Zahvaljujući humanosti i plemenitosti hraniteljske pordice Zagorčić petoro mališana koji su privremeno ostali bez roditeljskog staranja, srećno i bezbrižno provodi detinjstvo.
Pored dvoje svoje dece, Zagorčići su učinili srećnim još petoro dece, pa je njihov dom ispunjen dečjim žagorom i radošću.
"Pošo meda u dućan, nije reko dobar dan, već je reko dobro veče, pokloni se i uteče", recituju deca u hraniteljskoj porodici Zagorčić.
Snežana Zagorčić, odlučila se za hraniteljstvo podstaknuta sve učestalijim i drastičnijim slučajevima porodičnog nasilja nad decom kojoj je u tom uzrastu napotrebnija porodična ljubav i sreća.
"Odlučila sam se da im pružim utočište, ljubav, radost, pesmu, igru, druženje, jedno najnormalnije detinjstvo koje može da se pruži deci. Zavoleli smo jedni druge i sada funkcionišemo porodično. Mi smo sada jedan tim, jedna porodica koja funkcioniše", priča Snežana.
"Usvojena" i jedan baka
Njena snaha Branka Zagorčić, sledila je humani primer svoje svekrve. Kaže da se njena ljubav i trud svakodnevno isplaćuju i nagrađuju, dečjom radošću.
"U ovom poslu najlepši su njihovi osmesi, što su zdravi i veseli i što umeju da nas razonode i kada smo tužni, a najteže je kada su bolesne, pogotovu što su kao vrlo male došle ovde i zbog toga što smo ih prihvatili kao svoju decu", kaže Branka.
Porodica Zagorčić pored svoje dvoje dece, vodimo računa o petoro dece koja su privremeno ostali bez roditeljskog staranja, Šumadija, Knić, 16. maj 2011.Snežana i Branka kažu da je uzgajanje dece lep, ali istovremeno i težak posao jer mališani traže celodnevnu pažnju i ljubav, zbog čega im svakodnevno pomažu i ostali čalnovi porodice.
"Mobilni smo 24 časa dnevno. Nema odmora, potpomažemo se. Snaha pomogne meni, ja pomognem njoj. Kada zatreba pomažu sinovi i suprug. Ujutru u sedam se ustaje, onda se umiju, presvuku, doručkuju, i ako je toplo, idu napolje da se igraju. Svekrva i ja smo stalno sa njima", pričaju Snežana i Branka Zagorčić.
U ovoj porodici širokog srca utočište je našla i jedna baka koja je jednostavno došla i rekla ja želim da živim kod vas.
Pored dvoje svoje dece, Zagorčići su učinili srećnim još petoro dece, pa je njihov dom ispunjen dečjim žagorom i radošću.
U ovoj porodici širokog srca utočište je našla i jedna baka koja je jednostavno došla i rekla ja želim da živim kod vas.
"Pošo meda u dućan, nije reko dobar dan, već je reko dobro veče, pokloni se i uteče", recituju deca u hraniteljskoj porodici Zagorčić.
Snežana Zagorčić, odlučila se za hraniteljstvo podstaknuta sve učestalijim i drastičnijim slučajevima porodičnog nasilja nad decom kojoj je u tom uzrastu napotrebnija porodična ljubav i sreća.
"Odlučila sam se da im pružim utočište, ljubav, radost, pesmu, igru, druženje, jedno najnormalnije detinjstvo koje može da se pruži deci. Zavoleli smo jedni druge i sada funkcionišemo porodično. Mi smo sada jedan tim, jedna porodica koja funkcioniše", priča Snežana.
"Usvojena" i jedan baka
Njena snaha Branka Zagorčić, sledila je humani primer svoje svekrve. Kaže da se njena ljubav i trud svakodnevno isplaćuju i nagrađuju, dečjom radošću.
"U ovom poslu najlepši su njihovi osmesi, što su zdravi i veseli i što umeju da nas razonode i kada smo tužni, a najteže je kada su bolesne, pogotovu što su kao vrlo male došle ovde i zbog toga što smo ih prihvatili kao svoju decu", kaže Branka.
"Mobilni smo 24 časa dnevno. Nema odmora, potpomažemo se. Snaha pomogne meni, ja pomognem njoj. Kada zatreba pomažu sinovi i suprug. Ujutru u sedam se ustaje, onda se umiju, presvuku, doručkuju, i ako je toplo, idu napolje da se igraju. Svekrva i ja smo stalno sa njima", pričaju Snežana i Branka Zagorčić.
U ovoj porodici širokog srca utočište je našla i jedna baka koja je jednostavno došla i rekla ja želim da živim kod vas.