Prvi izveštaj o uzrocima helikopterske nesreće u Srbiji u kojoj je poginulo sedam osoba, među kojima i beba stara pet dana, trebalo bi da bude objavljen u sredu, 18. marta.
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da su formirane dve komisije koje treba da utvrde uzrok pada helikoptera Vojske Srbije, kao i da je u helikopteru postojala crna kutija, koja bi mogla da pomogne u istrazi.
“Helikopter Vojske Srbije bio je ispravan, najbolji u vazduhoplovnim snagama, opremljen uređajima za noćno letenje i za loše meteorološke uslove”, rekao je Gašić, ali nije želeo da komentariše spekulacije da helikopter nije imao goriva.
Gašić je preneo da je helikopter tri puta bezuspešno pokušavao da sleti po gustoj magli na pistu aerodroma Nikola Tesla, pre nego što se srušio u reonu Surčina.
"Mesto sletanja je izbor je kontrole leta i samog pilota... Šta se desilo i zašto je pilot izabrao i pokušavao da sleti tri puta na aerodrom "Nikola Tesla? Imao je i mogućnosti i alternativu", rekao je Gašić.
On je dodao da su „meteo uslovi bili povoljni i da se helikopter spustio u Raškoj, preuzeo životno ugroženu bebu i krenuo ka Beogradu, jer zbog odrona puta nije mogla da bude transportovana kombijem do Kliničkog centra u Kragujevcu“.
Ukoliko je, kako tvrde nadležni, helikopter bio u potpunosti ispravan, te raspolagao sa svim uređajima za letenje u složenim meteorološkim uslovima noću, i ukoliko su članovi posade bili najiskusniji koje Vojska Srbije ima, postavlja se pitanje gde bi onda trebalo tražiti uzroke nesreće.
Vojnopolitički komentator Ljubodrag Stojadinović u razgovoru za RSE kaže da su nakon nesreće i obraćanja vojnog vrha ostale brojne nedoumice, koje najpre vezuje za stanje vojnog vazduhoplovstva.
„Te nedoumice proizilaze pre svega iz jedne izjave koju je dao komandant eskadrile, a koja glasi ovako: ’To je jedan od najispravnijih koje smo imali’. Ta vrsta komparacije je vrlo indikativna, jer ona možda kazuje ono što ti ljudi nisu hteli da kažu javno, kako ne bi javno optužili sopstvenu državu za, po mom sudu, višegodišnju nebrigu o ratnom vazduhoplovstvu“, kaže Stojadinović.
On navodi da upravo „tehnološki zaostanak za standardima, može da bude jedna od karika u lancu koji može da dovede do katastrofe poput one koja se dogodila“.
„E sada, pitanje je i da li je u svim tim poslovima koji se vojsci daju dobro selektiran nivo dramatičnosti pojedinih događaja, gde vojska mora da učestvuje sa svojim resursima koji su najvitalniji, najosetljiviji ili je to moglo da se reši na neki drugi način. Pitanje je i da li je postojala neka bliža zdravstvena ustanova. Ja to zaista ne znam. To je bila procena ljudi koji su o tome odlučivali. Ne mogu to da procenjujem, ali pretpostavljam da su postojali neki drugi modeli rešenja.“
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zatražio je na sastanku sa ministrom Gašićem i načelnikom Generalštaba Ljubišom Dikovićem kompletan izveštaj o padu helikoptera u najbržem mogućem roku. Nikolić je naveo da je „cela nacija u potpunom šoku i da se mora sačuvati pribranost i rasvetliti sve okolnosti koje su dovele do tragedije“, saopštila je njegova služba za saradnju sa medijima.
"Jedino istina i iznošenje činjenica mogu razvejati svaki tračak sumnje i očuvati kredibilitet institucije od najvećeg poverenja među građanima Srbije“, rekao je Nikolić.
Uz odgovornost države za loše stanje vazduhoplovstva, a istovremena velika očekivanja od istog, Ljubodrag Stojadinović navodi da se postavlja i pitanje odgovornosti onih koji su u petak izdavali naređenja.
„Dakle, tu odgovornost snosi operativni deo vojske koji je takve procene doneo, jer se odluke ne mogu donositi na osnovu stereotipa o tome da je vojska uvek sa narodom. Tu se radi o profesionalnoj vojsci koja mora da vodi računa o svojoj profesiji, pre svega, i tome da tu profesiju podredi i potrebama građana ove države, kada je to najracionalnije. Sada se postavlja pitanje da li je moguće da toliko kruženje ostavi helikopter bez goriva? Ta solucija nije isključena zato što je on praktično pao, a helikopteri kada padnu, ako ima goriva, obično dolazi do požara u skoro svim slučajevima. Šta je to otkazalo? Kakvi su to uslovi bili potrebni da helikopter sleti? Helikopter u principu može da sleti relativno jednostavno, na prostoru koji je mali. Čak i kod VMA postoji heliodrom. Znači, tu postoje mnoga pitanja za one koji su rukovodili rutom”, navodi Stojadinović.
On dodaje i da na konferenciji za novinare nakon nesreće javnost nije dobila odgovor na pitanje šta se zaista dogodilo.
“Ja samo mogu da pretpostavim da se tu možda radilo ili o precenjivanju mogućnosti letelice i posade ili o nedovoljnoj proceni tehičkog statusa letelice ili o nedovoljnoj proceni vremena... Sve su to stvari koje se moraju razjasniti. Zaista, mislim da na konferenciji za štampu nismo dobili pravu informaciju o tome šta se zaista dogodilo. Imam utisak da ti ljudi koji su govorili znaju više, ali da im njihova, pre svega komandna pozicija i pozicija u odnosu na političke strukture, nije dopustila da kažu ono što znaju. Mislim da znaju mnogo više od onoga što su rekli, ali i njih treba razumeti,“ rekao je Stojadinović.
Transportni helikopter Mi-17 srušio u petak uveče u širem rejonu aerodroma "Nikola Tesla" u Surčinu, a u udesu su poginuli pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar i letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović iz Novog Pazara.
Posada helikoptera pošla je u spasavanje bebe koja se nalazila u sanitetskom vozilu, blokiranom zbog odrona na Ibarskoj magistrali kod Raške.
Kada je upućen helikopter, mediji su preneli da je beba imala kiseonika samo za još sat vremena. Bilo je predviđeno da helikopter sleti u Beograd i da beba bude prevezena na Institut za majku i dete. Letelica se srušila u blizini beogradskog civilnog aerodroma Nikola Tesla.
