"Ovo nije vojna, već civilna vežba, ali je od izuzetnog značaja i za NATO i za Srbiju, ali i za ceo za region" – poručili su to na zajedničkoj konferenciji u Mladenovcu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Oni su šezdesetak kilometara od Beograda otvorili međunarodnu terensku vežbu u oblasti upravljanja posledicama vanrednih situacija pod nazivom „Srbija 2018“, koju zajednički organizuju NATO Evroatlantski centar za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora (EADRCC) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Vučić je ponovio da Srbija ostaje vojno neutralna, ali i istakao značaj saradnje sa NATO, dok je Stoltenberg rekao da taj vojni savez u potpunosti poštuje neutralnost Srbije.
„Pokazali smo da Srbija i NATO jačaju partnerstvo započeto 2006. godine. Ono je jačalo, a danas smo otvorili najveću NATO civilnu vežbu ikada. Pokazali smo kako NATO i Srbija jačaju svoju saradnju. Ovo nije vojna vežba, jer NATO nije samo vojna misija. Ovo je civilna vežba“, rekao je Stoltenberg.
Prethodno je, otvarajući vežbu sa Vučićem, rekao da je „veliko zadovoljstvo biti ovde i videti kako Srbija i NATO zajedno rade. On je dodao i da „shvata da je NATO kontroverzan u Srbiji“.
"To sećanje je i dalje bolno za mnoge, posebno one koji su izgubili bliske osobe. Međutim cilj akcije je bio da zaštite civile u regionu i svaki nevini život koji je izgubljen je velika tragedija. Žalim za svakom žrtvom na obe strane i upućujem saučešće porodicama. Prošlost ne možemo da zaboravimo, ali možemo da gledamo u budućnost", naveo je Stoltenberg.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Srbija „mora da sarađuje sa NATO, bez obzira na prošlost“.
„Mnogi su pitali - a šta će vam ovde NATO? Zašto sa njima razgovarate? Hoće li Srbija u NATO? Srbija je vojno neutralna zemlja i Srbija će ljubomorno da čuva svoju vojnu neutralnost, ali Srbija dobro sarađuje sa NATO i sarađivaće dobro sa NATO. Mi i hoćemo i želimo i moramo, bez obzira na bolnu i tešku istoriju, da zbog budućnosti naših građana imamo dobre odnose, kao što te dobre odnose imamo i sa Ruskom Federacijomi sa Narodnom Republikom Kinom i sa svima drugima", rekao je Vučić koji se istovremeno zahvalio Stoltenbergu jer, kako je rekao, ni u jednom trenutku nije pokušao da utiče na takvu odluku Srbije.
Vučić je izjavio i da su NATO intervencija 1999. godine i događaji na Kosovu glavni razlozi "veoma niske popularnosti NATO u Srbiji". Istovremeno je ponovio važnost saradnje sa NATO i naveo da je vežba u Mladenovcu od izuzetnog značaja za Srbiju.
„Imao sam duge razgovore sa Stoltenbergom o svim vrstama saradnje. Ta saradnja je dobra, imamo dosta zajedničkih aktivnosti. Najviše smo pričali o Kosovu i ulozi Kfora. Saradnju ćemo nastaviti, za dobrobit našeg naroda i građana“, rekao je Vučić.
Govoreći o odnosima sa Kosovom, Stoltenberg je podvukao da je dijalog Beograda i Prištine ključ za regionalnu stabilnost.
U međunarodnoj terenskoj vežbi oko 2.000 učesnika iz 38 zemalja uvežbava operacije uklanjanja posledica vanrednih situacija.
Stoltenberg je rekao da je vežba i prilika za testiranje nove tehnologije.
„Vežba je u korist i NATO, i Srbije, i regiona. Ono što naučimo ovde pomoći će nam da budemo bolje pripremljeni“, naveo je Stoltenberg.
„Drago mi je što će ljudi iz 38 zemalja moći da pomažu jedni drugima. Ovde je reč o spasavanju života i pomoći jedni drugima. Poplave se pokazale značaj međunarodne saradnje i brzog reagovanja. Naša dužnost da pomognemo drugima ako se nađu u sličnoj situaciji“, rekao je na otvaranju vežbe predsednik Srbije.
Jens Stoltenberg je rekao da KFOR osigurava bezbedno okruženje za sve zajednice na Kosovu, uključujući Srbe, i da u punoj meri podržava proces dijalog Beograda i Prištine.
„Naša misija KFOR-a održava sigurno okruženje na Kosovu, što je u skladu sa mandatom koji smo dobili od Ujedinjenih nacija. Dozvolite mi da budem jasan: to znači da održavamo bezbedno okruženje za sve zajednice, uključujući i Srbe. NATO u potpunosti podržava proces normalizacije između Beograda i Prištine. Dijalog je najbolja platforma za pronalaženje rešenja koje poštuje prava svih zajednica. Dijalog je ključ stabilnosti u regionu“, rekao je Stoltenberg.
O neophodnosti regionalne stabilnosti Vučić i Stoltenberg govorili su i tokom zajedničkog učešća na konferenciji „Liderstvo za bezbednost regiona“, koja je organizovana u ponedeljak u Beogradu.
Srbija će učiniti sve da uspostavi dobre odnose u regionu i da ne zadaje glavobolju velikim silama, rekao je predsednik Srbije. Vučić je dodao da su za zvanični Beograd najveći izazov regionalni sukobi.
„Daćemo sve od sebe da nastavimo dijalog sa prištinskim Albancima, daćemo sve od sebe da uspostavimo bolje odnose sa novim rukovodstvom Bosne i Hercegovine, i mislim da ćemo bez sumnje morati da uspostavimo bolje odnose sa Hrvatskom. To je nešto što mi možemo da uradimo. Učinićemo sve što je u našoj moći da ne zadajemo glavobolju velikim silama i, što je najvažnije, da ne zadajemo glavobolju našim ljudima.“
Vučić je na istom mestu izjavio i da neki kritikuju to što se u ovdašnjim medijima pojavljuju ljudi koji su odslužili zatvorske kazne zbog ratnih zločina, ali „nisu postali premijeri, predsednici ili savetnici, a što jeste slučaj širom regiona“.
„Nikome se to ne spočitava. Oni mogu da zauzmu najodgovornije funkcije u svojim državama ili takozvanim državama, ali u Srbiji je to najveći problem, iako ne zauzimaju nijedno važno mesto", rekao je Vučić.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je Zapadni Balkan prešao veliki put od ratnih devedesetih godina do danas, ali da je nacionalistička retorika nešto što može negativno uticati na taj napredak.
„To nije dobro i može nas vratiti u situacije koje treba da izbegnemo. Samo ljudi u ovom regionu, u jugoistočnoj Evropi, na Balkanu, mogu rešiti probleme na ovom području. To se ne može rešiti u Briselu. Možemmo da vam pomognemo, da asistiramo, da damo predlog ukoliko nas pitate, ali mi ne možemo da rešimo probleme ovog regiona. Zbog toga apelujem na mir i suzdržanost. Ne vraćajte se nacionalističkoj retorici“, rekao je generalni sekretar NATO.
On je dodao da primer skandinavskih zemalja, koje su vekovima međusobno ratovale a danas su „najbolji prijatelji“, pokazuje da je i na Balkanu moguće izgraditi drugačije odnose.
„Ako su Šveđani, Danci i Norvežani mogli da postanu prijatelji, to mogu da urade i narodi na Zapadnom Balkanu“, izjavio je Stoltenberg na konferenciji koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski fond za političku izuzetnost i Evropski pokret u Srbiji.
Po dolasku u Beograd, generalni sekretar NATO-a razgovarao je tokom vikenda sa studentima Filološkog fakulteta, a u izjavi za Radio-televiziju Srbije nakon predavanja, naglasio je važnost dijaloga Srbije i Kosova.
"Dijalog je potreban zbog prevazilaženja razlika i pronalaska političkog rešenja. NATO ga podržava, ne samo politički, već i zato što smo prisutni na Kosovu u vidu Kfora, čiji je zadatak očuvanje sigurnosti. I dalje ćemo biti tu da zaštitimo sve zajednice", rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg je rekao i da “mnogi ljudi u Srbiji i dalje imaju loša sećanja na bombardovanje 1999. godine, ali da je to urađeno kako bi se zaštitili civili i zaustavila vlast tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića”.
"Ali, moja najvažnija poruka je da moramo da gledamo u budućnost", rekao je Stoltenberg za RTS.
Nakon boravka u Beogradu, Stoltenberg će posetiti Zagreb i Ljubljanu, prestonice dve države članice NATO-a.
Facebook Forum