Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić uputila je set preporuka Ministarstvu prosvete i nauke, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, koje se odnose na unapređenje nastavnih sadržaja i prakse u domenu ljudskih prava, ravnopravnosti i nediskriminacije.
Analiza udžbenika je pokazala da u njima nema dovoljno tema koje kod učenika mogu da razviju svest o poštovanje ljudskih prava, o potrebi uvažavanja različitiosti i toleranciji.
Analiza udžbenika osnovnih i srednjih škola, koju je sprovela radna grupa oko poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pokazala je, takođe, da još uvek postoje sadržaji koji prenose stereotipne poruke i predrasude koji su glavni uzroci diskriminacije. Posebno diskriminisane grupe su deca, osobe sa invaliditetom, žene, seksualne i druge manjine.
Nevena Petrušić posebno apostrofira stereotipne uloge polova, naročito u profesionalnoj sferi.
“Pa ćete tako muškarce naći u ulozi vojskovođa, šefova, direktora, a za žene su namenjeni neki drugi poslovi – one su domaćice, negovateljice, učiteljice…
Recimo u udžbeniku “Svet oko nas”, iz koga deca stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje, nećete naći ilustraciju nijednog deteta koje koristi kolica, a nećete naći nijedno dete tamije puti”, navodi ona.
U poslednje vreme iz udžbenika su izbačeni tekstovi koji su bili direktno diskriminirajući prema Romima, međutim, kako primećuje Đurđica Ergić, iz Romskog ženskog centra Bibija, ostala je prikrivena diskriminacija, odnosno odsustvo rodne i etničke dimenzije.
“Kada jedna romska devojčica dođe do osmog razreda i kada otvori taj udžbenik, ona se ne može tu pronaći. Ona ne može pronaći nijednu sliku neke Romkinje koja je bila javna radnica, koja je dala određene zasluge ovom i bilo kom evropskom društvu, ona ne može naći ni jednu romsku pesnikinju ili pesnika…, dakle nešto što bi je na jedan pozitivan način vezivalo za tu knjigu, ali i što bi njenim drugovima reklo – pa nisu to samo oni ispod deponije, Pančevačkog mosta ili Gazele”, kaže Ergić.
Homoseksualnost se ignoriše
U udžbenicima je, takođe, primetno korišćenje zastarele i apsolutno neprihvatljive terminologije koja se odnosi na osobe sa invaliditetom.
Primer iz udžbenika psihologije za drugi razred gimnazije navodi Kosana Beker, koja je predvodila tim analitičara:
Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
“ Od osobe koja je duševno zaostala, od idijota, nije moguće ni u najboljim uslovima stvoriti intelegentnu osobu. To piše u udžbeniku. A onda kažu: Umna zaostalost može biti različitog stepena. Obično se razlikuju tri grupe umno zaostalih osoba – debili ili moroni, imbecili i idijoti. Sad zamislite da imate u razredu jednu mladu osobu koja ima, npr. Daunov sindrom. Ovo je način na koji se i toj osobi, i njenim vršnjacima i vršnjakinjama predstavljaju osobe koje su na bilo koji način različite.”
Vrlo jasno se zagovara klasičan model heteroseksualne porodice koja je zasnovana na braku i uobičajenoj formuli – “ tata, mama, sin i ćerka”, dok se homoseksualnost, ili u potpunosti ignoriše, ili objašnjava na krajnje neprimeren način.
Ivana Pražić iz Gej strejt alijanse, navodi najdrastičniji primer iz udžbenika psihologije za turističke i ugostiteljske škole.
“Autorka nalazi da se homoseksualnost pominje na samo dva mesta, i to u odeljku posvećenom prostituciji, u problematičnom kontekstu – gde se istopolna seksualno-emotivna orijentacija pominje posle zoofilije i nekrofilije što su, inače, oblici ponašanja koji su u svim klasifikacijama svrstani u psihičke poremećaje, odnosno pominju se u okviru dela o prostituciji koja se tretira kao patološki društveni fenomen”, kaže ona.
Pitanje koje se neminovno nameće u ovom kontekstu je – zašto se u udžbenicima i dalje pojavljuju ovakvi propusti, kada je zakon jasno regulisao ovu oblast.
Kako objašnjava Bora Kuzmanović profesor Filozofskog fakulteta i član Nacionalnog prosvetnog saveta koji odobrava izdavanje udžbenika, postoji nekoliko nivoa recenzije udžbenika pre nego što on dođe pred članove Saveta, koji, međutim, nisu u mogućnosti da pročitaju i kontrolišu sve rukopise.
“Jedino je objašnjenje da je ljudima još uvek u glavi neki stari model mišljenja, da imaju neke svoje norme, neko svoje shvatanje, koje onda – svesnio ili nesvesno – primenjuju u ocenjivanju udžbenika. Previde neke stvari zato što se slažu sa tim mišljenjem. Previde da u zakonu piše neka obaveza. Dakle, da i pored svega što je predviđeno to prođe pored više recenzenata, da oni ne primete neke probleme”, objašnjava Kuzmanović.
Zbog toga, profesor Kuzmanović veruje da će sugestije poverenice za zaštitu ravnopravnosti imati značajnu ulogu u prevazilaženju ovog problema.
„Jedino što to ne može da se desi u toku letnjih meseci, jer će nastati neka pauza, ali negde u septembru, oktobru Savet bi morao da to uvrsti u dnevni red i da izbiljno prouči te primedbe koje su stigle od poverenice“, kazao je on.
Analiza udžbenika je pokazala da u njima nema dovoljno tema koje kod učenika mogu da razviju svest o poštovanje ljudskih prava, o potrebi uvažavanja različitiosti i toleranciji.
Analiza udžbenika osnovnih i srednjih škola, koju je sprovela radna grupa oko poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pokazala je, takođe, da još uvek postoje sadržaji koji prenose stereotipne poruke i predrasude koji su glavni uzroci diskriminacije. Posebno diskriminisane grupe su deca, osobe sa invaliditetom, žene, seksualne i druge manjine.
Petrušić: U udžbeniku “Svet oko nas”, iz koga deca stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje, nećete naći ilustraciju nijednog deteta koje koristi kolica, a nećete naći nijedno dete tamije puti.
Nevena Petrušić posebno apostrofira stereotipne uloge polova, naročito u profesionalnoj sferi.
“Pa ćete tako muškarce naći u ulozi vojskovođa, šefova, direktora, a za žene su namenjeni neki drugi poslovi – one su domaćice, negovateljice, učiteljice…
Recimo u udžbeniku “Svet oko nas”, iz koga deca stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje, nećete naći ilustraciju nijednog deteta koje koristi kolica, a nećete naći nijedno dete tamije puti”, navodi ona.
U poslednje vreme iz udžbenika su izbačeni tekstovi koji su bili direktno diskriminirajući prema Romima, međutim, kako primećuje Đurđica Ergić, iz Romskog ženskog centra Bibija, ostala je prikrivena diskriminacija, odnosno odsustvo rodne i etničke dimenzije.
“Kada jedna romska devojčica dođe do osmog razreda i kada otvori taj udžbenik, ona se ne može tu pronaći. Ona ne može pronaći nijednu sliku neke Romkinje koja je bila javna radnica, koja je dala određene zasluge ovom i bilo kom evropskom društvu, ona ne može naći ni jednu romsku pesnikinju ili pesnika…, dakle nešto što bi je na jedan pozitivan način vezivalo za tu knjigu, ali i što bi njenim drugovima reklo – pa nisu to samo oni ispod deponije, Pančevačkog mosta ili Gazele”, kaže Ergić.
Homoseksualnost se ignoriše
U udžbenicima je, takođe, primetno korišćenje zastarele i apsolutno neprihvatljive terminologije koja se odnosi na osobe sa invaliditetom.
Primer iz udžbenika psihologije za drugi razred gimnazije navodi Kosana Beker, koja je predvodila tim analitičara:
Vrlo jasno se zagovara klasičan model heteroseksualne porodice koja je zasnovana na braku i uobičajenoj formuli – “ tata, mama, sin i ćerka”, dok se homoseksualnost, ili u potpunosti ignoriše, ili objašnjava na krajnje neprimeren način.
Ivana Pražić iz Gej strejt alijanse, navodi najdrastičniji primer iz udžbenika psihologije za turističke i ugostiteljske škole.
“Autorka nalazi da se homoseksualnost pominje na samo dva mesta, i to u odeljku posvećenom prostituciji, u problematičnom kontekstu – gde se istopolna seksualno-emotivna orijentacija pominje posle zoofilije i nekrofilije što su, inače, oblici ponašanja koji su u svim klasifikacijama svrstani u psihičke poremećaje, odnosno pominju se u okviru dela o prostituciji koja se tretira kao patološki društveni fenomen”, kaže ona.
Pitanje koje se neminovno nameće u ovom kontekstu je – zašto se u udžbenicima i dalje pojavljuju ovakvi propusti, kada je zakon jasno regulisao ovu oblast.
Kako objašnjava Bora Kuzmanović profesor Filozofskog fakulteta i član Nacionalnog prosvetnog saveta koji odobrava izdavanje udžbenika, postoji nekoliko nivoa recenzije udžbenika pre nego što on dođe pred članove Saveta, koji, međutim, nisu u mogućnosti da pročitaju i kontrolišu sve rukopise.
“Jedino je objašnjenje da je ljudima još uvek u glavi neki stari model mišljenja, da imaju neke svoje norme, neko svoje shvatanje, koje onda – svesnio ili nesvesno – primenjuju u ocenjivanju udžbenika. Previde neke stvari zato što se slažu sa tim mišljenjem. Previde da u zakonu piše neka obaveza. Dakle, da i pored svega što je predviđeno to prođe pored više recenzenata, da oni ne primete neke probleme”, objašnjava Kuzmanović.
Zbog toga, profesor Kuzmanović veruje da će sugestije poverenice za zaštitu ravnopravnosti imati značajnu ulogu u prevazilaženju ovog problema.
„Jedino što to ne može da se desi u toku letnjih meseci, jer će nastati neka pauza, ali negde u septembru, oktobru Savet bi morao da to uvrsti u dnevni red i da izbiljno prouči te primedbe koje su stigle od poverenice“, kazao je on.
