Dostupni linkovi

Romi, žene, stari, svakodnevna borba sa diskriminacijom


Preseljavanje Roma u Beogradu, 2012. godine
Preseljavanje Roma u Beogradu, 2012. godine

To je bilo zastrašivanje romske populacije, ali i poruka da to može da se dogodi bilo kome. To je ono što mene brine, komentar je Vesne Petrović, pravnice i bivše direktorke Beogradskog centra za ljudska prava, na to što je Bojan Stojković, čelnik ekstremno-desničarske organizacije Srbska čast pre nekoliko dana u niškom naselju mladom Romu oduzeo konja jer ga je navodno maltretirao.

Alarmantan porast agresivnog nacionalizma, netolerancije i diskriminacije poslednjih nekoliko godina, na šta je pre nekoliko dana ukazao i Tobias Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, na konferenciji kojom je obeleženo 70 godina Saveta Evrope, nije nešto što opisuje samo Srbiju, ali opisuje i nju.

U vreme kada je Evropska komisija objavila izveštaj o Srbiji, u maju ove godine, primećeno je da su govor mržnje i diskriminatorna retorika u upotrebi, čak i u medijima, da se tolerišu, a da regulatorna tela i tužilaštvo retko na to reaguju.

Ovo upozorenje je na istom događaju izrekao Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. On je istakao da se Srbija bori s ovim problemima, da postoji zakonski okvir koji sankcioniše podstrekavanje na nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netoleranciju, te zabranjuje govor mržnje, poput Krivičnog zakonika i Zakona o zabrani diskriminacije.

U nekoliko proteklih godina Romi, starija populacija, građani sa posebnim potrebama i žene najčešće su mete diskriminacije i netolerancije u Srbiji, kaže za Radio Slobodna Evropa Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

"Kada govorimo o položaju nacionalnih manjina, tu imamo zaista dobar zakonodavni okvir za zaštitu ovih naših građana, sada ostaje da ga dosledno i primenjujemo, a postupanje u pojedinačnim slučajevima pokazuje da su pripadnici romske nacionalne manjine, nažalost, i dalje najugroženiji. Iako se sada njihov broj u obrazovnom sistemu znatno povećao, a u zdravstvenoj zaštiti takođe postoji veći obuhvat i na tržištu rada smanjena distanca, ipak smo daleko od nekog idealnog stanja“, ukazuje poverenica Janković.

Zakoni, međutim, moraju da se primenjuju, poručio je Fabrici i istakao da je potrebno usvajanje akcionog plana za borbu protiv diskriminacije.

Tu nije kraj diskriminaciji

Podsetimo, akcioni plan protiv diskriminacije neophodan je strateški i regulatorni okvir za Poglavlje 23, koje je Srbija otvorila kao jedno od najvažnijih poglavlja na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Romi, međutim, nisu jedina društvena grupa izložena diskriminaciji i netoleranciji.

"Građani sa invaliditetom se suočavaju sa preprekama u pristupačnosti objektima, diskriminacijom prilikom zapošljavanja i u postupcima pred organima javne vlasti“, precizira poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Vesna Petrović kaže da iako je taj vid diskriminacije često manje uočljiv od drugih, on je i te kako prisutan.

"Kada je u pitanju, recimo, pravo na rad, na obrazovanje, na zdravlje, najugroženija je kategorija osoba sa invaliditetom. To su uglavnom socijalno-ekonomska prava i u tom pogledu su oni možda i ugroženiji nego LGBT populacija za koju se po pravilu kaže da je ugrožena zato što zaista i jeste, njeni članovi bivaju i fizički napadani na ulici“, ukazuje Petrović.

Glavni razlog različitih oblika diskriminacije i netolerancije ona vidi u tome što ne postoji solidarnost kao osnova društva je se u ovakvom sistemu svako bori samo za sopstveni opstanak i preživljavanje.

Građani Srbije trpe diskriminaciju i po osnovu starosnog doba, podseća Brankica Janković. I to i mladi i stariji.

Za mlade su, navodi ona, glavne prepreke nejednake mogućnosti u procesu obrazovanja i zapošljavanja, posebno mladih sa invaliditetom, dok su se najstariji građani Povereniku najčešće obraćali zbog isključenosti, marginalizacije i uskraćivanja osnovnih usluga, uglavnom socijalne i zdravstvene zaštite.

"Primetan je i problem diskriminacije takozvanih starijih radnika – onih starosti od 55 i godina života na tržištu rada. To je grupa koja se suočava sa problemima prilikom zapošljavanja“, navodi Janković.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže i da su LGBT građani trpeli netrpeljivost i diskriminaciju koja je nekada prerastala i u nasilje, kao i uvrede u javnom prostoru koje su neretko prerastale i u govor mržnje.

Prošle i pretprošle godine bilo je, dodaje, i nekoliko pritužbi kad je reč o postojanju nejednakog tretmana prema migrantima.

Žene su, napominje Janković, godinama podnosile pritužbe zbog diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, najčešće u vezi sa trudnoćom i porodiljskim odsustvom, premeštanjem na niža radna mesta i smanjivanjem zarade po povratku na posao ili sa smanjenom mogućnošću napredovanja.

Retorika iz parlamenta u medije

Govor mržnje i diskriminatorni narativ, kako je primetio Sem Fabrici, u upotrebi je u medijima, na šta pravosuđe veoma retko reaguje.

Ali, vrlo često se takva retorika preliva u javnost i u medije iz institucionalnog centra demokratije u Srbiji – iz samog parlamenta. Neretko se poslanici vladajuće većine sa političkim oponentima obračunavaju govorom mržnje i uvredama, koristeći imunitet koji uživaju.

"Mnogi nisu svesni odgovornosti, nisu svesni značaja toga što će reći i vrlo se lagodno odnose prema toj svojoj odgovornosti za izgovorenu reč. Nažalost, to se preliva i u javni prostor i taj govor je potpuno neprimeren, ali se, naravno, može i mora sankcionisati u samoj Skupštini“, upozorava Janković, uz podsećanje da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema ingerencije nad najvišim zakonodavnim telom.

Veliki je broj dela govora mržnje u štampanim medijima, kaže za RSE pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Milena Vasić.

"Kad je u pitanju izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, zaista imamo veliki problem – kako u internet prostoru, tako, u nešto manjoj meri, i u štampanim medijima. Yukom tu ima čak i jednu presudu protiv portala "Kurir“, gde se radilo o komentarima ispod teksta koji je targetirao albansku nacionalnu manjinu“, navodi Vasić.

"Mi u principu nemamo adekvatan krivično-pravni mehanizam koji bi reagovao bez toga da oštećeni sam podnese krivičnu prijavu. A čak i u retkim situacijama kada on to učini, to ne rezultira nekom osuđujućom presudom“, ukazuje Vasić i dodaje da je možda pitanje da li je krivični mehanizam uopšte adekvatan da rešava takve stvari i ne bi li ih bilo efikasnije procesuirati u prekršajnom postupku.

Anonimna mržnja

A kad je reč o govoru mržnje i diskriminaciji na socijalnim mrežama, Vesna Petrović podseća na projekat koji je radio Beogradski centar za ljudska prava a koji se zove ’anonimna mržnja’.

"To je ta mržnja na internetu koja je uzela maha gore nego u tabloidima ’Telegraf’ ("Srpski telegraf“) i ’Informer’. Govor mržnje je otežavajuće krivično delo. Naime, član 54a Krivičnog zakonika je dozvolio da se Tužilaštvo kada pokreće neki postupak poziva i na otežavajuću okolnost da je upotrebljen govor mržnje prema ranjivim kategorijama stanovništva. Međutim, to se vrlo retko koristi u praksi“, navodi Petrović.

Poverenica Janković ukazuje da se iza te anonimnosti ide do najdrastičnijih govora mržnje.

"Mislim da će društvene mreže biti ono polje koje će biti veliki izazov za sve države i mi to znamo kao institucija za ravnopravnost jer se suočavamo sa zaista velikim problemom“, predočava Janković.

"Mi smo ovlašćeni da izdamo upozorenje i prošle godine smo, recimo, imali 17 upozorenja i 24 saopštenja. Međutim, ako prečesto koristite ovaj mehanizam, onda se zapravo može postaviti pitanje njegove efektivnosti. Kada biste pogledali društvene mreže, bilo bi razloga da se svaki dan oglasite, pa se mi i ne oglašavamo, osim kada to predstavlja jedan drastičan govor mržnje jer bi ste se, u suprotnom, na socijalnim mrežama svakog dana oglašavali“, kaže Brankica Janković.

Ona navodi da je njena kancelarija kao prevenciju dala preporuku mera svim registrovanim portalima da su odgovorni za objavu govora mržnje i da je "to u praksi dalo prilično dobre rezultate zato što je to sada u značajnom meri smanjeno“.

Ona podseća da su, generalno uzev, kao preventivni mehanizam, preporuke Poverenika za unapređenje ravnopravnosti državnim organima dale poslednjih godina dosta dobre rezultate i da se retko desilo da je neko ponovio diskriminaciju, a da je postupanje bilo gotovo stopostotno.

Komitetom ministara Saveta Evrope ove godine predsedava Francuska, a njen ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni naveo je da njegova zemlja to predsedavanje želi da iskoristi za promociju zaštite ljudskih prava i da će i sa vlastima u Beogradu raditi na tom polju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG