Ni levi, ni desni, ni građanski, ni nacionalistički.
Uprkos stavu studentskog pokreta da se ne određuju o pitanjima koja bi polarizovala društvo u Srbiji, godinu dana masovnih antivladinih protesta obeležila su desna i nacionalistička skretanja.
"Desnica apsolutno pokušava da preuzme protest, ali ona nije tako velika. Samo je glasnija i dobro organizovana", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Duško Radosavljević.
Proteste su, sa druge strane, obeležili i put studenata u sedište Evropske unije, zajedništvo u društvu obeleženom međuetničkim tenzijama i katarzična poruka jednog od srpskih učesnika ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
"Imam osećaj da je najviše onih studenata koji su ovde zbog jednog cilja, a to je izgradnja zdravog društva", kaže za RSE student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović.
Istu poruku nose i studenti iz Sandžaka na jugozapadu Srbije, većinski naseljnom bošnjačkim stanovništvom.
Sa porukom "Nećete nas deliti" oni pešače više 400 kilometara na obeležavanje godišnjice tragedije u Novom Sadu.
Osnovni zahtev studenata odnosi se na odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešice Železničke stanice u tom gradu do koje je, kako poručuju, dovela korupcija. Nezadovoljni reakcijama vlasti, šest meseci kasnije zahtevima su dodali i onaj za vanrednim izborima.
'Nacionalizam ili zdrav patriotizam'
"U društvu podela u kojem smo svi mi odrasli, veliki broj studentata ne percipira na ispravan način šta je zdrav patriotizam i zbog toga dolazi do nekih skretanja", navodi student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović.
Upravo na tome ocrtavaju se i izazovi sa kojima se studentski prokret suočava, ocenjuje politikolog Naim Leo Beširi. Po njemu su to konformizam i pokušaj da zahvate i levo i desno biračko telo.
"Ne možete pobediti vlast na temu nacionalizma jer je ona tu daleko ispred vas", kaže Beširi.
Zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa "u pojedinim delovima protestnog pokreta" izrazio je i Evropski parlament poslednjom Rezolucijom o Srbiji.
Ko na protestima 'brani' Kosovo?
Iako su studenti najavili da će na izbore, koje vlast za sada odbija, izaći sa svojom listom, njen sastav i program još nije objavljen.
Ipak, u sedmom mesecu protesta su zahtevima za vladavinom prava i borbom protiv korupcije priključili i stav o Kosovu.
Založili su se za "poštovanje teritorijalnog integriteta, vojnu neutralnost, i zaštitu srpskog naroda na Kosovu i u regionu".
Uoči oktobarskih lokalnih izbora na Kosovu, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu organizovali su i protest sa kojeg su zatražili "odgovornost svih koji krše prava srpskog naroda".
Protest je pratilo saopštenje na društvenim mrežama o "izdaji" Kosova od strane vlasti u Srbiji.
Organizatori protesta sa Pravnog fakulteta nisu odgovorili na pitanja RSE o zahtevima skupa koji je po brojnosti bio znatno manji od drugih protesta koje su organizovali studenti.
Na njemu se 11. oktobra okupilo oko hiljadu ljudi.
"Taj skup je imao dosta elemenata desičarskog i više mi je izgledao kao navijački nego kao studentski", kaže za RSE student Filozofskog fakulteta u Beogradu i dodaje da je "desnica u studentskom pokretu nemoćna".
"Jaka na rečima, a slaba na delima".
Stav iznosi anonimno jer se i dalje pridržava pravila studentskog pokreta da se u javnost ne izlazi o pitanjima koja nisu deo usaglašenih zahteva studenata [ime poznato redakciji].
Njegov kolega sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović ocenjuje da se tema Kosova, "sa kojom se decenijama poigravaju mnogi političari, do danas koristi na pogrešan način".
"Ljudi se vrlo često fokusiraju na taj teritorijalni i religijski aspekt, a malo razmišljaju o tome kako žive ljudi koji su na Kosovu", kaže on.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija do danas ne priznaje i smatra ga svojom pokrajinom. Takav stav utkan je 2006. i u Ustav Srbije.
Istraživanje nevladine Krovne organizacije mladih Srbije iz 2025. pokazuje da više od 30 posto ispitanika od 15 do 30 godina smatra da Beograd treba da radi na pomirenju Srba i Albanaca, a da pitanje statusa Kosova ostavi za kasnije.
Za razliku od prethodne dve godine, kada je opcija sa najviše podrške bila da Srbija "treba da povrati Kosovo vojnim sredstvima", sada tako odgovara oko 13 odsto mladih.
Kakva je uloga ekstremnih desničara?
"Zaštitu" Srba na protestu 11. oktobra sa studentima su tražili i predstavnici ekstremno desničarskih grupa, od kojih su neke i zabranjene odlukom Ustavnog suda Srbije.
To nije bio prvi put da se pojavljuju na studentskim protestima.
"Moj je stav da nijedna ekstremistička organizacija nije dobrodošla u studenskom pokretu, ali prosto nije moguće da u tolikoj masi ljudi koji nam dolaze na proteste pazimo ko je prisutan", kaže za RSE još jedan od studenata koji ne želi da se predstavlja.
On navodi da vlast ulaže sve više napora da diskredituje njihov pokret.
"Da li da nas predstave kao 'obojene', da li kao ekstremiste i slično. Ali ne razumeju da su naši temelji stabilni kao i u decembru prošle godine [kada su počeli protesti]", rekao je ovaj student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Vlast u Srbiji deli stav zvanične Rusije koja, bez pružanja dokaza, ponavlja optužbe po kojima zapadne službe stoje iza pokušaja "obojene revolucije", što je termin koji Kremlj koristi kako bi opisao svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama.
U tom kontekstu, politikolog Duško Radosavljević tumači i pojavljivanje ultradesničara na demonstracijama.
"To je vrlo često nameštaljka bezbednosnih grupa koje su na platnom spisku države i koje na taj način izazivaju pomutnju", ocenjuje on.
Desna skretanja protesta
Nasuprot proklamovanom jednakom distanciranju od svih političkih opcija, na studentskom protestu održanom 28. juna, na verski praznik Vidovdan, otišlo se u potpunu desnicu.
Ovaj dan vezuje se za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao mit na koji su se srpski nacionalisti oslanjali u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije u devedesetim godinama.
Poslednji je Srbija vodila na Kosovu. Od 1998. do 1999. ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je preko 8.000 albanske nacionalnosti, a zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama međunarodnog suda u Hagu.
Sa protesta 28. juna ponovo su se čuli pozivi na "odbranu srpskog naroda" van Srbije, koji su devedesetih pokretali ratove.
"Govornici su izabrani kako bi se sa jedne strane akcentovao pluralitet unutar pokreta, ali i celokupnog društva, a sa druge strane zajedništvo društva u cilju smene režima i formiranja sistema", kaže student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Jedan od demonstranata, Srefan iz Zrenjanina za RSE kaže da podržava poruke protesta Vidovdanskog protesta.
"Ponosan sam kad se borimo za naše nacionalne interese, za Kosovo i Metohiju. Vučić je sve to prodao, a na nama je da se vratimo pravim vrednostima i pružimo podršku svim Srbima, mi smo jedna nacija".
Milica iz Beograda sa druge strane navodi da su je skretanja u desno udaljila od protesta.
"To nisu vrednosti koje zastupam i ne želim da stojim iza tih poruka. Ako hoće moju podršku i glas na nekim budućim izborima, mora da postoji jasna ograda od toga".
Dugogodišnji aktivista iz Beograda Miloš kaže da je Vidovdanski protest za njega bio neprijatno iznenađenje, ali da ga nije odvratio od učešća.
"Malo hladnije glave, racionalizovao sam to skretanje u desno kao posledicu odluke studenata da traže i izađu na izbore. Kao populizam kojim će verovatno probati da pridobiju šire mase".
Ima li stava o EU?
Proteste su pratila verska obeležja i zastave sa mapom Kosova i srpskom trobojkom, uz poruku "Nema predaje", dok su zastave EU nekoliko puta "izbačene" sa demonstracija.
"Studenti koji su liberalno orijentisani neće zabraniti ni zastavu 'Nema predaje', ni zastavu Evropske unije. A studenti koji su desno će poneti zastavu 'Nema predaje', i tu Evropska unija ne može da se nađe", kaže Boris Kojčinović.
Studenti nisu izašli sa jasnim stavom od odnosu Srbije i EU, čiji je zemlja kandidat za članstvo od 2009. godine.
"Sada ne treba o tome da razmišljamo jer je primarni cilj da eliminišemo sve što nas deli. Kada dođe nova vlast i kada obezbede neke slobodne izbore, moći ćemo da pričamo da li smo za EU ili Rusiju", kaže student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Isto navodi i njegov kolega iz Novog Sada.
"Ali ne mogu da razumem ljude koji žele demokratsko društvo, a okreću se Rusiji. Mislim da i to potiče od narativa da su nam Rusi braća, a ovi su nam neprijatelji", rekao je Boris Kojčinović.
Srbija i nakon ruske invazije na Ukrajinu insistira na politici balansa između Istoka i Zapada, zbog čega ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU.
Takav stav predsednika Aleksandra Vučića podržava i većina mladih, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije.
"Studenti nisu koherentni, imate od vrlo levo do vrlo desno orijentisanih. Nedostaje im političko iskustvo i velika je žalost što nisu pružili ruku bar delu opozicije i organizacijama civilnog društa", ocenjuje politikolog Naim Leo Beširi.
Godinu dana od početka protesta, njihovo vezivno tkivo ostaju zahtevi za borbom protiv korupcije.
