćne ražnjiće takođe za školsku užinu. Radionice imamo tri do četiri puta nedeljno i važno je što deca pojedu ono što naprave. Sa zadovoljstvom otkrivaju šta sve mogu napraviti od voća i povrća, a da bude ukusno i zdravo. Učimo ih i kako da rasporede pravilno obroke u toku dana.“
Mihailo Karamarković iz Čačaka, grada u centralnoj Srbiji, ima trinaest godina:
„Imamo dosta predavanja sa nutricionistom. Pravimo zdrave pite. Saznajemo mnogo o ishrani, koliko je kalorična hrana, koliko treba da jedemo, koliko ima šećera. Stvarno je zanimljivo, pravili smo raspored doručka, ručka, užine. Fizička aktivnost je obavezna, i puno vremena smo na zlatiborskom vazduhu u dugim, brzim šetnjama, pa na igralištu ili u salama `Čigote` gde imamo posebne vežbe. Srećni smo kada svaki dan vidimo da malo smršamo“, kaže Milica.
Za početak lečenja važno je otkriti uzrok uzimanja velike količine hrane, objašnjava Snežana Marinković, endokrinolog u „Čigoti“:
„U Srbiji je tačno 57 posto stanovništva gojazno, govore podaci na terenu. Treba konačno reći, ako je gojaznost bolest, lečiti bolest, ako nije bolest, onda treba potražiti i pomoć od psihologa. Nije to nikakava sramota. Terbalo bi utvrditi da li se iza konzumiranja velike količine hrane krije neki problem i da li je onda rešivo na tom nivou.“
Da se gojaznost uspešno leči, naročito kod dece, potvrđuje doktorka Snežana Lešević, načelnica Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti u „Čigoti“:
„Gotovo 75 posto adoloscenata je redukovalo težinu. Jedna četvrtina nije bila uspešna u rešavanju ovog problema.“
Da je gojaznost kod adolescenata sve veći zdravstveni problem u Srbiji shvatilo je i Ministarstvo zdravlja Srbije, te je jesenas aktuelizovana i nacionalna kampanja „Teži ravnoteži“, sa ciljem da se deca ali i odrasli najpre edukuju o načinu zdrave, balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti.
Facebook Forum